HIV virus ‒ istine i zablude

Iako je poslednjih godina postignut značajan napredak u prevenciji, dijagnostici i lečenju, kada je u pitanju HIV virus, u mnogim sredinama postoje  brojne zablude, „mitovi” i nepotpune ili netačne informacije o njemu. Da bi se te zablude otklonile, neophodno je da o HIV infekciji i AIDS-u govorimo otvoreno, razumljivo, jasno i bez nelagodnosti. Dakle, ne nikako „u rukavicama”!

Za početak, dobro je da li razlikujemo pojmove „HIV”,  „HIV infekcija”  i „sida ili AIDS”.

HIV je virus humane imunodeficijencije. Ovaj naziv zvuči malo komplikovano, pa je  jednostavnije reći da je to virus koji, kada uđe u organizam čoveka, dovodi do pada odbrambenog sistema, a zatim do uništavanja i potpunog kraha i gubitka imuniteta.

Naziv ovog virusa (HIV) je akronim – skraćenica od prva 3 slova njegovog punog imena na engleskom jeziku: Human Immunodeficiency Virus.

Kada  HIV dospe u organizam neke osobe, za tu osobu kažemo da ima HIV infekciju.  Osoba koja ima HIV infekciju može dugo vremena (godinama) da bude bez simptoma, tako da često ni sama ne sumnja da je zaražena. Ali posle više godina HIV infekcija prelazi u mnogo težu fazu bolesti, koja se zove sindrom stečene imunološke deficijencije ili skraćeno sida ili AIDS.

Sida je poslednji i najteži stadijum ove bolesti sa brojnim tegobama, simptomima, tumorima i infekcijama.

Koje su to najčešće zablude vezane za HIV virus i HIV infekciju?

1. „Osoba koja ima HIV može se lako prepoznati po izgledu.”

Hmmm, česta zabluda!

Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) najčešće  izgleda potpuno zdravo, ne mora imati nikakvih simptoma niti tegoba i ni po čemu ne možemo zaključiti da ima virus u sebi.  Međutim, iako se osoba koja ima HIV oseća sasvim dobro (a često i ne zna da ima HIV), ona može preneti virus drugoj osobi.

2. HIV infekcija je „bolest narkomana” i ubeđena sam da se retko prenosi seksualnim odnosom!

Opet zabluda!

Najčešći  put prenosa HIV-a je nezaštićeni seksualni odnos (seksualni odnos bez kondoma)!

Najveći rizik predstavljaju analni seksualni odnosi (bez obzira da li su između dva muškarca ili između muškarca i žene), zatim vaginalni, pa oralni. Analni seksualni odnosi su najrizičniji zato što je sluzokoža anusa (završnog dela debelog creva) izuzetno tanka, lako se povređuje tokom seksualnog odnosa, a kako se odmah ispod sluzokože nalazi i veliki broj kapilara i krvnih sudova, virus lako dospe u krvotok.

Pored seksualnog načina prenošenja HIV se može preneti krvlju (najčešće upotrebom istog šprica i igle za intravensko unošenje narkotika i deljenjem cevčica za ušmrkavanje droge), kao i sa inficirane majke na dete (tokom trudnoće, porođaja i dojenja).

3. A da li se zaista oralnim seksom može preneti HIV?!

Ovo je jedno od najčešće postavljanih pitanja i dilema !

Iako se oralni seks navodi kao seksualna praksa sa manjim rizikom za prenos HIV-a u odnosu na analni i vaginalni, sve je veći broj novootkrivenih HIV infekcija koje su se prenele na ovaj način! Tokom oralnog seksa u riziku je prvenstveno osoba koja pruža oralni seks, jer sluzokoža u usnoj duplji skoro uvek ima manjih oštećenja, posekotina, ogrebotina, koje predstavljaju „ulazno mesto” za HIV, koji se nalazi u seksualnim tečnostima inficirane osobe (u spermi, presemenoj tečnosti ili vaginalnom sekretu). Važno je znati da se i u presemenoj tečnosti HIV pozitivnog muškarca nalazi dovoljna količina virusa (a individualna je količina presemene tečnosti koja se luči tokom odnosa) tako da se oralnim seksom HIV može preneti bez obzira da li je bilo ejakulacije u ustima ili ne (da li je došlo do izlivanja sperme u usta ili nije).

4. Više puta sam čuo da su samo ljudi iz „rizičnih grupa” u riziku da dobiju HIV!

Netačna informacija!

Ne postoje rizične grupe, postoji samo rizično ponašanje! Podaci ukazuju da su u povećanom riziku za HIV infekciju osobe koje često menjaju seksualne partnere (imaju veliki broj seksualnih partnera), ne koriste pritom zaštitu (kondom), često upražnjavaju seks „za jednu noć”, imaju više paralelnih veza (više partnera istovremeno), zatim osobe koje imaju analne seksualne odnose bez kondoma i osobe koje razmenjuju (ne koriste sterilan) pribor za uzimanje droga. Ovo su izuzetno visoki rizici za prenos HIV-a, tako da ove osobe, pored redovnog testiranja na HIV, treba da smanje rizike i obavezno koriste kondom.

