Novi zakonodavni okvir u oblasti vode za piće treba da doprinese boljoj zaštiti zdravlja građana kroz veći naglasak na prevenciji, ranije prepoznavanje rizika i efikasniju kontrolu kvaliteta vode. Istovremeno, građanima bi trebalo da budu dostupnije jasne i ažurne informacije o kvalitetu vode koju koriste, jer nova EU pravila poseban značaj daju transparentnosti i informisanju javnosti.
Na radionici koju je PLAC IV projekat organizovao u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, 16. septembra 2026. godine u Beogradu, razgovarano je o predloženim zakonskim rešenjima. Predstavljeni su Nacrt zakona i Nacrt pravilnika o vodi za piće, pripremljeni u okviru usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Direktivom (EU) 2020/2184 o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu.
Radionicu su otvorili Matjaž Logar, tim lider PLAC IV projekta, i Goran Stamenković, predstavnik Ministarstva zdravlja i koordinator Radne grupe za vodu za ljudsku upotrebu. Logar je pozdravio učesnike i ukazao na značaj saradnje projekta sa Ministarstvom, dok je predstavnik Ministarstva naglasio da se na uređenju ove oblasti radi gotovo deset godina i zahvalio PLAC IV projektu na podršci da se domaći propisi dodatno usklade sa pravilima EU. Nacrt novog Zakona je već upućen Evropskoj komisiji na mišljenje.
PREVENTIVNI PRISTUP UMESTO REAGOVANJA TEK KADA SE POJAVI PROBLEM
Robert Seelig, LL.M., međunarodni ekspert PLAC IV projekta, predstavio je Nacrt zakona i Nacrt pravilnika o vodi za piće i objasnio ključne promene koje donosi usklađivanje sa Direktivom EU. Poseban fokus je na pristupu zasnovanom na proceni rizika, odnosno na tome da se mogući problemi u sistemu vodosnabdevanja prepoznaju i spreče pre nego što ugroze zdravlje ljudi.
„Iz ugla građana, glavna korist novog Zakona i Pravilnika o vodi za piće jeste preventivniji pristup bezbednosti vode za piće, zasnovan na proceni rizika i principima prevencije i predostrožnosti. Jednostavno rečeno, to znači da se mogući problemi prepoznaju na vreme i da se reaguje pre nego što postanu pretnja javnom zdravlju. Umesto da se sistem prvenstveno oslanja na ispitivanje vode na kraju lanca snabdevanja, cilj je da se rizici prepoznaju i njima upravlja od izvorišta, preko prerade i distribucije, sve do slavine potrošača“, istakao je Seelig.
Takav pristup treba da omogući ranije otkrivanje problema, efikasnije sprečavanje kontaminacije i veće poverenje građana da je voda koju piju bezbedna. Rober Seeling je posebno istakao da istovremeno, novi okvir predstavlja važan dalji korak u usklađivanju domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU i približavanju standardima koji se primenjuju u državama članicama.
Novi sistem bi trebalo da omogući i da se laboratorijski kapaciteti i raspoloživi resursi usmere tamo gde su rizici najveći. Važnu ulogu imaju planovi bezbednosti vode – Water Safety Plans – na osnovu kojih se planiraju monitoring i kontrole. Tokom diskusije posebna pažnja bila je posvećena upravo ulozi laboratorija, njihovim kapacitetima i odgovornosti za kontrolu kvaliteta vode.
Foto galerija
