Loša praksa tužilaštva, nedostatak kulture ljudskih prava, stereotipi koje prenose mediji i predrasude u društvu ukazuju da u Srbiji postoji diskriminacija LGBT građana i pored toga što su poslednje dve Parade ponosa protekle bez incidenata, zaključeno je tokom diskusije koja je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije održana u EU info centru.

boban-stojanovic“Meni je važno šta se suštinski menja unutar društva tom Paradom. Primetno je da su LGBT prava postala tema, jer svakog dana imamo ponešto u medijima. Osvojili smo zajedno jedan veliki prostor”, ocenio je Boban Stojanović, jedan od organizatora Parade ponosa.

Prava LGBT građana se međutim “i dalje tretiraju kao luksuz”, naveo je Stojanović, napominjući da je visok stepen predrasuda u društvu blokada da se uspostavi ljudski odnos prema LGBT zajednici.

On je dodao da postoje normativni pomaci, da se ne može reći da je sve isto kao pre pet godina, ali da institucijama nedostaje kultura ljudskih prava. Kao primer dobre saradnje naveo je dva odeljenja MUP u stanici beogradske policije u 29. novembra, koje su zbog toga kolege prozivali “gej odeljenje”.

“Mislim da treba da postoji i veća reakcija i odgovornost intelektualne elite, a to izostaje”, ukazao je Stojanović.

emila-spasojevicViša savetnica u kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Emila Spasojević rekla je da se povećao broj pritužbi kancelariji Poverenika zbog kršenja prava LGBT osoba, ali da ih uglavnom podnose organizacije civilnog društve a ne toliko sami građani čija su prava ugrožena što po njenoj oceni ukazuje da građani ne veruju u institucije.

Spasojević je navela podatke istraživanja po kome 81 odsto osoba ne želi LGBT osobu u svojoj porodici, a više od 50 odsto je ne želi sa komšiju ili prijatelja su uznemirujući podaci.

Ona je navela i istraživanje Kirminalističko-policijske akademije iz 2015. godine pokazalo da se stvari sporo menjaju, ali da postoji želja da se unapredi svest o znanju o LGBT pravima.

“Ono što ostaje kao problem je da 50 odsto ispitanika ne shvata suštinu diskriminacije i skoro više od 50 odsto misli da je homoseksualnost bolest”, ukazala je Emila Spasojević.

milan-antonijevicDirektor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević ocenio je da Srbija ima dobar zakonski okvir kada je reč o borbi protiv diskriminacije, ali da je problem primena zakona.

On je ocenio da tužilaštvo ne reaguje na adekvatan način jer obično umanjuje težinu dela i u slučaju fizičkog napada na pripadnike LGBT populacije.

Antonijević je naveo slučaj od pre deset godina kada je na sudu “na predmetu pisalo da je osoba HIV pozitivna. Toga sada nema, ali i dalje ima slučajeva da Tužilaštvo loše kvalifikuje dela”.

Osim fizičkog nasilja koje je ogroman problem, LGBT osobe se sreću i sa slučajevima diskriminacija kod zapošljavanja i u drugim sferama, rekao je Antonijević i podsetio na slučaj mladića iz Novosti, kojem su u kompjuteru pronađeni određeni materijali, gej filmovi, i koji je zbog toga dobio otkaz.

“Mi smo ga zastupali i od tada je prošlo šest, sedam godina, a Novosti su izgubile spor. Morali su da ga vrate na posao i isplate sav novac koji mu za taj period nisu isplaćivali”, naveo je Antonijević.

tamara-skrozaNovinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza koja je učestvovala u monitoringu medija koji je radio Gej lezbejski info centar, navela je da se sve manje na naslovnim stranama mogu videti pogrdni nazivi na LGBT osobe.

Ona je međutim upozorila da se u novinarskim tekstovima na skriven način šire stereotipi, poput “priznao da je gej”, “zemlja je potresena što je američki glumac priznao da je gej”. “Šta ima neko da prizna ili da bude potresen? Potreseni ste zbog tragedije, nevolje”, kazala je Skrozza.

Kao posebno uznemiravajuće i diskriminatorne tekstove navela je dve naslovne strane Srpskog telegrafa, da gej osobe šire sidu i reči patrijarha “da su gejevi bolesni i da bi tu bolest trebalo iskoreniti”.

“Novinar je morao da se ogradi” ukazala je Skrozza koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Share and Enjoy !

0Shares