Osvrt na Svetski dan humanitarnih radnika

Podrška Evropske unije obuhvata i direktnu pomoć migrantima i izbeglicama smeštenim u prihvatnim i centrima za azil. Tu pomoć pruža pre svih osoblje Komesarijata za izbeglice i migracije, a pomažu im predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija.

Jedna od njih je i Milica Anđelković Jovanović, terenski koordinator mobilnih timova Međunarodne organizacije za migracije. Povodom Svetskog dana humanitarnih radnika, Milica je podelila svoja razmišljanja o tome šta to znači biti humanitarni radnik. Njen tekst prenosimo u celini.

Šta znači biti (terenski) humanitarni radnik/ca:
1. Imati veštinu da organizujete sebi kancelariju, kuhinju, dnevnu i, po potrebi, spavaću sobu na 12 metara kvadratnih, a da za sve ima mesta. Pa i za goste.
2. Na +40 nositi prsluk-uniformu propisno zakopčan. I duge pantalone. Zimi što više vremena provoditi napolju. Tako se gradi imunitet.
3. Izaći u šoping tražeći haljinu, a vratiti se kući sa parom patika, dve pamučne majice i džeparicama.
4. U pola noći znati pravila i procedure, ali svakodnevno negovati veštinu improvizacije. Ona radi kada birokratija zakaže.
5. Multitasking je must have, kao crveni karmin i crna haljina.
6. Znati što više reči, na što više stranih jezika. Poželeti nekome dobro jutro na njegovom maternjem jeziku otapa svako srce, smiruje i ono najuplašenije.
7. Poštovanjem tuđeg zaslužiti poštovanje sopstvenog.
8. Postaviti granice drugima, ali prvo samom sebi, jer se tako čuvaju obraz i duša.
9. Graditi i  negovati tim: kafom, rođendanima, suzama, svađama, smicalicama, zagrljajima, nadom, čuvanjem leđa, filozofskim raspravama, trash muzikom…svime što pomaže da pregurate dan, a ne sagorite.
10. Voleti ljude.