Bezbednost hrane: radionica o zvaničnim kontrolama akrilamida u hrani

Podrška inspekcijskim službama u Srbiji za sprovođenje zakonskih propisa usklađenih sa pravnim tekovinama EU koji se odnose na smanjenje nivoa akrilamida, štetne supstance u hrani bila je tema radionice održane 23. februara u organizaciji projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC III).

Projekat je pružio podršku nadležnom Ministarstvu poljoprivrede u pripremi za primenu propisa usaglašenih sa pravnim tekovinama EU koji se odnose na smanjenje količine akrilamida kao hemijski štetne i potencijalno kancerogene supstance u hrani, što je deo pregovaračkog poglavlja 12. Projektni eksperti Rejmond O Rurk i Jelena Vračar Filipović predstavili su na radionici za predstavnike Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja rezultate dosadašnjeg rada.

O Rurk je predstavio važeće direktive EU, kao i kako se u Uniji razvijalo zakonodavstvo o akrilamidu. Akrilamid se najčešće nalazi u proizvodima od krompira, žitaricama, tostu i drugoj hrani bogatoj skrobom koja se obrađuje prženjem i pečenjem. Od 2007. do 2013. godine sve države članice EU bile su obavezne da izveštavaju Evropsku komisiju o inspekcijama na akrilamid. Komisija je 2013. godine dala preporuku da se vrše uzorkovanja hrane i testiranje na akrilamid. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2015. godine izdala naučno mišljenje da akrilamid može da dovede do povećanog rizika od oboljevanja od raka u svim uzrastima, uključiv i decu.

Hrana za bebe je posebno osetljiva oblast zbog koje je Evropska komisija odlučila da odredbe o akrilamidu budu strože, rekao je O Rurk. U ceo proces bile su uključene i potrošačke organizacije. Nakon mišljenja EFSA-e, Evropska komisija i države članice odlučile su se za primenu pristupa smanjenja rizika a na osnovu referentnih vrednosti za količine akrilamida.

Uredba 2158, usvojena 2017. godine, definiše mere za smanjenje rizika u kojima se primenjuje takozvani ALARA (As Low as Reasonably Possible) princip – smanjiti prisustvo akrilamida na najmanji mogući razuman nivo.  Prema Uredbi, subjekti u poslovanju hranom moraju da uvedu referentnu vrednost akrilamida kao i mere za sanjenje rizika u svoje HACCP planove o poslovanju. Uredba definiše na koju se hranu to odnosi – pomfrit i čips, hleb, pekarski proizvodi, kafa i zamena za kafu, žitarice i hrana za bebe i decu na bazi žitarica. Mere za smanjenje rizika moraju da primenjuju svi subjekti u poslovanju hranom, od malih proizvođača i prodavaca do velikih lanaca ili delova franšiza u kojima se nudi hrana. Uzorkovanje i analiza na akrilamid je obavezno za velike lance.

Uredba 315/93 utvrđuje procedure EU za kontaminante hrane.

Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminanata u hrani koji je na snazi u Srbiji je u potpunosti usaglašen sa propisima EU i inspektori postupaju u skladu sa pravilima, rekao je O Rurk. Potrebno je još napraviti posebne pravilnike o prisustvu akrilamida u hrani za bebe i u cerealijama.

Projektna ekspetkinja Jelena Vračar Filipović predstavila je dokument o proceduri zvaničnih kontrola za akrilamid zasnovan na Pravilniku kao i na smernicama Evropske komisije o akrilamidu.

Na osnovu do sada zaavršene ekspertske podrške PLAC III projekta biće izrađeni i aneksi procedura koji se odnose na kategorije hrane, kontrolne liste, hranu za bebe, kao i vodiči za posebne kategorije hrane i subjekata u poslovanju hranom. Završna radionica predviđena je za proleće 2020. godine.

Foto galerija