Predstavljeni rezultati medijske kampanje „Ovo je život, a ne film“

Tokom maja i juna 2019. godine, u sklopu Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji, sprovedena je medijska kampanja sa ciljem podizanja svesti javnosti o problemima i životima migranata i izbeglica u Republici Srbiji.

Proizvodi i rezultati kampanje, koja je prepoznatljiva po poruci „Ovo je život, a ne film“ su predstavljeni članovima Grupe za komunikacije o migracijama 8. avgusta 2019. godine. Takođe, ovom prilikom su predstavljeni i rezultati kampanje koja se odnosi na zdravlje i zdravstvene navike migranata i izbeglica, kao i rezultati istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o migracijama.

Medijska kampanja obuhvatila je različite kanale komunikacije koji odgovaraju njenim proizvodima. Strateškim planiranjem stiglo se čak do 700.000 građana na društvenim mrežama i više od 1.100 emitovanja TV spota u udarnim terminima lokalnih i nacionalnih televizijskih stanica.

TV spot, koji je kreiran kao filmski trejler, ima za cilj da privuče pažnju gledalaca i izazove saosećanje sa sugrađanima migrantima i izbeglicama koji privremeno borave na teritoriji naše zemlje. Radio džingl, napravljen kao filmski tizer, prati radnju TV spota čija priča vodi slušaoce kroz svakodnevicu ljudi u pokretu. Radio džingl je imao 1.800 emitovanja na 17 lokalnih i nacionalnih radio stanica.

Poruka kampanje „Ovo je život, a ne film. Pogledajte svet njihovim očima“ je inkorporirana u sve proizvode kampanje, pa tako i na bilbordima koji su postavljeni u 12 gradova u Srbiji, na 21 prometnih lokacija.

Za najmlađe je napravljena bojanka u vidu basne. Ona govori o prijateljstvu između pustinjskog skočimiša, koji je prešao veliki put bežeći od loših uslova života, i zeca koga je zatekao u Srbiji. Metaforičnim prikazivanjem jačine prijateljstva između životinja bez obzira na razlike i sa akcentom na sličnostima između ovih životinja, deci je poslata poruka da prijateljstvo ne zna za granice. Bojanka je izrađena u 5.000 primeraka koji su distribuirani u vrtićima i ustanovama za decu širom Srbije.

Kampanja je uključila i organizovanje tri radionice za medijske predstavnike, i to u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Učestvovali su predstavnici lokalnih i nacionalnih medija, kao i predstavnici relevantnih institucija za pitanja migracija. Radionice su omogućile razmenu informacija, kao i otvorenu i konstruktivnu diskusiju između novinara i predstavnika institucija.

U sklopu komponente koja se odnosi na poboljšanje zdravlja migranata, pokrenuta je i kampanja za podizanje svesti o zdravlju kako migranata, tako i opšte populacije u Srbiji. Prvi deo kampanje je bio usmeren na edukaciju migranata i drugih osetljivih grupa u opštinama i gradovima gde se nalaze prihvatnii centri za azil. Realizovana je 51 radionica o zdravlju tokom kojih je više od 850 migranata i izbeglica imalo priliku da se informiše o preventivnim merama u cilju očuvanja zdravlja uprkos vanrednim situacijama u kojima se nalaze na svom putu. Tokom realizacije radionica, nastali su i preventivni lifleti i posteri, prilagođeni migrantima na njihovim jezicima i distribuirani u azilnim, prihvatnim centrima, kao i u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

Drugi deo kampanje podizanja svesti o zdravlju biće usmeren na promociju na društvenim mrežama kroz različite kratke video klipove, infografike, blog tekstove i statičke vizuale. Do sada su objavljena dva kratka spota koje je videlo više od 107.000 korisnika Facebook-a. Video spotovi se baziraju na preventivnim informacijama koje daju relevatni stručnjaci iz medicine. Senzitivnim kreiranjem sadržaja, kao i kompetentnim sagovornicima, postižu se rezultati ne samo kod migranata, nego i kod lokalnog stanovništva.

Nakon predstavljanja rezultata kampanja, predstavnici nevladine organizacije „Cesid“ su izneli najznačajnije rezultate istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana prema uticaju migrantske krize u 19 opština i gradova u kojima borave ili su boravili migranti. Četvrto po redu istraživanje ove vrste od 2016. godine do danas, pokazuje da se povećao broj ispitanika koji imaju pozitivno mišljenje prema migrantima. To se dovodi u vezi sa povećanjem infromisanosti ispitanika o migracijama (sa 54 odsto u martu 2016. na 61 odsto u junu 2019). Većina ispitanika (55 odsto) je zadovoljna načinom na koji su njihove lokalne samouprave odgovorile na povećan priliv migranata. Interesantan je podatak da građani sve više prepoznaju značaj međunarodne pomoći Srbiji u suočavanju sa izazovima upravljanja migracija. Čak 85 odsto ispitanika prepoznaje Evropsku uniju kao najvećeg donatora u Srbiji.