Poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zaštita zdravlja

Izvor: Vodič kroz pregovore Srbije i Evropske unije, Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije

TEME POGLAVLJA I PREGOVORA

Poglavlje 28 podeljeno je na dva dela i odnosi se na politiku zaštite potrošača i politiku zaštite javnog zdravlja.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost potrošačke robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim pojedinačnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansiranja i pravila koja regulišu zaštitu potrošača na nivou Evropske unije i nivou država članica, uključujući tu i mere zabrane i pristup pravdi, uz mere za poboljšanje saradnje vlasti država članica. Oblast zaštite potrošača reguliše set od nekoliko važnih direktiva koje je potrebno preneti u domaće zakonodavstvo, kao što su: Direktiva o ugovorima zaključenim van poslovnih prostorija42, Direktiva o nepravičnim ugovornim odredbama43, Direktiva o ugovorima zaključenim na daljinu44, Direktiva o tajmšeringu45, Direktiva o nepoštenom poslovanju46, Direktiva o označavanju cena47 i Direktiva o sudskim zabranama48.

Cilj harmonizacije pravila o zaštiti potrošača je da se odstrane prepreke na tržištu i da se obezbedi integrisan ekonomski prostor, tako da usluge i roba mogu da cirkulišu s istim standardima bezbednosti i kvaliteta i da potrošači uživaju visok nivo zaštite svojih prava. Dati okvir takođe se odnosi na aspekte u vezi s opštom bezbednošću potrošačkih proizvoda, kao što su opasne imitacije, odgovornost za proizvode s nedostacima i EU sistem brzog uzbunjivanja (RAPEX49). Osim toga, regulisana su i pitanja kao što su: prodaja potrošačke robe i garancije u vezi s tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena, prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački krediti, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, tajmšer zakup, paket putovanja i prava putnika koji lete.

Pravne tekovine EU u oblasti javnog zdravlja obuhvataju mere u vezi s opštim okvirom finansiranja i mere za regulisanje te oblasti. Takođe, regulišu se pitanja povezana s kontrolom duvana, prenosivim bolestima, krvlju, tkivima i ćelijama, mentalnim zdravljem, prevencijom zloupotrebe droga, zdravstvene neravnopravnosti, ishranom, smanjenjem štetnog dejstva alkohola, skriningom raka, zdravom okolinom, kao i sa sprečavanjem povreda, promovisanjem bezbednosti i Evropskom akcijom u vezi s retkim bolestima.

U okviru Evropske komisije za oblast zaštite potrošača zadužen je Generalni direktorat za pravdu i potrošače50 (DG JUST) a za zaštitu zdravlja Generalni direktorat za bezbednost hrane i zdravlja (DG SANTE)51.

INSTITUCIJE KOJE UČESTVUJU U PREGOVARAČKOJ GRUPI ZA ZAŠTITU POTROŠAČA I ZAŠTITU ZDRAVLJA

Pregovaračku grupu 28 vode predstavnici Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koje je nadležno za oblast zaštite potrošača. Predsednik, zamenik predsednika, sekretar i zamenik sekretara imenuju se iz tog ministarstva. Za oblast zaštite zdravlja nadležno je Ministarstvo zdravlja52. Ostali članovi pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Agencije za energetiku Republike Srbije, Instituta za standardizaciju Srbije, Narodne banke Srbije, Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Kancelarije za evropske integracije.

KOJA JE KORIST ZA SRBIJU I KOJE REZULTATE TIME POSTIŽEMO?

Države članice treba u svoje nacionalno zakonodavstvo da transponuju date pravne tekovine EU. Zajedničkom politikom zaštite potrošača, a putem regulisanja i nadzora na području zaštite potrošača, u Republici Srbiji biće omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života. Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povreda i bolesti uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema vansudskog rešavanja sporova u vezi s ovim područjem ovom području rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju uticaja potrošača. Uključivanjem u sistem RAPEX, za brzu razmenu upozorenja i informacija o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, i to, između ostalog, sprečavanjem prodaje i povlačenjem s tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača. Primena i sprovođenje politika zaštite potrošača i zdravlja iziskuje adekvatne administrativne kapacitete i infrastrukturu na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Republika Srbija moraće da obrazuje nezavisne administrativne strukture s izvršnim ovlašćenjima, čime će se omogućiti delotvoran nadzor nad tržištem i sprovođenje propisa. Potrebno je obezbediti i odgovarajuće mehanizme vansudskog rešavanja sporova, informisanje i obrazovanje potrošača, dati odgovarajuću ulogu organizacijama za zaštitu potrošača i dr. Zajednička politika zaštite zdravlja ostvaruje se promocijom zdravlja i nadzorom nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike. Primera radi, primenom visokih standarda EU Srbija će moći da garantuje obavljanje transplantacijskih usluga u skladu s najsavremenijim tehnološkim i medicinskim dostignućima. U pogledu javnog zdravlja, potreban je adekvatan administrativni kapacitet da bi se pravilno primenilo zdravstveno zakonodavstvo EU i da bi se kontrolisalo njegovo sprovođenje, i to posebno u oblasti krvi, tkiva i ćelija.

  • Eksplanatorni skrining za Poglavlje 28 održan je od 4. do 5. decembra 2014. godine.
  • Bilateralni skrining za Poglavlje 28 održan je od 3. do 4. februara 2015. godine.

42 Doorstep Selling Directive 85/577/EEC of the Council of 20 December 1985 to protect the consumer in respect of contracts negotiated away from business premises.
43 Unfair Contract Terms Directive 93/13/EEC of the Council of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts.
44 Distance Selling Directive 97/7/EC of the European Parliament and of the Council of 20 May 1997 on the protection of consumers in respect of distance contracts.
45 Timesharing Directive 2008/122/EC of the European Parliament and of the Council of 14 January 2009 on the protection of consumers in respect of certain aspects of timeshare, long-term holiday product, resale and exchange contracts.
46 Unfair Commercial Practices Directive 2005/29/EC of the European Parliament and of the Council of 11 May 2005 concerning unfair business-to-consumer commercial practices in the internal market.
47 Price Indication Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers.
48 Injunctions Directive 2009/22/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on injunctions for the protection of consumers’ interests.
49 RAPEX je sistem za brzu razmenu informacija između država članica EU i Evropske komisije o merama i preduzetim radnjama u vezi s proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost
potrošača. (http://ec.europa.eu/consumers/safety/rapex/alerts/main/index.cfm?event=main.listNotifications&CF;
ID=5156049&CFTOKEN=48751974&jsessionid=089cc12acee8199fbfe8706c2d695a16613b)
50 http://ec.europa.eu/justice/mission/index_en.htm
51 http://ec.europa.eu/dgs/health_food-safety/index_en.htm
52 http://www.zdravlje.gov.rs/