Šta evropski standardi donose Srbiji: stroža primena zakona o kontroli pušenja smanjuje broj preranih smrti
Prvi u seriji treninga za novinare “EU za tebe – šta evropski standardi donose Srbiji“ održan je u četvrtak, 31. oktobra 2019. godine, u organizaciji PLAC III projekta. Tema prvog treninga, održanog u EU info centru u Beogradu, bila je “Upotreba duvana i EU – očekivanja, izazovi i iskustva zemalja članica”.
Predstavljajući projekat PLAC III, vođa projekta Andrej Engelman rekao je da je cilj svih projektnih aktvinosti da se postigne usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, čime se doprinosi pristupanju Srbije Evropskoj uniji. “Cilj je da se pomogne Srbiji da dostigne visoke standarde EU, a samim tim pomažemo da se poveća životni standard građana”, reko je on. Prema rečima Engelmana, pregovaračko poglavlje 28 – zaštita potrpšača i zaštita zdravlja – jedno je od najvažnijih oblasti u kojima PLAC III pruža podršku Srbiji.
U uvodnom obraćanju, šef operacija Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom rekao je da Evropska unija pokušava da uspostavi ravnotežu između slobode pušača i slobode nepušača, jer pušenje ubija i ima ne samo ozbiljne zdravstvene, već i teške ekonomske posledice. “Ovde se ne radi o potpunoj zabrani pušenja, već o obavezi države da obezbedi da se manje puši i da oni koji ne puše ne trpe posledice. Za državu je jako skupo da leči one koji su se razboleli zbog pušenja, bilo da se radi o malignim bolestima ili nekim drugim“, naveo je Engstrom.
Projektne ekspertkinje Vesna Kerstin Petrič i Uliana Bakh predstavile su novinarima direktivu Evropske unije koja se odnosi na upotrebu duvana, podatke o zdravstvenim posledicama, ekonomskim troškovima i predviđanja.
Svake godine, 700.000 ljudi u EU umire od posledica pušenja; 517 milijardi evra iznose ekonomski gubici na nivu Unije nastali u vezi sa pušenjem duvana, samo zbog posledica po zdravlje, rekla je Vesna Kerstin Petrič.
Ona je navela da u proseku 27 odsto populacije u EU puši, kao i da je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je upotreba duvana odgovorna za 16 odsto svih smrtnih ishoda kod starijih od 35 godina u evropskom regionu.
Prema njenim rečima, Okvirna konvencija o kontroli duvana usvojena je ne samo zbog zdravstvenih aspekata, već i ekonomskih, jer upotreba duvana nameće troškove i državi i preduzećima.
U EU je na snazi Direktiva o upotrebi duvana, iz 2014. godine, koja uređuje proizvodnju, označavanje i prodaju duvanskih proizvoda, ali i obavezuje proizvođače da obaveštavaju članice EU o sastojcima korišćenim u proizvodnji. Osim toga, države članice ulažu napore u obezbeđivanju poštovanja zabrane pušenja na javnim mestima, kao i zabrane oglašavanja putem interneta i na sportskim događajima, ali idu i dalje.
Kerstin Petrič je navela iskustva zemalja članica EU: 19 zemalja EU do sada je zabranilo pušenje u zatvorenim javnim prostorima, a Irska je bila prva zemlja u svetu koja je još 2004. godine uvela totalnu zabranu pušenja na radnim mestima i u zatvorenim javnim prostorima, čime je do danas sprečeno skoro 4.000 smrtnih slučajeva. Ove godine, isti korak je preduzela i Švedska.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Srbiju pokazuju da polovini od 2,5 miliona pušača preti prerana smrt (pre 65. godine), rekla je Kerstin Petrič. Po oceni SZO, Srbija treba da učini više na primeni zabrane pušenja u javnim prostorima, reklamiranju na mestu prodaje, prikazivanju na televiziji i u filmovima.
Ako se usvoje stroži zakoni, u narednih 40 godina moglo da bi se spreči čak 545.000 smrtnih slučajeva u Srbiji, navela je Kerstin Petrič projekcije SZO. U razgovoru sa novinarima, Kerstin Petrič i Uliana Bakh istakle su da se na nivou EU ulažu napori da se mladi ljudi odvrate od pušenja, kao i da strategija države za kontrolu duvana, da bi bila uspešna, treba da bude dugoročna.
Foto galerija
Najnovije
Obaveštenje
9. april 2024.
Objavljena četvrta projektna brošura
29. mart 2024.
Održan poslednji sastanak Upravnog odbora projekta
28. mart 2024.
Pregovaračka poglavlja
- Poglavlje 1: Slobodno kretanje roba
- Poglavlje 3: Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
- Poglavlje 8: Konkurencija
- Poglavlje 9: Finansijske usluge
- Poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji
- Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj
- Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
- Poglavlje 13: Ribarstvo
- Poglavlje 15: Energetika
- Poglavlje 16: Porezi
- Poglavlje 27: Životna sredina
- Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
- Poglavlje 32: Finansijski nadzor
- Poglavlje 33: Finansijske i budžetske odredbe