Mentalno zdravlje – kako se suočiti sa teškoćama

Zdravstveno stanje pojedinca zavisi podjednako od fizičkog i mentalnog zdravlja. Ukoliko se pojedinac suočava sa izazovima fizičkog zdravlja, to može nepoželjno uticati i na njegovo mentalno zdravlje. Takođe, ukoliko je osobi narušeno mentalno zdravlje, to može narušiti i njegovo fizičko zdravlje. Kako bi se očuvalo zdravlje pojedinaca i kvalitet života podjednako je važno brinuti se i o fizičkom i o mentalnom zdravlju.

Pojedinac sa očuvanim mentalnim zdravljem emocionalno je stabilan, može da se nosi sa stresnim životnim okolnostima, u mogućnosti je da radi, da ostvaruje zdrave odnose sa drugima i da doprinosi zajednici.

Mnogobrojni faktori doprinose narušavanju mentalnog zdravlja te se pokazuje da svaka četvrta osoba tokom svog života može biti pogođena teškoćama u domenu mentalnog zdravlja. Na mentalno zdravlje utiču unutrašnji faktori specifični za svakog pojedinaca kao što su osobine ličnosti i biološka predispozicija, i spoljašnji faktori kao što su sredina, uslovi života i izloženost traumatskim iskustvima.

Mentalno zdravlje tokom izbeglištva

Tokom izbeglištva, ljudi su izloženi mnogobrojnim spoljašnjim faktorima koji mogu doprineti narušavanju mentalnog zdravlja, kao što su teški životni uslovi i stresna životna iskustva. Traumatska iskustva i uslovi života u zemlji porekla, napuštanje zemlje porekla, teškoće tokom puta i pri uspostavljanju novog života u drugoj zemlji, kao i nedostatak podrške porodice i prijatelja čine izbeglice posebno osetljivim i pod rizikom od suočavanja sa teškoćama u domenu mentalnog zdravlja.

Pokazuje se da je više od 80% izbeglica koje borave u Srbiji psihološki ugroženo. Ovaj podatak ukazuje da su teškoće u domenu mentalnog zdravlja prisutne u velikoj meri, ali to ipak ne ukazuje na prisutnost poremećaja mentalnog zdravlja. Teškoće u domenu mentalnog zdravlja mogu biti očekivan odgovor na stresne i teške životne okolnosti i iskustva i mogu biti prevaziđene uz adekvatnu i pravovremenu podršku. Prepoznavanje znakova narušenog mentalnog zdravlja kod sebe i drugih je prvi korak u traženju i dobijanju potrebne podrške.

Kako prepoznati teškoće u domenu mentalnog zdravlja kod sebe i drugih

Najčešći znaci narušenog mentalnog zdravlja kod izbeglica su simptomi depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja koji će biti ilustrovani primerima u daljem tekstu.

Osoba može da doživljava simptome depresije u vidu sniženog raspoloženja, smanjenog interesovanja za svakodnevne aktivnosti, manjka energije, povećanog umora, promene u apetitu, gubitka samopoštovanja i osećaja beznadežnosti, krivice i praznine. Teškoće mogu biti izražene do te mere da dovedu do samopovređivanja i suicidalnih misli i namera.

„Ujutru mi je jako teško da ustanem iz kreveta. Nemam volje ni za čim, čak ni za aktivnostima koje su mi ranije pričinjavale zadovoljstvo. Umorna sam tokom celog dana i ne osećam glad. Sve mi se čini besmislenim i kao da nema nade da će se išta promeniti. Osećam se potpuno prazno. Ponekad pomislim da bi bilo bolje da se nikad više i ne probudim.“

„Osećam se slabo i kao da ne mogu ništa da uradim kako treba, čak ni da brinem o svojoj porodici. Po ceo dan plačem, čak i kada nemam razloga za to.“

Dalje, osoba može da doživljava simptome anksioznosti u vidu fizičkih simptoma, poput otežanog disanja, znojenja, mučnine, vrtoglavice, bola u grudima; kao i psihičkih simptoma poput nervoze, vrtloga misli i osećanja straha.

„Misli mi se neprestano vrte po glavi i ne mogu da ih se oslobodim. Zbog njih ne mogu da se koncentrišem, nervozan sam i ne drži me mesto. Dešava mi se da, od tog pritiska, srce počne tako brzo da mi lupa da osećam kao da ne mogu da dišem i da ću se ugušiti.“

Takođe, mogu se javiti simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja kao što su neželjene i ponavljajuće misli o traumatskim događajima, tendencija ka izbegavanju mesta i situacija koje podsećaju na traumatski događaj i burno reagovanje u susretu sa njima, problemi sa spavanjem, osećanja krivice, besa i stida, pojačana opreznost, nesposobnost prisećanja i preciznog predstavljanja određenih segmenata traumatskog iskustva.

„Najveći deo dana boravim u sobi. Ljudi oko mene i njihove priče me stalno vraćaju u prošlost i na prethodna iskustva, zbog čega se osećam prestrašeno i nebezbedno, kao da svakog trenutka nešto loše može da mi se desi. Najteže mi je noću. Loše spavam i često se budim nakon noćnih mora, u kojima kao da ponovo proživljavam sve što mi se desilo. “

Kome se obratiti za pomoć

Teškoće u domenu mentalnog zdravlja ne predstavljaju znak slabosti niti „ludila“ već su jedna od uobičajenih reakcija na neuobičajene životne okolnosti. Važno je napomenuti da svaki pojedinac može iskusiti neke od navedenih teškoća tokom života.

Ukoliko prepoznate znakove narušenog mentalnog zdravlja kod sebe ili drugih, od ključne je važnosti obratiti se za stručnu pomoć kako ne bi došlo do pogoršanja. Briga o mentalnom zdravlju je sastavni deo brige o zdravlju pojedinca.  Na isti način na koji se obraćate lekaru ukoliko Vas boli zub, treba se obratiti psihologu ili psihijatru za pomoć sa teškoćama u domenu mentalnog zdravlja.

Psihološka podrška je dostupna u svim azilnim i prihvatnim centrima za izbeglice u Srbiji.

• Ukoliko ste smešteni u jednom od centara, obratite se medicinskom timu u centru za pomoć koji će Vas uputiti na psihologa.
• Ukoliko ste smešteni u nekom od smeštaja za maloletna lica, obratite se vaspitačima ili staratelju koji će stupiti u kontakt sa organizacijom koja pruža uslugu psihološke podrške u Vašoj blizini.
• Ukoliko boravite u privatnom smeštaju, obratite se nekoj od organizacija koje pružaju ovaj vid usluge u gradu u kom boravite. Na teritoriji Beograda možete kontaktirati organizaciju PIN – Psychosocial Innovation Network (www.psychosocialinnovation.net).

Iskustvo je pokazalo da izbeglice koje su upućene na psihološku podršku ili koje su tražile ovaj vid podrške, prepoznaju psihološku podršku kao važan i značajan resurs u nošenju sa problemima i preporučuju ovaj vid podrške i svojim bližnjima.

Autor: Irena Stojadinović, master psihologije

Irena Stojadinović je diplomirala i stekla zvanje master psihologa na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2017. godine radi kao psiholog u organizaciji civilnog društva PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija) na projektima usmerenim na pružanje psihološke i psihosocijalne podrške izbeglicama, kao i na zagovaranje sistemskih promena iz oblasti mentalnog zdravlja u zajednici. Član je Odbora za promociju i prevenciju kao i Naučnog komiteta za psihologiju kriza, nesreća i trauma pri Evropskoj federaciji udruženja psihologa.