Migracije su kao voda, uvek nađu put

Zapadnobalkanska ruta koju migranti u najvećoj meri koriste kako bi dospeli do zemalja Evropske unije (EU) svojim krakom koji se pruža preko Severne Makedonije i Srbije kod Preševa prolazi kroz nepristupačan, na nekim delovima veoma surov teren.

Na vrhu jedne od uzvišica koje okružuju Preševo, prekrivene samo poleglom travom koju na mahove šiba vetar, nalazi se naizgled obično vozilo sa oznakama Granične policije. Predeo oko njega, oslobođen drveća, i uz tek mestimična ostrvca niskog žbunja, pomislio bi neko, mogao bi se kao na dlanu, osmatrati i kontrolisati čak i golim okom. Ali, ništa nije pogrešnije od toga.

Upravo taj pogranični pojas jedna je od neuralgičnih tačaka migrantske krize, koja je zbog građanskih ratova i promena režima u azijskim i afričkim državama naterala više od milion ljudi na dug, neizvestan i pre svega opasan put koji između ostalog vodi kroz Srbiju. Zato je vozilo na brdu, uprkos svom uobičajenom izgledu, potpuno neobično. Opremljeno je moćnom termovizijskom kamerom i monitorom o čijoj veličini i rezoluciji i najzagriženiji gejmeri mogu samo da maštaju.

Lakim pokretom kontrolera granični policajac zumira naizgled beživotnu uvalu desetak kilometara daleko, duboko zadirući moćnim elektronskim okom u teritoriju Severne Makedonije. Sledi lagano centriranje i fokusirana pustopoljina odjednom je ispunjena skupinom beličastih tačkica od kojih se neke lagano pomiču. Nedaleko od njih jedna krupnija i malo drugačije obojena mrlja ostaje nepomična.

„Značaj termovizijskih kamera nije samo u tome što preventivno mogu da opaze ljude koji bi iregularno želeli da pređu granicu, mnogo pre nego što dođu do granične linije, već i u tome što jasno prave razliku između ljudi i životinja“, kaže operater i nastavlja: „Ovo što vidite samo je grupa životinja, najverovatnije stado ovaca, a ova veća i drugačije obojena mrlja je pastir“.

Sofisticiranu opremu poput termovizijskih kamera, za novonastale izazove sa kojima se Srbija suočila kada je počela migrantska kriza, donirala je EU. Podrška EU se, osim u doniranju opreme, ogledala i u obukama pripadnika Granične policije, poboljšanju uslova boravka i smeštaja i policajaca i migranata. To ne samo da je unapredilo zaštitu nacionalnih interesa Srbije i bezbednost njene granice i građana, nego i zaštitu osnovnih ljudskih prava migranata koji su se zatekli u našoj zemlji.

Migranti za iregularni prelazak najčešće koriste granice Srbije sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, pa Srbiji pri kontroli granice sa Bugarskom pomaže Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu (Frontex), dok u kontroli granice sa Severnom Makedonijom nesebičnu pomoć u upravljanju granicom pruža EU.

Pomoćnik načelnika Uprave granične policije Radiša Ristović ističe da je Balkanska ruta bila najaktivnija u 2015. godini, kada je njome prošlo više od milion migranata. Ruta koju koriste ljudi iz različitih država Azije i Afrike počinje u Turskoj i proteže se kroz Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju, ili drugim krakom kroz Bugarsku i Srbiju.

Ristović naglašava da Uprava Granične policije posebnu pažnju posvećuje obuci policajaca u pogledu postupanja prema iregularnim migrantima, žrtvama trgovine ljudima i ostalim ranjivim kategorijama, posebno deci bez pratnje. Svim migrantima, a posebno ranjivim kategorijama, kao što su maloletnici bez pratnje, osigurana je zdravstvena nega, obrazovanje i socijalna zaštita, koje su obezbeđene sredstvima EU.

Ako pronađu migranta bez dokumenata, službenici Uprave granične policije najpre utvrđuju identitet osobe i njen uzrast, ali i eventualnu potrebu za medicinskim ili drugim zbrinjavanjem, i obaveštavaju nadležne službe. Ukoliko migrant zatraži azil u skladu sa zakonom, izdaje se potvrda o tome i od tog trenutka mu je omogućeno da podnese zahtev za azil i pokrene postupak za dobijanje azila.

Ako iregularni migrant ne poseduje ličnu ispravu na osnovu koje je moguće utvrditi identitet, uz uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje, sledi provera kroz raspoložive baze podataka.

