Ka punoj harmonizaciji zakonodavstva o poštanskim uslugama

PLAC III projekat pružio je podršku  Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija u harmonizaciji zakonodavstva  o poštanskim uslugama. Podrška je uključila i izradu nacrta nacionalne strategije poštanskih usluga za period do 2024. godine, a na završnoj radionici predstavljeni su rezultati  ekspertske analize kojom se zaokružuje proces harmonizacije u ovoj podoblasti pregovaračkog poglavlja 3.

Zakon o poštanskim uslugama koji je stupio na snagu u novembru 2019. godine usklađen je sa relevantnim pravnim tekovinama EU  – Poštanskom direktivom 97/67/EC, Direktivom 2002/39  o daljem otvaranju tržišta poštanskih usluga, kao i sa najvećim brojem odredbi takozvane Treće poštanske direktive 2008/06/EC. Doneto je i 16 podzakonskih akata, i to periodu od godinu dana nakon usvajanja Zakona.

Preporuke za usklađivanje zakonodavstva sa Uredbom 2018/664 o uslugama prekogranične dostave paketa, kao i sa horizontalnim zakonodavstvom koje reguliše nepoštanske propise predstavljene su na radionici održanoj 21. decembra 2021. godine.

Kako je rekla projektna ekspertkinja Estera Rakić, među 16 podzakonskih akata veliki broj njih se prepliće. Analizom je utvrđeno da bi bilo moguće da se ti podzakonski akti reše izmenom zakona i predloženo je objedinjavanje nekih od njih, čime bi se broj akata sveo na 10.

Među predlozima za usklađivanje sa Direktivom o uslugama prekogranične dostave paketa je definisanje poštanske usluge kao usluge koja se odnosi na “pošiljke u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju”, kao i uvođenje pojma “digitalno kućno sanduče”, odnosno “e box”, gde je dostava moguća uz prethodnu saglasnost primaoca pošiljke. Pri tome pružalac poštanskih usluga mora da osigura poverljivost ličnih podataka u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita ličnih podataka, odnosno Uredbom GDPR koja se primenjuje u celoj EU. Takođe se predlaže rešenje po kome korisnik  može da eventualnu reklamaciju preda komisiji za zaštitu potrošača.

U odnosu na horizontalnu regulativu koja ima uticaja na obavljanje poštanskih usluga, analiziran je Zakon o poštanskim uslugama u odnosu na “nepoštanske propise” koji se odnose na državnu pomoć, opasnu robu u poštanskim pošiljkama, zaštitu potrošača, održivi razvoj. Posebno je ukazano na takozvanu eiDAS uredbu (Uredba 910/2014)  o elektronskoj identifikacii i uslugama poverenja za elektronske transakcije koja pruža pravnu osnovu za elektronsku identifikacuju korisnika naa daljinu u državama članicama Unije.

U oblasti državne pomoći, kako je rekla Rakić, dodeljivanje državne pomoći javnim poštanskim operaterima je uobičajena praksa u zemljama EU, ali ona mora biti programirana i to obično na period od pet do 10 godina.

Radionici su prisustvovali predstavnici resornog Ministarstva i Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL).