Kad odem, nedostajaće mi Srbija

Zove se Zahra Nawrozi, i veoma je mlada. Ima svega 19 godina, a već je toliko toga preturila preko glave, koliko neko nije za ceo život.

Sa 16 godina pobegla je iz Pakistana, želeći da svoj život ima u svojim rukama. Želela je da se uda iz ljubavi, protiv naloga i volje porodice, i zato je morala da pobegne. Jer, kazna za takvu neposlušnost žene u Pakistanu je – smrt.

„Ja pripadam narodu Beludži, i običaj nalaže da se devojka uda za pripadnika istog naroda. Ja sam, međutim, želela da se udam za pripadnika naroda Hazara. Tada mi je ujak zapretio: „Ako se udaš za nekog drugog, a ne za pripadnika svog naroda – ubiću te!“

Zato  je odlučila da pobegne, sa Hasanom sa kojim se u to vreme viđala.

„Bilo je to vreme kad je Nemačka otvorila svoje granice. Rekla sam mu: „Ako zaista hoćeš da ti budem žena, pobeći ću sa tobom.“ I tako smo krenuli. Najpre preko Turske do Bugarske, a onda iz Bugarske u Srbiju. U Srbiju sam došla trudna. Ovde nam se rodila kćerkica Aliza“, priča Zahra, dodajući da je veoma zadovoljna kako su je u našoj zemlji tretirali tokom porođaja, i lekari i babice.

Zahra danas sa suprugom Hasanom  (25) i ćerkicom Alizom (2) boravi u Prihvatnom centru za migrante u Subotici i čeka na red da na jednom od graničnih prelaza sa Mađarskom izađe iz Srbije i počne novi život, negde na Zapadu. U Srbiji je od oktobra 2016. godine.

„Moj suprug pripada narodu Hazara, to su dobri ljudi, divno se odnose prema svojim kćerkama. U Pakistanu, žena nema ista prava kao muškarci, mora da se povinuje volji porodice. Ja nisam želela takav život ni za sebe ni za moju kćerku“, kaže Zahra.

Iako sa nestrpljenjem čeka da bude pozvana na granicu i krene put Zapadne Evrope, Zahra Nawrozi, hrabra mlada žena iz Pakistana, dodaje: „Kad odem, nedostajaće mi Srbija“!