Evropska unija je usvojila dugoročnu strategiju, Zeleni dogovor, sa ciljem da do 2050. godine postane karbonski neutralna. Sve politike i planovi EU biće koncipirani na način, koji će omogućiti postizanje tog ambicioznog cilja i biće potrebna značajna ulaganja. Kombinovani su novi Višegodišnji finansijski okvir i instrument Nova generacija EU, koji podržavaju postizanje ovog cilja, izdvajanjem približno 30% sredstava u narednih sedam godina, u periodu 2021-2027.

“Zainteresovanost za Zeleni dogovor se nije desio preko noći. On predstavlja decenije civilnih, političkih i intelektualnih težnji za zdravijim politikama. Danas su zelene stranke sve jače i jače u Evropi. To odražava svest i želju građana za zelenijom planetom. Evropska komisija je to prepoznala, posebno kada je videla koliko se mladi mobilišu oko toga. Promena mentaliteta je dovela do shvatanja da moramo biti vrlo ozbiljni po tom pitanju, jer se ne radi više o zelenilu već o preživljavaju. Ovaj program ne da nije usporen pandemijom, već je i ojačan. I sama pandemija je bila izazvana neskladom našeg načina života sa prirodom”, Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena pri Delegaciji EU u Srbiji.

Da bi se pridružila EU, Srbija će morati da sledi njene strateške planove. Poglavlje 27 – Životna sredina zahteva snažna ulaganja u zaštitu životne sredine i klime, sa ciljem poboljšanja životnih uslova, a Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u ovom poglavlju nije dobila referentnu vrednost za otvaranje pregovora o pristupanju.

“Stalno se govori da je poglavlje 27 skupo i da tu treba puno novca. Ali to nije trošak, to je ulaganje u našu budućnost. Da sutra imate zdravije okruženje u kojem svi živimo,” ističe Valentina Đureta, menadžerka projekta pri Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju  (GIZ).

Sa njom se slaže i Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, koji navodi da je to pitanje i od ekonomske važnosti za Srbiju. «Mi nemamo dilemu da moramo pratiti Zeleni plan. Ukoliko se uvedu porezi na ugljenik tzv. carbon tax, što je pomenuto kao mogućnost, mi se možemo naći u vrlo nezgodnoj poziciji ako ne budemo pratili dekorbanizaciju. Postoji opasnost da se suočimo sa visokim poreskim barijerama sa ekonomskim partnerom s kojim imamo tri četvrtina spoljno-ekonomske razmene», naglašava Macura.

Srbija je dostavila pregovaračku poziciju u ovom poglavlju početkom 2020. Već danas, Srbija priprema dugoročne planove za postizanje EU standarda do 2041. Da bi mogla da dostigne standarde EU, Srbiji je potrebna ozbiljna pomoć EU, kako u pogledu finansija, tako i u pogledu znanja. S druge strane, Srbija svoju energetsku politiku i dalje razvija nezavisno od EU.

“EU je podržala Klimatski zakon 2018 godine koje donela Srbija. Bilo je na 100 ljudi prisutno na rapravama širom Srbije. Troškovi nečinjenja u oblasti zaštite životne sredine, nego ulaganje u zelene politike. Mi to ne želimo, posebno ne u Teslinoj zemlji”, istakao je Avinjon i naglasao da mora postojati društveni konsenzus i proaktivnost, posebno sa najviših političkih instance.

“Namera EU je da se region integriše u okviru energetske i zelene tranzicije”, navodi Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i obnovljivi razvoj. “Zelena agenda ima 5 tačaka: dekarbonazija, cirkularna ekonomija, biodiverzitet, borba protiv zagađenja i održivi sistemi proizvodnje hrane. Mi moramo doneti energetski i klimatski plan i očekujemo da će se započeti rad na tome jer je 2021 godina kada taj plan treba da počne da se primenjuje. To je veoma važno i kao zdrazvstveno pitanje – procene su da u Srbiji oko 6000 ljudi prevrememo umre kao posledica vazdušnih zagađenja”, istakla je Đereg.

Upravljanje otpadom se ne tiče samo životne sredine, već ima uticaj i na ekonomiju, zdravlje ljudi i ekonomiju, poput skupljača sekundarnih sirovina. Do sada je dosta rađeno na nivou 17 lokalnih samouprava. Međutim, mi još uvek imamo jako puno divljih deponija, negde oko četiri hiljade. Pored komunalnih kapaciteta nedostaje i ljudskih resursa”, ističe Đureta.

Zaklučujući ovu debatu, Avinjon je izrazio optimizam u pogledu primene Zelenog dogovora.

Zelena agenda je deo Evropskog investicionog plana za Zapadni Balkan koji je nedavno odobren u Sofiji. I to je proces koji će tek početi. Politička volja postoji. Ne vidim ništa što bi bilo na putu realizovanja Zelenog dogovora. Na nama je rad i ne može se ništa desiti preko noći. Ali promena je moguća – pogledajte na primer Rumuniju ili Poljsku”, isakao je Avinjon.

Share and Enjoy !

0Shares