Poglavlje 13: procena kapaciteta za implementaciju politike ribarstva

Prvi nacrt procene institucionalnih i administrativnih kapaciteta potrebnih za implementaciju Poglavlja 13 (Ribarstvo) u Srbiji izrađen je uz podršku PLAC III projekta.

Srbija je otvorila Pregovaračko poglavlje 13 u junu 2018. godine. Za privremeno zatvaranje poglavlja postavljeno je merilo prema kome Srbija treba da „predstavi akcioni plan koji će osigurati punu usaglašenost sa zahtevima pravnih tekovina EU do datuma pristupanja, posebno u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, sakupljanja podataka i kontrole protiv ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova”. Akcioni plan biće glavni instrument usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU. S obzirom na to da Srbija nema izlaz na more, veliki deo pravnih tekovina u poglavlju 13 neće zahtevati primenu. Ipak, određene mere moraće da budu implementirane i domaće zakonodavstvo prilagođeno kako bi se obezbedila pravilna primena pravnih tekovina Unije.

Na radionici održanoj u Beogradu 2. februara 2022. godine, projektna ekspertkinja Mirta Novak predstavila je predstavnicima resornog Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva nacrt procene kapaciteta u institucijama i administraciji koji će biti neophodni za implementaciju politike ribarstva. Opis poslova i potreba napravljen je za svaki segment oblasti (organizacija tržišta, strukturna podrška, državna pomoć, prikupljanje podataka, upravljanje resursima, akvakultura i inspekcija i kontrola).

U odnosu na organizaciju tržišta, nijedan pravni akt u Srbiji nije usklađen sa tekovinama EU, dok standardi tržišta jesu harmonizovani a informacije za potrošače delimično usaglašene. Strukturna podrška sada nije dostupna Srbiji, već ona dobija podršku poljoprivredi kroz pretpristupne fondove – IPARD program. Sektorska analiza za IPARD III program pokazala je da za meru 1 (akvakultura, investicije u fizička sredstva) postoji 140 potencijalnih korisnika, dok za meru 3 (prerada, ulaganja u preradu i marketing) ima 40 potencijalnih korisnika u Srbiji. Državna pomoć u ribarstvu dozvoljena je u iznimnim slučajevima, kada je nužna, ne može odstupati od pravila strukturne pomoći i ne sme biti veća od 2,5 odsto godišnjeg prihoda države članice u sektoru. U oblasti prikupljanja podataka i kontrole, svaka država članica mora da nameni najmanje 15 odsto sredstava u te svrhe.

Novak je prenela iskustva Hrvatske, gde je zemlju u pregovorima sa EU zastupala Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju. Istakla je da je jako bitno da se od samog početka uključi i revizorska agencija, koja u Hrvatskoj trenutno obuhvata sve fondove EU pomoći. Ona je iznela preporuke za izmenu broja zaposlenih u nadležnim institucijama, napravljene nakon analize sadašnjeg stanja. Među preporukama Srbiji  je i dodavanje politika ribarstva i akvakulture u naziv upravljačkog tela za IPARD i grupe za programiranje.

Predstavnici Ministarstva poljiprivrede razmotrili su u diskusiji izazove i trenutno stanje kapaciteta, a radionici su prisustvovali i po jedan predstavnik Ministarstva finansija, Ministarstva zaštite životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku.

Foto galerija