Čest je slučaj, može se čuti, da migranti imaju lažna dokumenta, što samo po sebi ne bilo neobično da najveći broj takvih ličnih isprava kao datum rođenja ne beleži 1. januar. Da li migranti toliko vole Novu godinu zbog nade u novi početak kome se nadaju u novim zemljama, daleko od užasa i haosa od kog su pobegli, nije jasno. Razlog može biti i različito računanje vremena u Avganistanu.

Ristović ističe da nije bilo pritužbi na odnos Granične policije prema iregularnim migrantima i da je Srbija ocenjena kao jedna od najhumanijih zemalja u toku migrantske krize, a i nakon nje. Koliko je kompleksan zadatak Granične policije u sprečavanju iregularnih migracija možda najbolje govori podatak da je državna granica Srbije duga ukupno 2.362 kilometara i da se na njoj nalazi 77 graničnih prelaza. Ristović napominje da su delovi granica Srbije delimično zaprečeni, ali da nije moguće u potpunosti fizički sprečiti prelaske iregularnih migranata.

Zapreke su zapravo nekoliko metara visoke žičane ograde koje krivudaju duž granične linije. Osim što na najbanalniji mogući način pokazuju nelogičnosti razgraničavanja jer, na primer, besmisleno vijugaju kroz teren jednako pust sa obe strane žice, ove zapreke ukazuju na vrlo sumornu realnost – neko je zarad mira i slobode, po cenu ozbiljnih povreda, spreman čak i preko njih da pređe, ako mu se ne ukaže neki drugačiji put.

U trasiranju tih drugačijih puteva iregularnim migrantima pomažu ili pametni telefoni opskrbljeni ne po svaku cenu tačnim mapama ili prepredeni krijumčari, vodiči koji za nesrazmerno mnogo novca nude malo izgleda za uspešan iregularan prelazak granice.

Ristović dodaje da EU godinama podržava Srbiju u oblasti upravljanja granicom i da je Ugovor o sektorskoj reformi za integrisano upravljanje granicom doprineo usklađivanju domaćih zakona i drugih propisa sa pravnim tekovinama EU. Na taj način ispunjavaju se i preporuke iz Poglavlja 24 pristupnih pregovora Srbije i EU koje tretira oblasti pravde, slobode i bezbednosti. Tim ugovorom EU je podržala Srbiju sa 28 miliona evra, od čega je 22,86 miliona evra bila direktna budžetska podrška. 

Ristović je naglasio da je izuzetno značajna pomoć EU u ljudstvu i tehnici jer povećani broj policajaca koji su došli iz EU omogućava i formiranje većeg broja patrola koje opet mogu da kontrolišu veći deo terena, odnosno da je na taj način duži deo granice pod stalnim nadzorom.

Uz podsećanje da policijski posao svuda u svetu ima isti zajednički cilj, Ristović je naveo da se pripadnici graničnih policija, bez obzira na to iz koje evropske zemlje dolaze, veoma dobro međusobno razumeju, posebno u situacijama pojačanih migracijskih tokova. Ukazao je da je posao graničnog policajca univerzalan i da je, uz početne jezičke barijere koje su brzo uklonjene, uspostavljena vrlo dobra i efikasna saradnja policajaca iz Srbije i EU. Srpskim graničnim policajcima u nadzoru državne granice pomažu kolege i koleginice iz Austrije i Mađarske, a pomoć je dolazila i iz Slovačke, Češke, Slovenije, Nemačke i Francuske.

Pored navedenog, uz podršku EU Srbija je realizovala veliki broj projekata koji su imali za cilj dalje unapređenje nacionalnog sistema Republike Srbije u upravljanju granicom i migracijama, a kroz koji su se pripadnici Granične policije upoznali sa zakonodavstvom i praksama zemalja EU.

Uz neutemeljenu nadu da će svi razlozi za masovne migracije, oni postojeći, politički, vojni i ekonomski, ili oni koji nam tek prete, kao što su klimatski i ekološki, nestati jednog dana, ostaje da verujemo da ljudi koji su pošli na neizvestan i opasan put bežeći iz svojih domova neće zaboraviti na pomoć koju smo im na tom putu ukazali. Ta pomoć možda nije uvek bila u skladu sa njihovim očekivanjima, ali je bila najveća koju smo, uz presudnu podršku zemalja koje su lideri u borbi za ljudska prava, mogli da im pružimo. Zato, ako je nekada i nedostajalo onoga što se novcem može nabaviti verujemo da nismo zakazali na polju ljudskosti.