Čuvanje namirnica ‒ pravila za bezbedan i ukusan obrok

Da bi hrana bila izvor zadovoljstva i zdravlja, potrebno je pridržavati se pravila za odabir, pranje, pripremu i čuvanje namirnica. Ova pravila su univerzalna i manje-više primenljiva na svim meridijanima.

Unošenjem mikroorganizama i njihovih otrova, ali i namirnica zagađenih hemijskim i drugim supstancama, uzrokovani su poremećaji zdravlja u vezi sa ishranom. Oni se mogu javiti u vidu manjih nelagodnosti, kao i u obliku ozbiljnih, po život pretećih stanja, koja ostavljaju ozbiljne, dugotrajne posledice. Opasnosti koje sa sobom nosi zdravstveno neispravna hrana prisutne su u svim delovima sveta, a bolesti izazvane njom pogađaju sve ljude.

Pravilno čuvanje namirnica u frižideru

Higijena hrane podrazumeva i prikladno čuvanje namirnica. Hlađenjem, odnosno čuvanjem namirnica na temperaturama od plus četiri do plus šest stepeni usporavaju se procesi koji dovode do kvarenja hrane.

Sveže ili obrađeno meso najbolje je ovlaš prekriti folijom, a izbegavati plastične posude sa poklopcima jer se tada meso “znoji”, što pogoduje razvoju bakterija. Idealno mesto za meso unutar frižidera je donja polica (radi sprečavanja uzajamnog zagađenja hrane).

Odleđeno meso može da se koristi najkasnije 48h po odleđivanju (pod uslovom da je sve vreme bilo u frižideru). Mleveno meso ima kraći rok upotrebe – treba ga iskoristiti istog, najkasnije sledećeg dana.

Riba i plodovi mora mogu se čuvati napripremljeni najduže 24 časa.

Mleko i mlečni proizvodi čuvaju se na gornjoj polici frižidera. Mlad sir može se koristiti sedam dana, a zreli sirevi imaju rok upotrebe i do mesec dana.

Jaja se u frižideru čuvaju do četiri nedelje. Budući da je reč o lako kvarljivim namirnicama, preporuka je da se čuvaju u ambalaži unutar frižidera, a ne u njegovim vratima, gde je temperatura viša i varira prilikom otvaranja i zatvaranja tokom dana. Važno je napomenuti da se pre stavljanja u frižider temeljno treba oprati ljuska jajeta kako bi se sprečilo širenje zaraze unutar frižidera.

Termički neobrađeno povrće sadrži veliki procenat vode, te je zato podložno brzom kvarenju. Što je procenat vode u povrću veći, to je ono kvarljivije. Idealno je čuvati ga u plastičnim vrećama ili kutijama, u odeljcima predviđenim za njih. Neko povrće, poput paradajza, oslobađa etilen, gas koji pospešuje zrenje i starenje drugog povrća (zelene salate, krastavaca i sl.). Zbog toga se preporučuje da ovo povrće nikada ne čuvamo zajedno.

Za razliku od većine povrća, luk i krompir je bolje čuvati na tamnom i provetrenom mestu. Izložen svetlosti, krompir poprima zelenu boju i gorak ukus. U pitanju je ukus koji potiče od solanina, materije otrovne kada je prisutna u većim količinama. Zelene delove krompira treba baciti.

Pečurke se najbolje čuvaju u kartonskoj kutiji unutar frižidera.

Voće može ostati sveže oko tri dana (neko voće i znatno duže, npr. citrusi, jabuke), ali ukoliko je već oprano, iseckano i oljušteno, ima znatno kraći rok upotrebe. Kada su u pitanju banane, njihova kora potamni prilikom hlađenja, ali one i dalje imaju istu nutritivnu vrednost.

Da bi se sprečilo kvarenje namirnica, frižider treba redovno čistiti, i iznutra i spolja. Da bi se produžio vek uređaja i održala higijena hrane, redovno odmrzavati frižider. Često (idealno jednom dnevno) čistiti ručku od vrata frižidera i zamrzivača.

