Žensko preduzetništvo je sve češće tema javnih diskusija, mnogobrojnih konferencija a od skoro se našlo i kao jedno od pitanja u raspravama po pregovaračkim poglavljima, odnosno poglavlju 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku. Ove debate se organizuju u okviru Nacionalnog konventa, projekta EPUS-a, koji okuplja predstavnike nevladinih organizacija, za koje se očekuje da daju svoj doprinos u okviru formiranih radnih grupa a koje pokrivaju određena poglavlja. Udruženje poslovnih žena Srbije je uključeno u ovaj proces, što predstavlja važan doprinos ugrađivanju politike razvoja ženskog preduzetništva u širi ekonomski kontekst ili tzv. ekonomski „mainstream“.

Gde je žensko preduzetništvo u Srbiji danas u odnosu na evropske trendove? Sudeći po dostupnoj statistici – na nivou evropskog proseka. Ali samo na nivou podatka o učešću preduzeća čiji su vlasnici i menadžeri žene u ukupnom broju registrovanih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, a to je 31%, upavo koliko i u Evropskoj uniji. Međutim, ovaj podatak se potpuno drugačije „čita“ ako znamo da je stopa gašenja ženskih preduzeća u Srbiji 47%. Dakle, održivost ovih preduzeća je ključni izazov za one koji se bave politikom razvoja preduzetništva u Srbiji, u kontekstu evropskih integracija, posebno. Ako znamo da je 99% ženskih preduzeća u Srbiji mikro veličine (zapošljava manje od 10 ljudi) i da je pri tom usmereno skoro isključivo na lokalno tržište (zanemariv je procenat ženskih preduzeća izvoznika mada ih je sve više), onda se moramo zapitati da li nam uključivanje u šire evropsko tržište donosi benefite za ovu grupu preduzeća ili ćemo im preporučiti da se nadaju da proces integracija traje što duže, jer će upravo toliko biti produžen i njihov život ….Da se stvari ne bi prepustile stihiji, postoje definisane mere i preporuke kako naučno-istraživačke zajednice tako i samih preduzetnica, od kojih je deo formulisalo i Udruženje poslovnih žena Srbije i poslalo, kao svoj doprinos, radnoj grupi za poglavlje 20, pri Nacionalnom konventu. Ako pođemo od Akta o malom biznisu (Small Business Act-SBA) i njegovih 10 prinicpa kao „10 Božijih zapovesti“ za poglavlje 20, onda bi se mere za podršku ženskom preduzetništvu u najkraćem mogle svesti na sledeće:

Kod prvog principa „Stvaranje okruženja u kojem preduzetnici i porodične firme mogu da se razvijaju, a preduzetništvo se nagrađuje” bitno je uključivanje žena u lance dobavljača kroz omogućavanje ženskim preduzećima da pod ravnopravnijim uslovima, koji će uzeti u obzir njihove startne pozicije, ostvare bolji pristup tržištu. Takodje, i država se pojavljuje kao dobavljač, te su i njene ingerencije u propisivanju pravila jednakih mogućnosti uključivanja u lanac dobavljača veće odnosno može mnogo da utiče na bolju rodnu strukturu dobavljača. Da to nije preporuka koja se kosi sa pravnom regulativom govori i činjenica da je uključivanje žena u lanac dobavljača međunarodno priznat princip osnaživanja žena koji je usvojila i koji promoviše u sklopu Principa osnaživanja žena (WEP-Women’s Empowerment Principles), Agencija za žene Ujedinjenih nacija (UN WOMEN). Na nedavno odrzanoj konferenciji UN WOMEN u Nju Jorku upravo su promovisani primeri dobre prakse u ovoj oblasti, širom sveta.

U okviru principa koji se odnosi na olakšavanje pristupa MSP izvorima finansiranja, potrebno je ubrzavanje procesa pravnog regulisanja mikrofinansiranja i donošenje Zakona o mikrofinansiranju, kao ključnom instrumentu za porast start-up mikro i malih preduzeća ali i njihovu održivost u prva 42 meseca. Ovo je bitno ne samo za ženska preduzeća koja su gotovo u potpunosti mikro firme, već i za preduzetništvo mladih, a obe ciljne grupe predstavljaju više od polovine nezaposlenih, pa bi se ovom merom značajnije uticalo na porast samozaposlenosti.

U okviru SBA principa pomoći MSP kako bi bolje iskoristile mogućnosti zajedničkog tržišta, predlažemo podsticanje udruženog sektorskog nastupa izvozno orijentisanih MSP iz Srbije. Ovim bi se povećala rezistentnost i ženskih preduzeća, koja se trenutno na regionalnom nivou uspešno umrežavaju, na jake konkurentske pritiske sa evropskog tržišta kao i na pritisak uvoznog lobija, čiji je uticaj godinama u porastu. Država ima instrumente da ojača sektor malih preduzeća kako bi uspešnije odgovorila ovim ozbiljnim izazovima za njihovu održivost, ne samo kad je reč o ženskim preduzećima. Takođe, istraživanja koja su rađena u skorije vreme, pokazala su da je nivo tehnološke opremljenosti našeg MSP sektora na izuzetno niskom nivou. Ženska preduzeća su i u ovom aspektu u nezavidnijoj poziciji u odnosu na druga. Kako se na bojištu boriti prutom protiv nekog ko ima pušku? Ovde pamet slabo pomaže ali bi bolje oružje, složićete se, izjednačilo pozicije. Dakle, subvencionisanje kupovine savremene opreme treba da se uvrsti u inovacine aktivnosti, za koje preduzeće može dobiti određena sredstva… I to po mogućstvu iz evropskih fondova a to je stvar mudrog pregovaranja u cilju zaštite interesa malih, ranjivih biznisa u koje spadaju ženska preduzeća. Lista preporuka se ovde ne završava ali je Akt o malom biznisu dobra polazna osnova za integrisanje ženskog preduzetništva u kompleksne i dugotrajne procese evropskih integracija, koje treba na vreme početi, makar i ovim manjim koracima.

Sanja_Popovic2013 FBDr Sanja Popović-Pantić,

Predsednica UPŽ Srbije i istraživačica u insitutu “Mihajlo Pupin”

Share and Enjoy !

0Shares