Na severu Banata ostao je samo jedan par carskih ptica – orlova krstaša. Nedavno su dobili mladunče

Slobodan Knežević

Orao – jedna od retkih životinja poštovana i prisutna u svim kulturama sveta. Skoro da nema države ili vojske da ime, simbol ili sliku orla nema na grbu, zastavi ili drugom obeležju. Orao krstaš (ili „carski orao“) živi i u Srbiji. Tačnije jedva da živi jer, kako sada stvari stoje, na severu Banata nalazi se samo jedan par ovih ptica. Nedavno su dobili mladunče i tu naša priča o borbi za njihov opstanak počinje.

Orao krstaš, apsolutni gospodar neba, dostiže težinu do 4,5 kg, ali ga kolosalnim čini raspon krila za oko 5cm veći od košarkaša Dejana Bodiroge (205 cm). Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) smatraju da ih je do skoro u Srbiji bilo svega 2 para, ali samo za jedan par znamo da su svili gnezdo na tromeđi granice Srbije, Mađarske i Rumunije. I da imaju prinovu o kojoj se čuvari ptica staraju. „Poznat nam je samo jedan aktivan par, pratimo ih od početka gnežđenja, a kako je ovo veoma rizičan period za mladunce organizovali smo, uz pomoć brojnih volontera svakodnevno čuvanje gnezda“, kaže Milica Mišković iz DZPPS.

Inače, prema globalnim kategorijama Crvene liste, ova vrsta u Srbiji ima status ranjive. „Mi živimo u vojvođanskoj agrikulturnoj pustinji u kojoj preovladava glad za profitom. Drveća na kojima bi se orlovi krstaši gnezdili gotovo da i nema. Tradicionalno stočarstvo polako nestaje, pašnjaci zarastaju ili nasilno postaju njive. Tamo više nema tekunica – glodara nalik vevericama koje su, pored divljih hrčaka, glavna poslastica orlovima. Pravo je čudo da orao krstaš uopšte i živi kod nas“, kaže Milan Ružić, predsednik DZPPS-a.

Foto: Márton Horváth

Nestajanje staništa je ogroman problem za ove ptice, ali ne i jedini. Karbofuran, visokotoksični poljoprivredni  otrov koji je razvijan kao bojno nervno sredstvo, zabranjen je za upotrebu i promet u Srbiji od 2014. Seljaci ga ponekada koriste za odbranu od glodara i lisica. Nije potreban veliki trud da se „ispod žita“ dođe do ovog opasnog otrova. I samo je pitanje vremena kada će neki orao krstaš pojesti otrovane glodare ili ilegalno postavljen zatrovan mamac za šakale i lisice.

Smrt nastupa gotovo trenutno, a načinjena šteta je trajna. U proteklih 10 godina i mediji su izveštavali o lovu na „krstaše“ u Sremu. Krivolovcima je izgovor da su sve ptice grabljivice štetočine, pa i ovaj mitski orao krstaš, jer se gosti zečevima i fazanima.

Prema najnovijim procenama populacija i trendova ptica gnezdarica Evrope koje je objavila organizacija BirdLife International u Evropi živi između 1.300 i 1.900 parova orlova krstaša i trend njihove populacije je u porastu. Međutim u Srbiji, prema podacima iz „Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008–2013“ orao krstaš spada u retke gnezdarce, sa svega 5–7 parova.

Prvi pisani trag pojave simbola orla u ljudskoj istoriji star je 12.000 godina. U šamanskom gradu Gebeli Tepe (današnji jug Turska) pronađen je prvi piktogram orla. Nadimak „carski“ (imperatorski) stekao je kao simbol Rimskog cartsva, a do danas je izazov istoričarima i heraldičarima da do kraja otkriju pozadinu mita o orlovima.

U Srbiji, orla krstaša je lakše videti u muzeju, privatnoj galeriji ili nekom restoranu (u prepariranom stanju), nego u gnezdu ili na nebu nad vojvođanskom ravnicom. Zato je sudbina srpskih orlova krstaša koju direktno ugrožava čovek, u rukama volontera i ornitologa Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i devet organizacija  iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije, sprovode projekat pod nazivom „PannonEagle LIFE“.

Foto: Márton Horváth

„Verujemo da, uz iskustvo kolega iz Mađarske, čija populacija orla krstaša čini 9 odsto evropske populacije, možemo povećati brojnost i u Srbiji i doprineti izvesnijoj budućnosti orla krstaša u Panonskoj niziji“, objašnjava Milica Mišković, koordinatorka projekta. Inače, projekat PannonEagle finansira se iz LIFE programa Evropske unije koji podržava projekte namenjene zaštiti životne sredine, prirode i klimatskim akcijama.

Tražio sam orla krstaša po starim stablima bele topole po Banatu, čuvši da tu voli da svije gnezdo. Onda su mi rekli da potražim gnezda po krošnjama hrasta lužnjaka, koja u selima poštuju i ne seku. Ima svedoka koji pominju i da su seoske litije obilazile to drveće, ali litija godinama nema, a drveće je ipak posečeno. Tako da orlove nisam našao.

Nadam se da za desetak godina nećemo nagađati živi li u Srbiji par ili nepar ovih ptica. Želim da svojim naslednicima, dok uživaju u prozorima gospodskog leta orla krstaša, kao daleku istoriju ispričam priču o ovom tajnom gnezdu na severu Banata.

Slobodan Knežević, projektni koordinator u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Od 2011. aktivno učestvuje u radu DZPPS na zaštiti i proučavanju ptica i prirode. Veruje da zajedno možemo učinitu mnogo za prirodu i ljude.

Share and Enjoy !

0Shares