Predlog unapređenog zakonodavstva o upravljanju medicinskim i farmaceutskim otpadom

PLAC III projekat pružio je podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u izradi unapređenog zakonodavnog okvira u oblasti upravljanja medicinskim i famaceutskim otpadom, kako bi bilo usklađeno sa zahtevima relevantnih pravnih tekovina EU.

Srbija je po oceni Evropske komisije dostigla izvestan stepen napretka u Pregovaračkom poglavlju 27, ali je potrebno da ubrza primenu pravnih tekovina Unije, posebno u oblasti prevencije nastanka otpada, smanjenju i separaciji otpada, odvojenom sakupljanju i reciklaži i šemi proširene odgovornosti proizvođača.

U Zajedničkoj poziciji EU, nakon što je Srbija u januaru 2022. podnela pregovaračku poziciju za poglavlje 27, Unija je pozvala Srbiju da pripremi planove za upravljanje otpadom koji će sadržati informacije o svim tokovima otpada, uključiv i opasan otpad, kao i da napravi inventor nakupljenog opasnog otpada i izradi registar zagadjivača.

Početkom 2022, Srbija je usvojila nacionalni program upravljanja otpadom za period 2022 -2031. Opšte odredbe o medicinskom otpadu definisane su u Zakonu o upravljanju otpadom, gde se medicinski otpad (zajedno sa farmaceutskim) izdvaja kao posebna vrsta otpada. Odredbe se primenjuju kroz dva podzakonska akta – Pravilnik o upravljanju otpadom i Pravilnik o načinima i procedurama za farmaceutski otpad.

Projekat je pružio podršku resornom ministarstvu u izradi institucionalne i pravne analize nedostataka u odnosu na Okvirnu direktivu o otpadu 2008/98/EC, kao i u izradi amandmana na dva postojeća pravilnika. Direktiva zabranjuje mešanje opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada (koji je naveden u Aneksu 3 Direktive) sa drugim tokovima otpada kao i odlaganje tog otpada na deponije ukoliko je infektivan. Zemljama članicama se preporučuje da za pravna i fizička lica u procesu nastanka tog otpada bude primenja šema proširene odgovornosti proizvođača (EPR).

Na radionici održanoj 24. novembra, projektni eksperti Vitautas Vrubliauskas i Vladica Čudić predstavili su rezultate analize pravne usaglašenosti zakona sa odredbama Okvirne direktive o otpadu koje se odnose na farmaceutski i medicinski otpad, kao i rezultate analize o izveštavanju u Srbiji o toj vrsti otpada, uz preporuke za unapređenje.

Kako je naveo Vrubliauskas, ustanove u kojima nastaje ili se odlaže otpad iz zdravstvenih ustanova treba da imenuju nadležnog za upravljanje otpadom, zatim da izvrše klasifikaciju otpada na grupe sa sličnim svojstvima i omoguće razdvajanje na samom izvoru. On je predstavio predlog amandmana na Pravilnik o upravljanju otpadom, ali i nove članove koji predviđaju uvođenje procesa revizije, a nadležnost za monitoring daju Ministarstvu zdravlja i Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA).

Vladica Čudić je analizirala stanje izveštavanja i kvaliteta podataka za tokove medicinskog i farmaceutskog otpada. Ona je rekla da zdravstvene ustanove u Srbiji godišnje proizvode do 5.000 tona medicinskog otpada, od čega je petina opasan otpad. Iako je Zakonom o upravljanju otpadom propisano da troškove upravljanja, odnosno izvoza farmaceutskog otpada prikupljenog od građana, snosi proizvođač ili uvoznik, za to nije uspostavljen mehanizam, tako da apoteke ne preuzimaju farmaceutski otpad od građana. Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnost na planove upravljanja medicinskim otpadom. Od 6.969 registrovanih zdravstvenih ustanova, samo 21% dostavilo je u SEPA podatke o količini infektivnog medicinskog otpada proizvedenog u 2021. Mere koje je predložila predviđaju da je SEPA dužna da nadležnom inspekcijskom organu dostavi podatke o zdravstvenim i veterinarskim ustanovama koje ne dostave podatke o proizvedenom otpadu, kao i da treba da bude nadležna za koordinaciju kako bi se obezbedio efikansiji nadzor nad upravljanjem medicinskim i farmaceutskim otpadom.

Radionicu su pratili zaposleni u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Foto galerija: