Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj

TEME POGLAVLJA I PREGOVORA

Zajednička poljoprivredna politika EU jedna je od najznačajnijih oblasti, i to kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast, tako i u pogledu udela poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije. Naime, veličina budžeta Zajedničke poljoprivredne politike je veoma visoka i iznosi nešto manje od 40% ukupnog budžeta EU.

Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama, a što znači i odgovarajući prihod za poljoprivredne proizvođače.

Poseban izazov u procesu pregovora za Republiku Srbiju predstavlja to što se očekuju izvesne promene u okviru reformisane Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2014–2020, a kojima će administracija Srbije morati da se prilagođava „u hodu”.

Pravne tekovine u oblasti poljoprivredne politike pregovaraće se u više potpoglavlja. Okosnicu poljoprivredne politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja. Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Cilj tih podsticaja je da se obezbedi stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije.

Tržišne intervencije odnose se na interventan otkup i druge oblike povlačenja proizvoda s tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer), podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou Evropske unije.

Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. Sredstva za ove mere obezbeđuju se iz Evropskog fonda za ruralni razvoj.

INSTITUCIJE KOJE UČESTVUJU U PREGOVARAČKOJ GRUPI ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ

Ključna institucija, čiji državni sekretar predsedava Pregovaračkom grupom za poljoprivredu i ruralni razvoj, jeste Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Takođe su i zamenik predsednika, sekretar i zamenik sekretara iz tog ministarstva. Ostali članovi pregovaračke grupe za poljoprivredu i ruralni razvoj predstavljaju sledeće institucije: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Republički geodetski zavod, Institut za standardizaciju Srbije, Republički zavod za statistiku, Zavod za intelektualnu svojinu, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Republički sekretarijat za javne politike, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarija za evropske integracije.

KOJA JE KORIST ZA SRBIJU I KOJE REZULTATE TIME POSTIŽEMO?

Rezultat usklađivanja propisa Republike Srbije s propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU s više od 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i u trećim zemljama. Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšaće kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.