Časovi jezika pomažu mladim izbeglicama da se brže integrišu u srpsko društvo

Za Firaša (17) i Asadija (18) koji su napustili Avganistan pre više od godinu dana učenje srpskog predstavlja mnogo više od usavršavanja novog jezika. To je takođe način da se razumeju nova kultura i običaji.

Što više uče, to se više integrišu u novo društvo i veći je njihov osećaj pripadanja.

“Ovaj kurs me je na više načina osposobio da komuniciram sa lokalnom zajednicom. Takođe se pokazao kao veoma koristan pri uspostavljanju novih veza sa društvom. Zahvaljujući časovima sam upoznao nove ljude”, priča Firaš.

I za njegovog druga Asadija odlazak na časove predstavlja način da nauči nešto više o životu u Srbiji.

“Zahvaljujući našem nastavniku Rajku na časovima smo se upoznali sa kulturom i mestima od istorijskog značaja u Srbiji“, ističe Asadi.

Dvojica mladića sui mala veoma težak put od Avganistana, a kada su stigli u Srbiju smešteni su u Centru za azil Bogovađa. Agencija UN za izbeglice (UNHCR) je organizovala njihov premeštaj u Beograd, a ubrzo nakon toga počeli su da pohađaju časove srpskog jezika.

“Firaši ima prirodan talenat za strane jezike. Čak i tokom njegovog boravka u Bogovađi uspevao je da usvoji neke fraze na srpskom. Kada smo započeli sa strukturanijim lekcijama ovde u Beogradu, veoma brzo je napredovao. Na njegovo insistiranje, čak i kad razmenjujemo poruke na mobilnom telefonu koristimo isključivo srpski”, navodi Bojan Sretenović, nastavnik jezika i kulturni medijator u Centru za kriznu politiku i reagovanje (CKPR).

Cilj projekta je da se pomogne mladim tražiocima azila i izbeglicama da prevaziđu jezičku barijeru i lakše nastave formalno obrazovanje. Iako obrazovni sistem u Srbiji prepoznaje ranjive grupe i uključuje ih u svoje tokove, teško je ukoliko neko ne govori zvanični jezik, objašnjavaju u CKPR-u.

UNHCR podržava ovaj projekat zbog toga što on pomaže deci bez pratnje i ostalim osobama kojima je u Srbiji neophodna međunarodna zaštita.

“U razgovoru s decom, između ostalih stvari, proveravamo da li kod njih postoji interesovanje za ostanak u Srbiji i započinjanje azilne procedure. Rana identifikacija tražilaca azila i izbeglica je ključna za njihovu uspešnu inkluziju. Kada krenu tim putem časovi jezika su veoma važni za njihov osećaj pripadanja novom društvu”, objašnjava Aleksandra Mrkela, asistentkinja za zaštitu dece u UNHCR-u.

Ova inicijativa je omogućena zahvaljujući finasijskoj podršci Evropske unije, koja je inače najveći donator sredstava za upravljanje migracijama u Republici Srbiji. Od 2015. sa povećanim intenzitetom dolazaka na teritoriju Srbije, EU je za ovu namenu podržala Srbiju sa više od 130 miliona evra.

Budući da su učenje jezika i kulture neodvojivi, časovi konverzacije se ponekad održavaju izvan učionice. Tako su jednom prilikom časovi koje pohađaju Firaš i Asadi održani uz šetnju beogradskim Kalemegdanom. Za njih je to bila prilika da iz prve ruke uče o istoriji srpske prestonice, ali i da vežbaju jezik.

Časovi su prilagođeni potrebama svakog učenika. Đak koji želi da postane frizer tako uči vokabular koji je potreban za frizersku školu. Isto važi i za kuvanje ili bilo koju drugu profesiju koju učenik priželjkuje, objašnjavaju u CKPR-u.

A iskustvo koje se stiče učenjem o svakodnevnom životu, kao i učestvovanje u naizgled običnim aktivnostima je – neprocenjivo. Firaš i Asadi to najbolje dokazuju. Kada su prvi put došli u Beograd želeli su da nastave put dalje ka zapadnoj Evropi. Ipak, do promene mišljenja došlo je samo nakon jedne posete bioskopu.

“Dečaci su bili toliko oduševljeni filmom i celokupnim doživljajem odlaska u bioskop da su na kraju projekcije, sa suzom u oku, rekli da počinju da se u Srbiji osećaju kao kuće i da bi voleli ovde da ostanu”, kaže Bojan.

*Imena dečaka su promenjena iz bezbednosnih razloga

Autor: Dragan Vukotić