Protekla godina nam je svima promenila živote iz korena, a ta promena nije bila nimalo prijatna. Život na koji smo navikli preko noći nestao je, a zamenilo ga je nešto na šta mnogi od nas nisu bili spremni. Izgledalo je kao da je svet stao, a istina je da se užurbani život koji vodimo, samo preselio u online sferu. Odjednom su nam dani bili ispunjeni online predavanjima, poslom koji se sada radio od kuće, gomilom online događaja od kojih nismo znali čemu pre da prisustvujemo. Uz sve to, pomno smo pratili vesti ne bismo li saznali šta se zapravo događa.

Utehu i beg od ružne stvarnosti pronašla sam u volontiranju. Pružanjem pomoći onima kojima je neophodna, uspela sam da sebi olakšam 28 dana karantina na koji sam bila primorana nakon povratka s putovanja. U tom trenutku veliku podršku pružala mi je porodica, koja je zajedno sa mnom bila u izolaciji. Međutim, kao član Erazmus studentske mreže u Srbiji (ESN) znala sam da internacionalni studenti koji su baš našu zemlju izabrali za svoju Erazmus destinaciju nisu sebi mogli da priušte taj luksuz. Znala sam da koliko god je meni bilo teško, njima je bilo još teže, jer ih je pandemija COVID-19 zatekla daleko od kuće i bližnjih, u državi čiji jezik mahom nisu govorili.

Od prvog dana vanrednog stanja svu našu energiju usmerili smo u organizaciju raznovrsnih aktivnosti kako bismo im olakšali boravak u Srbiji. Volonteri ESN-a su pripremali filmske večeri, online igranje društvenih igrica, online kafe i online žurke kako bismo pokazali kako biti odgovoran, a u isto vreme ostati u kontaktu s drugarima. Večeri koje smo bili promorani da provedemo ispred računarskih ekrana olakšali su glasovi i smeh nama dragih ljudi. Kako je vreme prolazilo, a pandemija se sve više zahuhtavala, postajali smo prezasićeni od gledanja u ekrane, od pandemije, zatvorenosti, neizvesnosti, pa se i sam način rada promenio kako bismo odgovorili na potrebe kako internacionalnih tako i lokalnih studenata, ali i naših volontera. Svesni smo da je 2020. godina zadala veliki uradac našem mentalnom zdravlju, pa su članovi ESN-a svoje znanje usmerili ka organizaciji radionica čiji je cilj bio da nam pruže savete kako lakše da prebrodimo izolacionizam i druge izazove koje sa sobom nosi pandemija.

Dok je jedan deo volontera ESN-a svoju energiju usmerio ka omogućavanju društvenom životu da teče bez smetnji, drugi deo je sproveo najveće istraživanje uticaja pandemije COVID-19 na studentsku mobilnost u Evropi. To nikako nije mala stvar, pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da je ovo istraživanje pomoglo Evropskoj komisiji, ali i drugim istutucijama, da saznaju s kojim su se sve problemima susretali studenti čije su razmene bile odložene, prekinute ili otkazane.

Iako ova godina ni približno nije izgledala onako kako sam je zamislila i što nisam ispunila sve što sam na početku 2020. zamislila, ova godina pomogla mi je da jasnije vidim zašto volontiram i zašto je volontiranje toliko važno za zajednicu. Osećaj ispunjenosti koji dolazi iz saznanja da je moj rad pomogao bar jednoj osobi i da je doprineo nekom višem cilju, zauvek će biti moj odgovor na ono dosadno pitanje: Šta ti to dobijaš volontiranjem?

Rosana Mokuš studira novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Interesuje se za odnose s javnošću i marketing, a u Erazmus studentskoj mreži Srbije vrši funkciju zamenice menadžera za komunikacije. Najviše uživa kada putuje i upoznaje nove ljude iz različitih kultura.

Share and Enjoy !

0Shares