Poglavlje 27: transpozicija legislative o upravljanju građevinskim otpadom

Predlog zakonodavstva kojim se prenose pravne tekovine EU o upravljanju gradjevinskim otpadom izrađen je uz podršku PLAC III projekta.

Upravljanje otpadom jedna je od oblasti Pregovaračkog poglavlja 27 u kome Srbija, prema oceni Evropske komisije, treba da uloži dodatne napore kako bi se poboljšala implememntacija postojećih zakona. Zakonom o upravljanju otpadom transponovan je veći deo Okvirne direktive EU o otpadu, ali ne i njene izmene (utvrdjene Direktivom 2018/851) koje se odnose na građevinski i otpad nastao rušenjem. Tim zakonskim aktom, od država članica Unije zahteva se da preduzmu mere za sprečavanje stvaranja te dve vrste otpada ili da promovišu pripremu za aktivnosti ponovne upotrebe. Zahteva se i da obezbede uspostavljanje sistema za sortiranje otpada od izgradnje i rušenja, a takođe i da sve aktivnosti vezane za izgradnju uzmu u obzir rizike od izloženosti azbestu. Azbest je  u EU zabranjen od 2005. godine.

Srbija je početkom 2022. godine usvojila Nacionalni program upravljanja otpadom za 10-godišnji period, a takodje i Akcioni plan upravljanja građevinskim otpadom i otpadom od rušenja u gradu Beogradu za period do 2030. Kako bi se dokumenti primenili u praksi, bio je neophodan zakonodavni okvir kojim će se transponovati odredbe nove Okvirne direktive o otpadu koje regulišu upravljanje gradjevinskim i otpadom od rušenja, kao i selektivno rušenje i uklanjanje i bezbedno rukovanje opasnim supstancama, medju kojima je i azbest.

U saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, projektni eksperti Dainius Kazlauskas i Vladica Čudić izradili su analizu pravnih i institucionalnih nedostataka u Srbiji u odnosu na novu Okvirnu direktivu o otpadu i primere dobre prakse u EU.

Kazlauskas i Čudić su izradili nacrt izmena Zakona o upravljanju otpadom kao i nacrt predloga podzakonskog akta koji se odnosi na upravljanje otpadom koji sadrži azbest. Na radionici održanoj 11. decembra u Beogradu, oni su predstavili ta zakonska rešenja a kao primere dobre evropske prakse naveli su upravljanje građevinskim otpadom i otpadom od rušenja u Danskoj, Sloveniji, Litvaniji i Irskoj. Pregled zakonodavnih rešenja dat je za Bugarsku, Hrvatsku, Sloveniju i Litvaniju.

Radionici su prisustvovali predstavnici nadležnog ministarstva.