Poglavlje 24 – Pitanja pravde, slobode i bezbednosti

Izvor: Vodič kroz pregovore Srbije i Evropske unije, Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije

TEME POGLAVLJA I PREGOVORA

Jedan od ciljeva koje je Evropska unija sebi postavila jeste kreiranje prostora pravde,
slobode i bezbednosti. Pravne tekovine u ovoj oblasti veoma brzo se razvijaju i – s dodatnim
nadležnostima koje EU ima u ovim oblastima nakon svake izmene osnivačkih ugovora – sve
je veći broj propisa koji definišu zajedničke standarde.

Kada je reč o zahtevima iz pregovaračkog procesa za države kandidate, ovo poglavlje
podeljeno je na više oblasti.

Azil. Pravne tekovine EU u vezi s azilom odnose se na zajedničke standarde koje države
članice moraju da usvoje. To su direktive koje definišu: osnovne procedure za rešavanje
zahteva za azil; prava koja imaju tražioci azila dok traje procedura odlučivanja o
njihovim zahtevima; uslove koje tražilac azila mora da ispuni da bi mu bio odobren
azil; prava koja imaju lica kojima je odobren zahtev za azil; privremenu zaštitu u
slučaju masovnog priliva izbeglica, kao i sistem koja je država članica EU nadležna za
rešavanje o podnetom zahtevu za azil, a da bi se sprečile zloupotrebe (tzv. Dablinski
sistem). Direktivom je ustanovljena i prateća baza podataka EURODAK, koja sadrži
biometrijske podatke tražilaca azila. Evropska unija formirala je i posebnu agenciju
– Zajedničku kancelariju za podršku politici azila (EASO – European Asylum Support
Office) sa sedištem na Malti.

Migracije. Pitanje legalnih i neregularnih migracija veoma je značajno za EU, a pre svega
kako je to pitanje rešeno u trećim državama, koje se graniče s EU. Republika Srbija ima
specifičan geografski položaj i nalazi se na migratornim rutama ka Evropskoj uniji.
Kada je reč o legalnim migracijama, RS će morati da uskladi svoje zakonodavstvo koje se
odnosi na spajanje porodica, dozvole za rad za strane državljane, dokumenta za strance
i uopšte pravila o kretanju i boravku stranaca s pravnim aktima EU koja se odnose na
to pitanje. Neregularne migracije predstavljaju značajan problem u svim evropskim
državama, pa je neophodno da se propisi koji se odnose na to pitanje u potpunosti usklade.
Značajan deo teme neregularnih migracija čini i pitanje readmisije. Naša država ima
potpisan sporazum s EU o readmisiji lica koja u nekoj državi nezakonito borave, kao i
više implementacionih protokola, te će tokom pregovarčkog procesa biti praćeno da
li se ta procedura neometano odvija. Na RS će biti zadatak reintegracije povratnika da
se ne bi javile sekundarne migracije.

Vizna politika. Vizna politika EU definisana je Uredbom 539/2001 (s brojnim usvojenim
izmenama), a sadrži listu država čijim državljanima je potrebna viza za prelazak spoljnih
granica EU i listu država čiji državljani su izuzeti od te obaveze. RS se nalazi na listi
država kojima nije potrebna viza za „Šengen države“. Srbija će odmah po prijemu morati
da uskladi svoju listu s viznom listom EU. Takođe će biti neophodno da se uskladi s Viznim
informacionim sistemom EU koji postoji između država članica EU. Kodeks o vizama je
najvažniji pravni akt EU za sprovođenje vizne politike.

Kontrola granica i Šengen. Šengen pravne tekovine kao deo pravnih tekovina najveći
su nivo integracije država članica EU u ovom poglavlju. Ukidanjem unutrašnjih granica
između država članica EU uveden je sistem koji pomaže sprečavanje zloupotreba. On je do
danas evoluirao u Šengen informacioni sistem II, za koji će naša zemlja morati da bude
spremna. Potrebno je istaći da datumom prijema u EU RS neće postati deo Šengen sistema,
već će to biti predmet naknadne odluke Saveta, kada RS bude ispunila sve kriterijume
i kada bude procenjeno da je spremna za prijem. U oblasti kontrole spoljnih granica EU
najvažniji pravni akt je Kodeks o granicama Šengena, s kojim će RS morati u potpunosti
da se uskladi kada je reč o upravaljanju granicom. EU je formirala agenciju koja se bavi
upravljem granicama – FRONTEKS.

Borba protiv organizovanog kriminala. Za ovu oblast, osim pravnih propisa EU, veoma su
značajne i konvencije UN i Saveta Evrope, ali pre svega treba istaći Palermo konvenciju –
Konvenciju UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja definiše
osnove za dalje rešavanje ovog pitanja. Rezultati će pokazivati u kojoj meri RS napreduje
u ovoj oblasti s obzirom na to da je zakonodavni okvir postavljen, ali će statistika i
broj konačnih presuda pokazivati u kojoj meri rešavanje ovog pitanja ide u dobrom pravcu.
Visokotehnološki kriminal i pravni propisi koji se na to odnose takođe su predmet
razgovora u okviru ovog poglavlja. Sprečavanje pranja novca, odnosno, krivični aspekt tog
pitanja razmatra se i u ovom poglavlju, iako se obrađuje u okviru poglavlja koje se odnosi
na kretanje kapitala.

