Odgovor na ovo pitanje je vrlo kompleksan, a čak i na samom gramatičkom nivou možemo uočiti jedan paradoks. Reč „nauka“ je gramatički ženskog roda, ali većina zanimanja u naučnoj sferi još uvek su u muškom rodu. Tu negde i leži ključ problema.

Žene u nauci česta su tema proteklih godina, posebno što je postalo više nego očigledno da su žene važna karika u lancu naučnih istraživanja i da je njihov pogled dragocen u procesu saznavanja koja su važna za napredak jednog društva, pa onda i čitavog čovečanstva. Ovo vidimo na primerima brojnih naučnica čiji je doprinos kroz istoriju bio neupitan, a tek u 21. veku pokušavamo kao društvo da ispravimo grešku i da im obezbedimo mesto u udžbenicima koje su svojim radom i upornošću zaslužile. To su Mileva Marić-Ajnštajn, Džejn Gudal, Marija Kiri, Ejda Lavlejs, Maksin Singer, Marija Mičel i mnoge druge.

O tim ženama govorila je Jelena Joksimović iz Centra za promociju nauke u onlajn druženju “Nauka je ženskog roda” koje su povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci organizovali  EU info kutak iz Novog Sada i Niša.

„Proces saznavanja, odnosno traženja odgovora je važniji od samog odgovora“, rekla je Joksimović.

Ta rečenica je upravo ključna kada govorimo o ohrabrivanju mladih žena i devojčica da se bave naukom. Kako je Joksimović naglasila devojčice se vrlo teško odlučuju na ovaj put, jer im je usađeno osećanje da ne smeju da prave greške u životu, a greške su ključne u procesu bilo kod saznanja.

„Vrlo teško pričaju o nekoj svojoj greški, a kamoli da kažu da su ponosni na nju. Greške su sastavni deo saznavanja, posebno naučnog, a zbog toga je važno da ohrabrimo mlade, a posebno devojčice da  je sasvim u redu grešiti i da je sasvim u redu da te greške imaju svoju ulogu u našim saznanjima“, objašnjava Joksimović.

Prema podacima koje je objavio UNESKO manje od 30 odsto čine žene u naučno-istraživačkim procesima, a toliki je procenat i studentkinja koje biraju fakultet u oblasti tehnologije, inženjerstva i matematike. Žene naučnice takođe objavljuju manje radova, dobijaju manje sredstava za istraživanja, napreduju mnogo sporije u karijerama i slabije se umrežavaju, jer u svetu nauke, kao i u drugim oblastima, i dalje postoji jak uticaj tzv. „muškog kluba“ – „boy’s club” .

Kako bismo napredovali kao čovečanstvo ovo moramo promeniti. Žene su menjale istoriju svojom upornošću i još uvek je menjaju. Tako je možda jedna od učesnica diskusije  „Šta je žensko u nauci?“ došla do pravog odgovora  na ovo pitanje.

 „Šta je žensko u nauci? Možda upornost da se dođe do odgovora na pitanja i radoznalost koja pokreće svakoga ko se bavi naučnoistraživačkim radom.“

Share and Enjoy !

0Shares