Prvi u nizu brifinga za medije “Na putu ka EU – pregovaračka poglavlja” održan je 5. aprila u EU info centru. Brifingu na temu Poglavlja 27 – životna sredina, koji su organizovali EU info centar i projekat Pravna podrška pregovorima (PLAC II), prisustvovao je 21 novinar iz štampanih, elektronskih i on line medija kojima je uža specijalnost ekologija.
O politici EU u oblasti životne sredine i direktivama govorio je ekspert u toj oblasti Đovani Gordijani. Evropska politika u ovoj oblasti nastala je kao posledica zagađenja, pritiska javnosti, kao i zaključaka na međunarodnom nivou. Do 1970-ih propisi o životnoj sredini su bili retki, a skandinavske zemlje su ih prve donosile. U početku su propisi bili namenjeni “gašenju požara”, a tokom vremena fokus je prešao na prevenciju i planiranje.
“Zajednički problemi u oblasti životne sredine zahtevaju zajednička rešenja” naveo je, pa je tako u EU 80 % propisa o životnoj sredini doneto na nivou Unije, a jedna petina potiče sa nacionalnog nivoa. Razlog tome leži u prirodi ove oblasti, koja je prekogranična – od upravljanja vodnim basenima do zagađenja. Osim toga, EU podrazumeva zajedničko tržište, što podrazumeva zajedničke propise.
Ponekad ciljevi EU o životnoj sredini možda deluju previše ambiciozno, naveo je on, i kao primer naveo da je direktivom iz 2000. godine postavljen cilj da se do 2015. godine postigne dobar status svih voda, uključujući biološke, hemijske i morfološke odlike, odnosno zagađenje, biodiverzitet i količinu vode. Iako cilj nije postignut, ostvaren je napredak, tako da je 2000. godine oko 30% voda imalo dobar status, 2009. godine 43%, a 2015. godine 53%.
Kada se govori o regulisanju životne sredine, često se navodi i da je to skupo, ali Gordijani smatra da su koristi od ekoloških propisa veće od troškova koje oni donose, jer je reč o zaštiti životne sredine, zdravlja i potrošača.
Novinare prisutne na brifingu, pozdravili su šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Štefen Hudolin i pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Ivana Đurić, istakavši da je važno da javnost bude informisana o tome šta je sadržaj pregovaračkih poglavlja i koje obaveze treba ispuniti, a ne samo da prati tempo otvaranja poglavlja.
Fotografije: Miloš Ćirković i projekat Pravna prodrška pregovorima
