Prekomerna upotreba insekticida i pesticida, zagađenje vode i vazduha, dovodi do izumiranja pčela, koje, osim proizvodnje meda, imaju još važniju funkciju – oprašivanje biljaka. Procenjuje se da su pčele zaslužne za proizvodnju i stvaranje 33% naše hrane i 80% cvetajućih biljaka. 

Zato je opstanak pčela nužan za opstanak čovečanstva, i o tome bi trebalo da razmišljamo svakog dana. Danas, na Svetski dan pčela, izražavamo posebnu zahvalnost onima koje doprinose našem zdravlju.

EU je jednoglasno podržala Odluku o uvođenju Svetskog dana pčela, na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Ujedinjene nacije su 20. maj proglasile Svetskim danom pčela, usvajajući rezoluciju čiji je cilj podizanje svesti o važnosti polinatora i upozoravajući na njihov sve manji broj. Potpisnici ove rezolucije složili su se da promovišu Svetski dan pčela kroz obrazovanje i aktivnosti usmerene na podizanju svesti o važnosti pčela i drugih oprašivača, o pretnjama s kojima se suočavaju i njihovom doprinosu u održivom razvoju.

Pčele i drugi oprašivači, i biljke imaju obostrano koristan i simbiotski odnos, ne samo da obezbeđuju nutritivne vrednosti hrane i učestvuju u održavanju različitih ekosistema, već obezbeđuju i ekonomsku uslugu.

Prema izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) ekonomska vrednost polinatora je do 577 milijardi dolara. Insekti su ključni deo mnogih ekosistema i predstavljaju dobar pokazatelj zdravlja i očuvanju prirode.

Zanimljivo je i to da je 20. maj pred Skupštinom UN proglašen na inicijativu Pčelarskog saveza Slovenije, a uz podršku ogromnog broja pčelarskih saveza sveta, pa i Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Foto: Shutterstock

Dosta ranije, Slovenački pčelarski savez predložio je da se za svetski dan pčela proglasi 20. maj, datum rođenja slovenačkog zoologa Antona Janše.

Ovaj datum je predložen, jer je u maju na severnoj polulopti najbujniji razvoj pčela. Osim toga, 20. maja se rodio Anton Janša (1734-1773) začetnik i učitelj modernog pčelarstva. Radio je kao dvorski pčelar, a carica Marija Terezija ga je imenovala za prvog carskog instruktora u monarhiji.

Slovenija aktivno ulaže napore da se zaštite pčele i njihove životne sredine, navodi list “Danas”. Kako dalje navode reči otpravnika poslova Ambasade Slovenije u Beogradu, Romana Veikslera, pčelarstvo u Srbiji je, slično kao u Sloveniji, na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu. Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela.

View this post on Instagram

#WorldBeeDay 🐝 | We must protect the fragile natural resources on our planet. 🌍 Pollinators like bees help wild plants to reproduce, and crops to produce seeds, fruit and nuts and other tasty foods for us to eat.⁣⁣ ⁣ There are thousands of different wild pollinators in Europe. In the 🇪🇺 EU, 78% of native flora and 84% of crops are either partially or fully dependent on pollinators.⁣⁣ ⁣ And what are we doing? Our EU initiative on pollinators sets strategic objectives and a set of actions to be taken by the EU and its Member States to address the decline of pollinators in the EU and contribute to global conservation efforts. Bee their friends & protect them!⁣⁣ ⁣ 📷 ©️ European Union / Source: EC – Audiovisual Service⁣ ⁣ @ourplanet_eu #EUPollinators #SavetheBees #Bee #Pollinators #Nature #Climate #Environment #EU #EuropeanUnion

A post shared by European Commission 🇪🇺 (@europeancommission) on

Evropski doprinos srpskim pčelarima

Kako bi podržala pčelare u Srbiji, Evropska unija je tokom proteklih godina učestvovala u nekoliko projekata i izdvojila određena sredstva. Tako je, prekogranični IPA program saradnje Srbije i Bugarske uložio skoro 95 hiljada evra u projekat Pčelari bez granica II, koji je održamn u Kladovu.

Isti prekogranični IPA program, kofinansiran od Evropske unije, organizovao je projekat Pčelarstvo kao alternativa nezaposlenosti, takođe u Kladovu, kada je uloženo gotovo 174 hiljade evra.

Evropska unija je doprinela standardu kvaliteta meda učešćem u projektu “Reka meda”, sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije, kada, je dizajniran i proizveden poseban kalup za tegle. Za potrebe Savez je razvio ovu  teglu jedinstvenog dizajna, kao garantz kvaliteta domaćeg meda, jer se, kako kažu, samo u njoj se sme plasirati med iz standarda.

Ukupna vrednost SPOS-ovog projekta „Reka meda“ je 218.988,16 evra, od čega EU učestvuje sa 167.460,25 evra, što je 74,46% ukupne vrednosti projekta, i u pitanju su bespovratna sredstav, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije.