Poglavlje 17: Ekonomska i monetarna politika

Teme poglavlja i pregovora

Pravne tekovine EU u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrže pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama i zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i privilegovani pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Nacionalne centralne banke podležu Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropskoj centralnoj banci.

Od država članica se očekuje da koordinišu svoje ekonomske politike i poštuju pravila Pakta o stabilnosti i rastu koja se odnose na stabilnost javnih finansija i koordinaciju fiskalnih politika (prevencija), kao i na postupak prekomernog deficita (korekcija). 2011. godine je uveden Evropski semestar, sistem nadzora ekonomske i fiskalne politike utemeljen na praćenju makroekonomskih i strukturnih trendova, konkurentnosti i finansijske stabilnosti država, a što uključuje definisanje strateških smernica, izradu programa stabilnosti (evrozona) i konvergencije (ostale članice). Na osnovu toga, Evropski savet donosi preporuke, čime vrši kontrolu u procesu izrade budžeta država članica. Pritom se uspostavlja sistem ranog upozorenja koji bi trebalo da registruje makroekonomske neravnoteže koje zemlje moraju otkloniti odgovarajućim korektivnim merama kako se ne bi izložile sankcijama. Makroekonomski i fiskalni nadzor unutar EU, doprinosi konsolidaciji javnih finansija odnosno smanjenju budžetskog deficita i javnog duga (maksimalne dozvoljene vrednosti su 60%BDP-a javni dug, 3%BDP-a budžetski deficit). Evropski stabilizacioni mehanizam (osnovan 2012) pruža finansijsku pomoć državama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim neravnotežama.

Nove države članice su takođe obavezne da poštuju kriterijume za usvajanje evra. Dok se ne pridruže evrozoni, one će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice sa izuzećem i moraju da tretiraju svoju politiku deviznog kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za ekonomsku i monetarnu politiku

Predsednik i sekretar Pregovaračke grupe za ekonomska i monetarna pitanja imenuju se iz Narodne banke Srbije, a zamenik predsednika i zamenik sekretara imenuju se iz Ministarstva finansija.

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog zavoda za statistiku, Komisije za hartije od vrednosti, Agencije za osiguranje depozita, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog sekretarijata za javne politike i Ministarstva za evropske integracije.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Države članice EU imaju obavezu da koordinišu nacionalne ekonomske politike kroz zajedničko planiranje integracije privreda, podsticanje privrednog rasta, obezbeđivanje radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede kao celine. Jedan od važnih preduslova za funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije je nezavisnost Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka zemalja članica EU. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU, da izveštavaju o stanju budžetskog deficita i javnog duga, kao i da učestvuju u koordinaciji ekonomskih politika. U slučaju kada zemlja članica ispuni kriterijume za uvođenje evra i uvede evro kao nacionalnu valutu, nacionalna centralna banka te države članice sprovodiće Zajedničku monetarnu politiku u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i ostalim centralnim bankama evrozone.

Dostignuća Evropske monetarne unije ogledaju se kroz funkcionalnu tržišnu ekonomiju, nisku stopu inflacije, niske kamatne stope, kreiranje boljeg poslovnog ambijenta, očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i integrisano, konkurentno tržište koje snižava cenu roba i usluga.