Na diskusiji OD HRVATSKE DO NEMAČKE – Predsedavanja Savetu EU: Priprema za post-pandemijsku EU, u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije EU, zaključeno je da Evropsku uniju čeka nastavak sprovođenja mera za oporavak od krize, uz solidarnost i jedinstvo svih članica, ali i zemalja koje pretenduju na članstvo u EU.

Ambasador EU u Srbiji, Sem Fabrici, kao i ambasadori Nemačke i Hrvatske, složili su se da je Srbija visoko na listi prioriteta Evropske Unije, kao i nastupajućeg nemačkog predsedavanja Savetu EU.

Najvažnija pitanja o kojima se diskutovalo su Da li je EU prošla test solidarnosti kada je u pitanju borba protiv pandemije? Kako će Nemačka prilagoditi svoj program i prioritete usred ove krize? Gde je u tome mesto Zapadnog Balkana?

‘’Pandemija virusa korone je predstavljala glavnu temu tokom hrvatskog predsedavanja EU. Imajući u vidu ozbiljnost ove krize, Hrvatska je, kao država koja je po prvi put preuzela predsedavanje EU, imala težak zadatak da usaglasi interese država članica EU. Uz to, njen mandat je obeležio odlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, kao i nastavak pregovora sa ovom državom o budućim odnosima. Uprkos ovako turbulentnom semestru, Hrvatska je uspela da zadrži proširenje na agendi EU – Albanija i Severna Makedonija su dobile zeleno svetlo za otvaranje pregovora o pristupanju i virtuelno je održan samit o proširenju u Zagrebu’’, istakla je Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike i moderatorka panela.

Šef Delegacije EU u Srbiji,Sem Fabrici, naglasio je da je EU u januaru, na početku hrvatskog predsedavanja Savetu EU, kao prioritete postavila razvoj, povezivanje, i bezbednost, i da to ostaju prioriteti uprkos zdravstvenoj krizi, koja se prelila i na ekonomsku i političku krizu u celom svetu.

‘’Ako gledamo u narednih šest meseci, možemo reći da je naš fokus na kontinuitetu sistema Evropske unije, otpornosti EU tj. kako će ono što smo uradili u prvoj polovini godine biti nastavljeno pod nemačkim predsedavanjem, i svakako na tome da Zapadni Balkan ostane deo našeg odgovora na COVID19 krizu i na agendi spoljne politike EU’’, istakao je Fabrici.

Govoreći o izazovima koje je Hrvatska, kojoj je ovo bilo prvo predsedavanje Savetu EU, imala tokom prethodnih pola godine, ambasador Hrvatske u Srbiji, Hidajet Biščević, istakao je da su Hrvatska i EU morali da se prilagode i usvoje nove pristupe komunikaciji, i možda najilustrativniji primer toga jeste zagrebački samit koji je 6. maja u potpunosti održan onlajn. Takođe je govorio i o onome što smatraju uspesima hrvatskog predsedavanja.

‘’Među najvećim uspesima su svakako usaglašavanje oko budućnosti Evropske unije, kao i ojačavanje procesa pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji’’, naglasio je Biščević.

Prema rečima Tomasa Šiba, ambasadora Nemačke u Srbiji, pandemija i njen uticaj na ekonomiju EU su najveći izazovi sa kojima se Evropa suočila, i koja zahteva da se preispita i nastupajuće nemačko predsedavanje Savetu EU.

‘’Mi smo oprezni optimisti kada govorimo o našem upravljanju ovom krizom i o prevazilaženju krize. Ono što je sada najpotrebnije su solidarnost, spremnost na kompromis, pragmatizam i dosta međunarodne saradnje’’, rekao je Šib.

U skladu sa tim, moto nemačkog predsedavanja je Zajedno za oporavak Evrope.

‘’Naši glavni ciljevi su nastavak neposrednog upravljanja krizom uzrokovanom COVID19, radićemo na implementaciji koordinisane izlazne strategije da bismo ukinuli preostale restrikcije i da bismo uspostavili jedinstveno tržište Evropske unije. Takođe, negovaćemo solidarnost i evropsko jedinstvo usklađivanjem održivog oporavka. Naravno, moramo identifikovati koje pouke možemo izvući za još efikasnije prevazilaženje kriza u budućnosti’’, naglasio je Šib.

Govoreći o evropskoj perspektivi Srbije i Zapadnog Balkana, ambasador Šib je istakao da je Nemačka veoma jak zagovornik članstva Srbije u Evropskoj uniji i da je proširenje EU na Zapadni Balkan vrlo visoko na listi nemačkog predsedavanja Savetu EU.

Predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović, kazao je kako to što Srbija po prvi put od početka pregovora neće otvoriti nijedno poglavlje tokom predsedavanja Hrvatske treba da shvatimo kao vrlo ozbiljno upozorenje.

„Kako će javnost reagovati na ovo, zavisi najviše od reakcije vlasti. Nadam se da ovoga puta neće biti podrugljivih reakcija, već da će Vlada odgovoriti adekvatno na ovo upozorenje. To što nismo napredovali u vladavini prava je ključan razlog zbog kojeg nismo otvorili nijedno poglavlje,“ rekao je Majstorović.

Share and Enjoy !

0Shares