U Sjenici i Tutinu održana radionica “Tamo daleko”

Migrantima u Srbiji, osim pruženog krova nad glavom i hrane, potrebno je mnogo više kako bi se osećali kao ljudi i kako bi živeli, a ne čekali. Ovo je jedan od zaključaka radionice “Tamo daleko”, koja je održana u centrima za azil u Sjenici i Tutinu juče i danas. Migranti su kroz razne aktivnosti, poput igranja uloga, govorili o svojim životima, sudbinama, zemljama iz kojih potiču i kroz šta su sve prošli.

“Prvi deo radionice se odnosi na njihovo posmatranje i doživljaj autoriteta, poput graničara, policajaca, upravnika centara za smeštaj ili ljudi oko njih čiji jezik i kulturu ne znaju, a primorani su tu da borave. Neki od njih su ovde tri godine, naučili su jezik i njihov životni cilj nisu Nemačka ili Švedska. Nevolja ih je naterala da dođu ovde, a ni oni nisu sigurni šta hoće. Važno je da čujemo, a ne da pretpostavimo kako im je i o čemu razmišljaju”, kazao je saradnik Međunarodne organizacije za migracije Andrej Starović.

Drugi deo radionice je, prema njegovim rečima, bolniji, jer se obrađuju teme rodne ravnopravnosti i odnosa među polovima, koje su škakljive u zemljama iz kojih migranti potiču, poput Avganistana, Iraka, Irana, Indije ili Pakistana.

“Mi nemamo ambiciju da menjamo njihovu kulturnu matricu, ali želimo da im ‘otvorimo oči’ kako bi shvatili da svet u koji dolaze ili odlaze ima drugačije vrednosti i da bi oni mogli da funkcionišu u tom svetu moraju neke stvari shvatiti, a neke i prihvatiti”, kazao je Starović.

On dodaje da su, prema dosadašnjim iskustvima, žene spremnije da prihvate te promene, jer im je pozicija drugačija nego u zemljama iz kojih dolaze.

Radonice u Sjenici i Tutinu organizovala je Međunarodna organizacija za migracije uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije, a u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji – podrška opštinama i gradovima na čijim teritorijama borave migranti.