Kako sačuvati i unaprediti svoje zdravlje?

Svaka osoba, bez obzira na pol, starost, nivo obrazovanja, nacionalnost, ima potrebu da bude zdrava jer je zdravlje najdragocenija vrednost svuda u svetu. Značajnu dobit za svakog pojedinca predstavlja znanje o načinu očuvanja zdravlja, kao i o potrebi za različitim vrstama lekarskih pregleda.

Osnovni faktori rizika – šta najviše utiče na zdravlje

Na naše zdravlje utiče veliki broj različitih faktora ‒ način života, stres, nedostatak sna i mnogi drugi. Neke od njih ne možemo da promenimo koliko god se trudili (genetsko nasleđe, biološki pol, godine života), dok su drugi u znatnoj meri pod našom kontrolom. Jedan od takvih faktora je naše ponašanje, koje nekada može da bude rizično. Na primer, tu ubrajamo pušenje, unos alkohola, upotrebu droga, neodgovorno seksualno ponašanje.

Upotreba duvana znatno povećava rizik od srčanih oboljenja, tumora različitih organa, bolesti pluća i mnogih drugih dugotrajnih i teških bolesti. Takođe, duvan doprinosi povećanom riziku od iznenadne smrti i dovodi do prevremenog smrtnog ishoda u odnosu na očekivani ‒ čak i za više decenija!

Izloženost jednoj ili više vrsta nasilja (fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje, ili fizičko i emocionalno zanemarivanje), zloupotreba psihoaktivnih supstanci (alkohola, droga, određenih lekova koji menjaju stanje svesti, opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje) mogu znatno ugroziti zdravlje, a u nekim slučajevima i život.

Za pomoć se obavezno treba obratiti u prvoj  dostupnoj zdravstvenoj službi, bilo lekaru, psihologu ili psihijatru!

Mnogobrojni izvori stresa tokom putovanja, a i samog boravka u novom okruženju, stvaraju mogućnost za pojavu različitih psiholoških tegoba ‒ depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremećaja i dr. Za pomoć se uvek treba obratiti postojećim službama za psihološku podršku!

Takođe, nezdrav način života može ugroziti zdravlje. Posebno je važno pomenuti faktore rizika kao što su fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Oni su povezani sa najčešćim savremenim bolestima ‒ hroničnim ili nezaraznim bolestima (bolesti srca, dijabetes, gojaznost, neke maligne bolesti).

Ispravan način ishrane (uravnotežena i raznovrsna ishrana) omogućava dobro zdravlje trudnica i dojilja, optimalan rast i razvoj dece, predstavlja osnov za zdravlje odraslog stanovništva  i zdravo starenje.  Redovna fizička aktivnost (npr. fizički rad, kretanje, rekreacija, sportske aktivnosti) omogućava održavanje optimalne telesne težine, dobro mentalno i telesno zdravlje i produžava život.

Zarazne bolesti – kako ih izbeći?

Zarazne bolesti su bolesti izazvane štetnim mikroorganizmima (bakterije, virusi, paraziti ili gljivice) i nastaju kao posledica prenosa uzročnika ili njegovih otrovnih produkata sa zaražene osobe ili drugog izvora na osetljivog domaćina. Ovaj prenos odvija se bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je zaražena uzročnikom.

Odlika većine zaraznih bolesti je brzo širenje i masovnost, pogotovo u kolektivima.

Zato je važno održavati ličnu higijenu i higijenu prostora u kojem se živi, boravi ili radi. Održavanje čistoće tela, odeće, obuće, predmeta za ličnu upotrebu, prostorija doprinosi očuvanju zdravlja pojedinca, ali i zdravlja kolektiva.

Kod vašeg lekara se možete informisati na koji način se najbolje sprečavaju najčešća zarazna oboljenja kod migranata: respiratorne infekcije (prehlada, grip), telesne vaši, šuga, ali i druge zarazne bolesti.