5. Da li je moguće da neko može da ima tako ozbiljnu infekciju kao što je HIV infekcija, a da ništa ne oseća… nikakve simptome?

Da, to i jeste problem, jer ulazak virusa u organizam ne izaziva vidljive promene. Tek se kod oko 10-30% inficiranih osoba, par nedelja nakon infekcije, i to u kratkom vremenskom periodu, mogu zapaziti nespecifični znaci koji podsećaju na grip ili na infektivnu mononukleozu (povišena telesna temperatura, otok žlezda, zapaljenje ždrela, bolovi u mišićima, osip po koži). U ovom periodu („periodu prozora”) po pravilu se ne mogu dokazati antitela na HIV, a inficirana osoba je najzaraznija baš u ovom periodu i sposobna da prenese virus drugoj osobi. Nakon ovog perioda, najčešće godinama nema nikakvih znakova bolesti, a klinički simptomi se javljaju (u proseku) tek posle desetak ili više godina.

6. Otišao bih na testiranje, ali nisam siguran koliko je test pouzdan i kada je najbolje uraditi test?

Test na HIV (uz savetovanje) jedini je pouzdan način da osoba sazna da li je inficirana HIV-om. Da bi rezultat bio tačan, test je potrebno uraditi 4-6 nedelja od poslednjeg rizika (ako se radi Combo Ag At test), odnosno 12 nedelja od rizika (ukoliko se koristi Rapid ‒ brzi test na At).

Ovaj period od 4-6 nedelja (tj. 12 nedelja) naziva se „period prozora” i, ukoliko bi se uradio test pre nego istekne taj period, rezultat testa bio bi negativan iako je osoba inficirana HIV-om i može preneti HIV drugoj osobi.

7. Uradila sam test na HIV i negativan je. Ako sam ja negativna, onda ni moj partner nema HIV.

Pogrešan zaključak i nedostatak informacija!

Neće se tokom svakog seksualnog odnosa sa HIV pozitivnom osobom HIV preneti na HIV negativnu osobu. Istina je da se HIV može preneti i od jednog jedinog nezaštićenog odnosa, ali se može dogoditi da se ne prenese ni posle većeg broja seksualnih odnosa.

Šta to praktično znači? To znači da kroz svoj HIV status ne možemo proveriti status svog (svojih) partnera! Ukoliko je jedna osoba HIV negativna ne znači da je njen/njegov partner takođe HIV negativan (možda je HIV pozitivan, ali se virus (još) nije preneo). Zato je važno da oba partnera urade test na HIV.

8. Pa ima li uopšte svrhe da se testiram na HIV virus? Ako sam HIV pozitivan, meni nema spasa!

Potpuno pogrešno mišljenje.

Testiranjem na HIV pokazujete visoku svest i odgovornost prema sebi jer smanjujete mogućnost da HIV infekciju otkrijete kasno, što može da dovede do brojnih komplikacija i prerane smrti, ali i odgovornost prema drugima jer smanjujete mogućnost daljeg prenošenja virusa na druge, uključujući prenošenje sa majke na dete, i tako čuvate zdravlje i živote svojih bližnjih. Danas postoji efikasna terapija koja je izjednačila životni vek osoba koje imaju HIV sa životnim vekom osoba koje nemaju HIV.  Ako se HIV infekcija otkrije na vreme / dakle, što ranije/ i započne terapija za HIV (antiretrovirusnim lekovima), velike su šanse da ta osoba živi dugo, kvalitetno i produktivno i da doživi duboku starost.

Prim. Dr. sci. med. dr Mila Paunić, epidemiolog

U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd već 30 godina radi kao specijalista epidemiologije i specijalista zdravstvenog vaspitanja u Odeljenju za prevenciju side i polno prenosivih infekcija. Sa velikim entuzijazmom i puno topline radi kao savetnica za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.

 Posle završenih brojnih edukacija i treninga u zemlji i inostranstvu iz oblasti DPST-a, poslednjih 17 godina je, kao nacionalni i regionalni trener i supervizor za DPST, održala više od 200 treninga i 50 supervizija za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV u zemlji i u inostranstvu i rukovodila brojnim projektima i programima za prevenciju side i polno prenosivih infekcija. Autorka je ili koautorka 11 knjiga (8 u Srbiji i 3 u inostranstvu) i urednica 5 knjiga. Objavila je preko 80 radova, koji su štampani u stručnim časopisima, zbornicima radova ili zbornicima sažetaka, i prikazani na stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.