Ostaci hrane – proverite da li ih čuvate na ispravan način

Ostatke hrane čuvajte u čistim, poklopljenim posudama u frižideru. Veće količine hrane poželjno je razdeliti u nekoliko posuda kako bi se što brže i efikasnije rashladile na temperaturi hladnjaka. U uslovima povišenih temperatura (proleće, leto, rana jesen) hrana van frižidera može se čuvati najduže dva sata, a jedan sat ukoliko je spoljna temperatura preko 30 stepeni. U zimskom periodu čuvanje hrane van frižidera (npr. na prozorskom simsu) svakako nije preporučljivo, osim u ekstremnim uslovima. Iako su spoljne temperature tada niske, na ovaj način ne sprečava se kontakt sa glodarima i insektima.

Kuvana jela sa mesom čuvaju se i koriste maksimalno dva dana od spravljanja. Izuzetak su jela sa mesom peradi (piletina, ćuretina, pačetina i sl.), koja se mogu bezbedno koristiti samo sutradan.

Jela spremljena od ribe imaju vrlo kratak rok upotrebe – samo 24 časa, idealno 12 časova.

Ostatke hrane ne bi trebalo čuvati u limenkama, već po otvaranju preručiti u posudu za serviranje, a preostali deo u stakleni ili plastični sud.

Uvek podgrevajte hranu do ključanja, i to količine dovoljne samo za jedan obrok. Na taj način smanjićete broj mikroorganizama koji se povećao stajanjem. Slabo podgrevanje ostataka obroka može pospešiti porast broja mikroorganizama i uzrokovati trovanje hranom.

Higijena hrane podrazumeva da nije dozvoljeno stvaranje zaliha namirnica i ostataka hrane u sobama i drugim nenamenskim prostorijama. Na taj način trajno se privlače razne štetočine – insekti i glodari, koji nisu samo neugodni, već su i prenosioci zaraza. Ove napasti kasnije je veoma teško, gotovo nemoguće odstraniti iz sredine u kojoj borave ljudi.

Sve gorenavedene preporuke važe za čuvanje namirnica i spremanje hrane u kućnim uslovima, manjem broju ljudi. I pored velike želje da se osoba koja je napustila svoj dom osamostali, da kroz spremanje i serviranje hrane stvori privid doma i porodične topline, ona mora razmisliti i o mogućim problemima. Hrana čuvana i spremljena u improvizovanim uslovima zdravstveno je nebezbedna, a rad u takvim uslovima opasan jer često dolazi do strujnih udara, požara i povreda. Nažalost, neretko se dešava da improvizovane kuhinje u prirodi ili kampu budu opasnost za one koji se njima služe. Nestručno i nenamensko korišćenje izvora struje i vode, improvizovani izvori toplote ili otvoren plamen često dovode do požara i strujnih udara. Posledica toga nije samo neuspeo obrok – može doći i do trajnih fizičkih i psihičkih povreda.

Suprotno tome, kuhinje u kojima se sprema hrana za veći broj ljudi opremljene su, kontrolisane i uređene tako da prate stroge kriterijume po pitanju higijene hrane – čuvanja namirnica i njihove pripreme. To su uglavnom objekti masovne ishrane – studentske i radničke menze, kantine, hoteli, kuhinje pri prihvatnim centrima. Ovi objekti su dobar izbor u uslovima kada ne postoje uslovi za bezbednu pripremu namirnica u sopstvenom domu (putovanje, izbeglištvo, masovne migracije i slično).

Pored pravilnog čuvanja namirnica, bitno je i kako pravilno odabrati i tretirati namirnice, o čemu više možete pročitati OVDE.

Autor teksta: dr Jasmina Jandrić-Kočić, specijalistkinja epidemiologije

Dr Jasmina Jandrić-Kočić (1975) diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Nakon završenog fakulteta zapošljava se kao odeljenski lekar na Klinici za ORL Kliničkog centra Vojvodine, nakon čega radi i kao lekar u Službi hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica. Od 2006. godine radi kao specijalista epidemiolog u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

Kao koordinator za migrante, bolničke infekcije, krvno i seksualno prenosive infekcije, sa početkom migrantske krize na teritoriji okruga koordiniše aktivnostima na poljima epidemiološkog nadzora, prevencije i kontrole zaraznih i nezaraznih bolesti u populaciji migranata. Tokom trajanja migrantske krize sprovela je brojne edukacije (predavanja, radionice i sl.) kako migranata, tako i osoba koje pružaju pomoć migrantima.