Infekcije koje se prenose seksualnim kontaktom (ali i/ili putem zaražene krvi) zovu se polno prenosive infekcije (PPI) i čine veliku grupu zaraznih oboljenja koja su izazvana različitim mikroorganizmima. Neke osobe sa PPI mogu dugo biti bez ikakvih simptoma i izgledati potpuno zdravo, pa za njih možemo reći da su inficirane, a ne bolesne. Svaki inficirani, bez obzira na ispoljavanje bolesti, može prenositi infekciju na druge osobe.

Pored izbegavanja rizičnih seksualnih odnosa (odnos bez upotrebe kondoma, odnos sa nepoznatom osobom, seksualni odnos pod dejstvom psihoaktivnih supstanci itd.), održavanje intimne higijene i pravilna upotreba kondoma su važni u prevenciji seksualno prenosivih infekcija.

Ukoliko primetite bilo kakve simptome, ne lečite se samoinicijativno, obratite se lekaru!

      Zašto su važni preventivni zdravstveni pregledi?

Preventivni pregledi su važni za rano otkrivanje različitih bolesti i stanja o kojima se često ne razmišlja. Ukoliko se bolest otkrije na vreme i blagovremeno leči, unapređuje se kvalitet života i sprečava nastanak ozbiljnih posledica po zdravlje, mogućnost pojave trajnog invaliditeta, a nekada i smrtnog ishoda.

U zdravstvenim ambulantama mogu se na jednostavan način otkriti povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi i brojna druga stanja i oboljenja koja spadaju u najzastupljenija danas, a često nose sa sobom i povećan rizik od prevremenog smrtnog ishoda. Nekada su simptomi ovih bolesti blagi, a nekada ih i nema, te je zato važno proveravati svoje zdravlje u onim vremenskim intervalima koje će vam odrediti vaš lekar.

Postoje specifični preventivni pregledi za rano otkrivanje malignih bolesti kao što su rak kože, dojke, debelog creva, grlića materice, prostate itd. Ovi tumori u svom početnom stadijumu ne moraju da daju nikakve simptome i njihovo rano otkrivanje može obezbediti i potpuno izlečenje.

Vrsta preventivnog pregleda zavisi od starosne dobi i pola pacijenta, prisutnih faktora rizika, kao i porodične istorije bolesti, stoga se detaljnije informacije o tome kada se treba javiti i koja vrsta pregleda je potrebna  mogu dobiti od vašeg lekara u zdravstvenoj ambulanti.

Zdravstvene službe – kome se možete obratiti za stručnu pomoć

Pored zdravstvenih pregleda neposredno po dolasku na destinaciju, u neki od centara za azil, naš zdravstveni sistem obezbeđuje i ostale zdravstvene usluge prema potrebama pojedinca.

Korisnicima centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara u Srbiji, kao i migrantima u tranzitu,  dostupne su sve zdravstvene službe, kako u samim centrima, tako i van njih. Uz to je stalno organizovano pružanje zdravstvene zaštite koja je prostorno, materijalno i kulturno pristupačna zajednici migranata.

Ukoliko imate bilo kakve tegobe, telesne ili psihološke, kao i pitanja i nedoumice u vezi sa vašim zdravljem, obratite se lekaru.

Doktor i medicinska sestra u vašoj ambulanti će vam otvoriti vrata našeg zdravstvenog sistema i to je mesto gde se uvek možete obratiti za pomoć!

Pored potrebnih zdravstvenih usluga, tu se uvek mogu dobiti i informacije o individualnim faktorima rizika po zdravlje, saveti i preporuke.

U situacijama koje zahtevaju hitno medicinsko zbrinjavanje pozovite broj Službe za hitnu medicinsku pomoć ‒ 194.

Autor: dr Nevenka Kovačević, specijalista socijalne medicine

Dr Nevenka Kovačević (1970) diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je specijalizaciju iz socijalne medicine. Lekarsku praksu obavljala je u Beloj Crkvi, Vršcu i Beogradu, u oblasti opšte medicine,  urgentne medicine,  javnog zdravlja i menadžmenta u zdravstvu.  Sada radi u Centru za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Posebno je profesionalno angažovana u oblasti bezbednosti saobraćaja, kao i u radu sa mladima i drugim osetljivim grupama ‒ migrantskom populacijom i osobama sa invaliditetom.