„Da li bi učešće u Erazmus+ razmenama trebalo da bude obavezno za sve studente?“, pitanje je na koje su pokušali da odgovore polaznici Evropske škole debate na završnoj svečanosti ovogodišnje klase. Od 90 srednjoškolaca i studenata, odabrano je sedmoro najboljih za finalnu debatu, koja je održana u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sudije su imale težak zadatak da odaberu koji od dva tima (jedan koji je branio stav i drugi koji nije bio saglasan) je bio bolji, pošto su obe strane pripremile zanimljivu argumentaciju i relevantne podatke i primere. Afirmativni tim činili su Vladana Plavšić, Dunja Pavlović, Novak Čelebić i Dušan Zdravković, dok su argumente protiv glavne tvrdnje iznosili Aleksandra Pešić, Marko Macet i Velimir Milošev.

Afirmativni tim smatrao je da se kroz Erazmus+ ne nudi samo formalno znanje na uglednim evropskim univerzitetima, već i zanimljivo iskustvo života u drugoj državi i prilika da se studenti upoznaju sa ljudima i kulturom. Istraživanja pokazuju da trećina mladih nikada nije izašlo iz Srbije, kaže jedna od debaterki Dunja Pavlović. To je i prilika da se konsoliduje zajednički evropski identitet, tvrdi njen kolega iz tima Novak Čelebić.

Ako se studenti obavežu da učestvuju u programima razmene, bila bi ugrožena sloboda izbora vlastitog puta, odgovara Aleksandra Pešić, članica protivničkog tima. Njene kolege kao argumente protiv iznele su i ekonomsku neodrživost takvog rešenja, kao i opasnost od rasta ksenofobije, koju bi raspirivali tabloidni mediji, i mogućeg pogoršanja odliva mozgova.

Žiri u sastavu: šef za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol-Anri Prese, narodna poslanica Dušica Stojković i predstavnica nevladine organizacije Otvorena komunikacija Teodora Rešetar opredelio se za tim koji je podržao tezu.

„Prema pravilima debate, završni govornici ne smeju da iznose nove argumente i značajan materijal, pošto drugi tim nema mogućnosti da odgovori, što se dogodilo timu koji nije podržavao osnovni stav. Zato je pobedu odneo afirmativni tim“, objašnjava Rešetar, koja je 2017. godine postala svetska šampionka u debati. Prese i Stojković pohvalili su pripremljenost debatera i želju da razmene stavove, a ponudili su im i praktične savete kako da postanu još bolji.

„Ova debata je bila primer kako se problemi rešavaju na jedan miran i logičan način, da mi rečima upoznamo tematiku i da donesemo zaključak o tome šta je dobro. Često se svađamo bez razloga i ovo je jedan lep način da saznamo kako da se pomirimo“, kaže jedan od debatera, Velimir Milošev.

Postoje brojni pozitivni aspekti učenja osnova debate tokom školovanja, kažu eksperti koji se bave tom veštinom.

„Na prvom mestu je razvoj argumentacije, pod broj dva, javni nastup. Čini se da u regularnom obrazovanju, učenici ne dobijaju šansu da govore. Bitan je i timski rad. Ono što radimo na časovima često nije baš kooperativno učenje, a ovde dobijaju priliku da rade na tome“, kaže Bojana Golubović iz Debatnog kluba grada Niša.

Tokom pet godina postojanja, projekat Evropska škola debate proširio se iz Beograda do 40 gradova u Srbiji, i kroz radionice je prošlo preko 300 polaznika. Projekat sprovode Delegacije EU u Srbiji, EU info centar i nevladina organizacija Otvorena komunikacija.

Share and Enjoy !

0Shares