Borba protiv trgovine ljudima. Osim pravnih propisa koji se odnose na represiju, kada je
reč o trgovini ljudima, dosta pažnje u okviru ove teme mora biti posvećeno i prevenciji,
ali i zaštiti žrtava. Posebna pažnja u pravnim propisima EU koji normiraju ovu temu
posvećuje se zaštiti dece i žena.

Borba protiv terorizma. Terorizam kao pojava nakon napada u SAD i Madridu veoma
je visoko na agendi EU, tako da RS treba da uskladi svoje standarde sa standardima EU i
da aktivno učestvuje u sprečavanju terorističkih napada, da onemogući finansiranje
terorizma, da razmenjuje informacije i dr.

•  Borba protiv droga. Osim strateškog okvira koji EU postavlja na svakih nekoliko godina,
RS će i u ovoj oblasti statistikom dokazivati rezultate primene. Takođe, kada je reč o
borbi protiv droga, preventivno delovanje je veoma bitan aspekt i biće neophodan
intenzivan rad da bi se smanjio broj zavisnika od droga. Jedno od značajnih pitanja koje se
javlja je i uništavanje zaplenjenih droga, kao i pitanje kontrolisanih supstanci i liste
prekursora. Evropski monitoring centar za droge i zavisnost od droga je forum na kom
države članice razmenjuju prakse i iskustva da bi se to pitanje na nivou EU što efikasnije
rešavalo. Od države kanidata očekuje se aktivno učešće, a RS je već aktivna u okviru tog
centra.

Policijska saradnja. Osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru EU je saradnja
među policijama država članica. Zato je neophodno da Srbija pokaže spremnost na saradnju
sa svim državama članicama EU u vezi sa svim pitanjima koja su značajna za efikasan rad
tih službi. EVROPOL kao Evropska policijska kancelarija je agencija EU s kojom RS ima
potpisan sporazum o strateškoj saradnji, a u toku su pregovori za potpisivanje sporazuma
o operativnoj saradnji. CEPOL kao institucija koja se bavi obukom policijskih službenika
veoma je važna kada je u pitanju saradnja policije RS i država članica.

Pravosudna saradnja u građanskim stvarima. Ova oblast odnosi se na evropsko ugovorno
pravo, na prava u građanskim i trgovinskim stvarima, na pravo koje se primenjuje na
ugovorne obaveze, priznavanje i izvršenje presuda u građanskim pitanjima, medijaciju,
stečajno pravo, nasleđivanje i dr.

Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima. Pitanja koja se razmatraju odnose se na
ekstradiciju, Evropski nalog za hapšenje, saradnju s Evropskom jedinicom za pravosudnu
saradnju (EUROJUST), Evropski nalog za dokaze, diskvalifikacije i dr.

Carinska saradnja. Najveći deo carinske saradnje pregovora se u vezi s posebnim
pregovaračkim poglavljem 29, koje se odnosi Carinsku uniju, a u okviru poglavlja 24
razmatraju se samo pitanja saradnje carinskih službi u kontekstu borbe protiv svih
oblika kriminalnih radnji. Kao jedan od osnovnih dokumenata kojima će RS pristupiti
nakon članstva navodi se Napulj II konvencija, koja se odnosi na saradnju carinskih službi
država članica EU.

Krivotvorenje evra. Ovo pitanje razmatra se u okviru poglavlja 32 – Finansijska kontrola,
osim njegovog krivičnog aspekta, za koji se usklađivanje očekuje pregovaranjem u vezi s
ovim poglavljem.

INSTITUCIJE KOJE UČESTVUJU U PREGOVARAČKOJ GRUPI ZA PRAVDU, SLOBODU I BEZBEDNOST

Pregovaračkom grupom za poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost – predsedava
Ministarstvo unutrašnjih poslova, a čine je predstavnici sledećih institucija: Ministarstva
pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede
i zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane, Ministarstva
za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva državne uprave i lokalne
samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog
za evropske integracije, Bezbednosno-informativne agencije, Komesarijata za izbeglice i
migracije, Republičkog javnog tužilaštva, Agencije za borbu protiv korupcije, Kancelarije za
saradnju sa civilnim društvom, Vrhovnog kasacionog suda, Kancelarije za ljudska i manjinska
prava, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Kancelarije za evropske integracije.

KOJA JE KORIST ZA SRBIJU I KOJE REZULTATE TIME POSTIŽEMO?

Jedno od najvećih dostignuća zajedničkih politika EU je ukidanje unutrašnjih granica
između država članica. To je stvorilo potrebu za većom unutrašnjom bezbednošću svih
građana, koja je neraskidivo povezana sa saradnjom s drugim državama radi sprečavanja
spoljnih pretnji. U svakom slučaju, i u procesu pristupanja i kada RS postane članica, uvođenjem
standarda i usklađivanjem s pravnim tekovinama u ovoj oblasti bezbednost građana RS biće
veća, pravna država i vladavina prava biće zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog
sistema koji sve izazove, kada je reč o bezbednosti građana, rešava razmenom informacija i
bliskom saradnjom sa državama članicama EU.

  • Eksplanatorni skrining za Poglavlje 24 održan je od 2. do 4. oktobra 2013. godine.
  • Bilateralni skrining za Poglavlje 24 održan je od 11. do 13. decembra 2013. godine.