Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava koji se obeležava 10. decembra, u niškom EU info kutku održana je tribina ,,Žene u procesima odlučivanja’’. Zaključeno je da pomaka ima, kako u zakonodavstvu, tako i u praksi, ali i da je potrebno još mnogo da bi žene zaista bile ravnopravne. Menadžerka EU info kutka Danijela Vučić je, pozdravljajući prisutne, iznela podatke aktuelnog izveštaja Evropske komisiju za Srbiju gde se navodi da je ,,Srbija prva zemlja u procesu proširenja koja je uvela indeks ravnopravnosti EU, ali da su potrebni daljim održivi napori da se unapredi status najdiskriminisanijih grupa’’. Vučićeva je ukazala i na aktuelnu praksu da žene i dalje zarađuju manje od muškaraca i da ih nema dovoljno ni u politici niti u poslovnoj sferi.

,,2008. godine se sprovodi Zakon o ravnopravnosti polova kojim je uvedena kvota da trećinu u parlamentu čine žene i od tada su one zaista u većem broju u skupštinskom sazivu nego što su bile ranije. Postavlja se, međutim, pitanje, koliki je zaista uticaj tih žena i u kojoj meri one mogu zaista da utiču na politike’’, ocenila je Milena Velojić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Novinarka Ivana Petrović smatra da ,,vrlo malo žena u parlamentu govori iz pozicije sebe već u ime svoje partije’’ i podseća da je ,,kada se na Skupštini raspravljalo o smeni ministra koji je uvredio novinarku, u njegovu odbranu stao veliki broj poslanica’’.

Najmanje optimizma po pitanju povećenja broja žena u procesima odlučivanja iskazala je Marija Demić iz Centra za romska ženska prava koja kaže da ,,u parlamentu, ni republičkom ni lokalnom nema ni Roma, a pogotovo ne Romkinje. Naše najviše predstavničko telo je Nacionalni savet Roma čiju trećinu, takođe, čine žene’’.

Govoreći o Ženskoj parlamentarnoj mreži, formiranoj 2012. godine, Sanja Jefić–Branković iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u Nišu kaže ,,da je dobra ideja da se u tom telu okupe predstavnice svih partija koje se zalažu za teme bitne za žensku populaciju, ali da problem nastaje kada one to treba da izlobiraju u svojim partijama koje čini 70% muškaraca. Dodatni problem je i to što Ženska parlamentarna mreža nije stalno, već neformalno skupštinsko telo’’. Ona je navela primer Finske gde su žene na rukovodećim pozicijama u čak 80% slučajeva i gde ,,muškarci traže svoja prava poput žena kod nas’’.

Share and Enjoy !

0Shares