Društvene mreže postale su neizostavan deo naših života, kako privatnih, tako i poslovnih – istovremeno su dobar sluga, ali zao gospodar. Digitalne platforme su izvor napretka za naše zemlje i privrede, ali su i takođe leglo govora mržnje i dezinformacija, kako u Srbiji, tako i u EU i celom svetu.

Društvene mreže ljuljaju granice slobode izražavanja, privatnosti podataka i etike.

Ovaj fenomen i njegove efekte, poput snažnog utaicaja na političke sisteme, i pravne okvire koji kaskaju za brzim promenama, komentarisali su učesnici panela, emitovanog na Fejsbuk stranici Centra za evropske politike (CEP).

Pol-Anri Prese, šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Pol Bučer iz European Policy Centre (EPC), Nevena Krivokapić Martinović – SHARE fondacija, Viktor Marković, jedan od autora Njuz.net vesti, i Irina Radosavljević, aktivistkinja na društvenim mrežama – razgovarali su sa moderatorkom Senom Marić, iz CEP-a.

Glavna tema panela bio je potencijal digitalnih platformi da podstiču, odnosno podriju kritičko razmišljanje; da obezbede odnosno onemoguće načelo podele vlasti; kao i da povećaju, odnosno smanje odgovornost nosilaca vlasti, iz perspektive srpskih i evropskih eksperata, kao i predstavnika omladine Srbije. Jedna od njihovih tema bila je i Akcioni plan za demokratiju EU, koji se bavi ovim pitanjima.

Mlada aktivistkinja, Irina Radosavljević, istakla je pozitivne strane društvenih mreža, poput dostupnosti informacija, podsticanja aktivizma, i zabave, kao i negativne – širenje lažnih vesti, internet nasilje.

Ona je dodala da bi rešenje tih problema moglo da podrazumeva kontrolu profila sa velikim brojem pratilaca, zatim utvrđivanje autentičnosti literature koju koriste, kao i izvore medija. Ona je predložila da se na časove informatike uvede obrazovanje o bezbednosti na internetu, formiranje ili adaptiranje postojećeg regulatornog organa koji bi se bavio nasiljem na internetu.

Nevena Krivokapić Martinović rekla je da je medijska pismenost upravo ovo navedeno.

“Trebalo bi raditi na tome kako bi ljudi mogli da pronađu prave informacije i naprave razliku između lažnih vesti i pouzdanog izvora. Roditelji koji ne znaju šta se dešava na mreži nisu u stanju da utiču na svoju decu i artikulišu ih i upozoravaju na potencijalnu opasnost. GDPR, evropska uredba, pruža određeni nivo zaštite podataka na Internetu. Prema zakonu Srbije, Fejsbuk se ne smatra medijem. Svi smo odgovorni za ono što delimo”, rekla je ona.

“Sloboda izražavanje je u osnovama naših sporazuma. I to je nešto što EU veoma ceni i priznaje značaj interneta za slobodno izražavanje. Ali smo i svesni o negativnim praksama koji mogu da potkopaju ove slobode, poput uznemiravanja, klevete, pitanje zdravlja, privatnosti. To nisu nove stvari sa internetom. Ako se pozabavimo Evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, u članu 10 su već uvedene restrikcije koje se odnose na moral, zaštitu od uvreda i bezbednost. Dakle, pre 70 godina. Odgovornost EU je tu u smislu čuvara i zaštite ljudskih prava. Ne u smislu da kontroliše internet. Da se spreči upliv cenzuri, da se stvori povoljnije okruženje za debate i slobodu izražavanja”, rekao je Pol-Anri Prese.

 On je istakao važnost samoregulacije korisnika društvenih mreža.

“Mi podržavamo medijsku pismenost kroz saradnju i podršku koju pružamo u Srbiji. Medijska manipulacija je stara vekovima. Kleveta, uznemiravanje, nasilje su pojave koje pokušavamo da sprečimo već jako dugo”, zaključio je Prese.

Pol Bučer istakao je da publika žele da pročita alternativne verzije vesti.

“Ali ako taj sadržaj nije zasnovan na visokim novinarskim standardima i izvorima, mi smo u problemu. Zato imamo potrebu za jakim novinarstvom i izveštavanjem. Zato svi, i stari i mladi moraju biti uključeni u medijsko opismenjavanje.  Zapadni Balkan je posebno osetljiv. Nivo medijske posmenosti je niži nego drugde u Evrope,, ali i sam politički okvir je mnogo podložniji manipulacijama nego drugde.”

COVID je takođe promenio medijski scenario. Manipulacije nisu samo političke, već vidimo da se mogu ticati i zdravlja, rekao je Bučer.

Akcioni plan za demokratiju Evropske unije

Svrha akcionog plana za evropsku demokratiju jeste da osigura građanima mogućnost učestvovanja u demokratskom sistemu –  putem informisanog donošenja odluka bez nezakonitog uplitanja i manipulacija. Akcioni plan će se takođe nadovezati na lekcije naučene tokom pandemije virusa korona, te obuhvatiti mere o izbornom integritetu, slobodi medija, medijskom pluralizmu, i dezinformacijama.

GDPR – General Data Protection Regulation 

Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) jeste uredba Europske unije kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar Europske unije, a donosi i propise vezane za iznošenje podataka u treće zemlje. Glavni ciljevi GDPR-a jesu vraćanej građanima nadzor nad njihovim ličnim podacima, kao i pojednostaviti regulatorno okruženje za međunarodne korporacije ujednačavanjem propisa u celoj Uniji.

Medijska pismenost

Nedelja medijske pismenosti obeležava se tokom jedne sedmice marta, u svim zemljama Evropske unije, a EU ulaže u razviajanje medijske pismenosti i u Srbiji.

Tako je do sada sprovedeno nekoliko projekata u ovom domenu, a jedan od njih jeste “Digitalni pogon”.

Predviđeno je da za vreme trajanja projekta, od početka ove do kraja 2020. godine, 1.000 prosvetnih radnika i 20 bibliotekara iz 20 osnovnih i srednjih škola u Srbiji besplatno pohađaju ovaj akreditovani seminar za primenu medijske i informatičke pismenosti u nastavi već postojećih predmeta, ali i mogućeg novog izbornog predmeta – jezik, mediji i kultura, čije uvođenje je najavljeno za novu školsku godinu, kao i u kreiranju školskih medija.

Projekat je vredan 329.995 evra, od čega Delegacija EU u Srbiji finansira 90 odsto, dok deo kofinansiranja obezbeđuje Beogradska otvorena škola uz podršku Švedske.

Share and Enjoy !

0Shares