Samohrane majke prepoznate su kao jedna od najugroženijih društvenih grupa, jedan je od zaključaka debate “Žena, Majka Lavica”, koja je održana u EU info Centru u Beogradu povodom Međunarodnog dana žena. Učesnici su se saglasili da je za poboljšanje opšteg statusa žena u Srbiji neophodna saradnja vladinog, nevladinog i privatnog sektora.

Tokom debate prikazan je kratak snimak o grupi samohranih majki iz Babušnice, koja je uspela da pokrene organsku poljoprivrednu proizvodnju, a sada čak imaju i svoje završne proizvode. Njihova predstavnica Miljana Rančić kaže da im je puno pomogla obuka u okviru projekta “Zajedno za uspeh”, koji su realizovali zajedno sa fondacijom “Ana i Vlade Divac”, uz finansiranje Evropske unije. Projektna menadžerka fondacije Ivona Gvozdenović kaže da su takve žene pravi heroji.

“Zabrinjavajući podatak je da 36 posto porodica sa jednim roditeljem žive ispod granice siromaštva. Nastavljamo da radimo na ekonomskom osnaživanju. Organizujemo treninge i senzibilišemo probleme sa kojima se suočavaju”, kaže Gvozdenović, i dodaje da su ti problem mnogo vidljiviji van gradskih sredina, gde se žene dodatno suočavaju sa stigmom.

Tokom diskusije pomenut je još jedan pozitivan primer, odnosno potpisivanje zajedničkog dokumenta Alijanse za rodnu ravnopravnost, koju čine neke od najvećih domaćih kompanija, uz podršku Ambasade Švedske. Tim dokumentom potpisanim na Kopaonik Biznis Forumu, poslodavci su se obavezali na širenje inkluzivne kulture u kojoj su žene i muškarci ravnopravno cenjeni zbog svog jedinstvenog doprinosa na poslu, u društvu i u porodici.

EU pruža podršku u ovoj oblasti nizom programa i projekata, kaže zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Matea Norčič Štamcar.

„Put je složen, traži političku volju, koordinaciju i puno rada. Evropska unija pomaže, sve to je politika malih koraka. Prvenstveno je važno rešiti pitanje porodiljskog odsustva,“ ukazuje Norčič Štimcar, nadovezujući se na podatak iz mini dokumentarca moderatorke Vesne Damjanić, da je u Portugalu taj preiod zagarntovan na 6 nedelja. To pokazuje i da postoje razlike i među zemljama članicama u pogledu prava žena, smatra zamenica šefa Delegacije EU.

Podseća da je Srbija jedina zemlja van Unije koja ima indeks rodne ravnopravnosti, i da bi po njemu bila 22. na skali koja uključuje i EU države. Srbija je ostala rangirana na istom mestu kao i prethodne godine, najveći problem su zaostatak u platama i vremenu posvećenom porodici, ali je poseban napredak ostvaren u prisustvu žena na mestima odlučivanja, ističe Norčič Štamcar.

Direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović kaže da je bitno da broj žena koje učestvuju procesima raste, i to je trend u ovom momentu, iako „ne ide onoliko brzo koliko bismo želeli“.

„Nevladin sektor može da ima proaktivan uticaj pre svega kroz uticaj na zakonodavno inicijativu. Tako se najbolje može uticati na rodnu ravnopravnosr, iznošenjem stava, koji značajno utiče i koji se uvažava“, istakao je Stepanović.

On je prisutne, kao i sve druge pojedince i organizacije pozvao da se priključe diskusijama oko krovnog zakona o rodnoj ravnopravnosti, za koji je najavljeno da će biti usvojen do kraja godine, kao i strategiji u toj oblasti za 2019. i 2020. Međunarodni dan žena su različitim aktivnostima obeležili i EU Info Pointi u Novom Sadu i Nišu.

Share and Enjoy !

0Shares