Upravljanje otpadom: transponovanje Direktive o otpadnim vozilima

Pravne tekovine EU u zaštiti životne sredine se stalno unapređuju, pa je neophodno da te promene prati i zemlja kandidat, kao što je Srbija. Srbija se intenzivno priprema za pregovore sa EU o poglavlju 27. PLAC III projekat pružio je podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u transponovanju zakonodavstva EU u oblasti otpadnih vozila, koja predstavljaju opasan otpad i jedan su od uzročnika zagađenja životne sredine.

Na radionici održanoj 4. marta 2021, projektni ekspert Jon Nai Mušetoj predstavio je odgovarajuće zakonodavstvo EU koje se, kako je rekao, stalno unapređuje u skladu sa tehnološkim napretkom. Glavni dokument je Direktiva 2000/53/EC o otpadnim vozilima (Directive on end-of-life vehicles, ELV) čija je poslednja konsolidovana verzija usvojena u martu 2020. godine. U isto zakonodavstvo spada i Direktiva 2018/851 kojom je izmenjena Direktiva 2008/98/EZ o otpadu, kao i tri odluke Evropske komisije – o utvrđivanju detaljnih pravila za praćenje ciljeva u pogledu ponovne upotrebe i recikliranja, o utvrđivanju norme za obeležavanje delova i materijala u vozilu i o minimalnim uslovima za izdavanje sertifikata o uništenju otpadnog vozila.

Zakonodavstvo se primenjuje na motorna vozila tipa M1 (do osam sedišta) i N1 (teretna vozila do 3,5 tone). Cilj primene je smanjenje uticaja otpadnih vozila na životnu sredinu i funkcionisanje unutrašneg tržišta uz očuvanje konkurentnosti. Proizvođači vozila su obavezni da u dizajniranju novih modela predvide recikliranje vozila, upotreba opasnih supstanci je ograničena a neke su potpuno zabranjene, kao što su olovo, živa, kadmijum i polivalentni hrom. Oni su takođe obavezni da izdaju sertifikat o uništenju koji dobija finalni vlasnik. Prikupljanje otpada nastalog usitnjavanjem otpadnih vozila treba da se vrši na predviđenim mestima, za šta su odgovorni ekonomski operateri. Preduzeća koja se bave tretmanom otpadnih vozila moraju imati dozvolu odgovarajućeg organa vlasti i treba da imaju kao ciljeve rada ponovno korišćenje i recikliranje delova.

U Srbiji, oblast je regulisana Zakonom o upravljanju otpadom, Pravilnikom o načinu i proceduri upravljanja otpadnim vozilma i Uredbom o proizvodima koji postaju posebni predmet otpada. Kako je pokazala analiza pravne usklađenosti, ELV direktiva je delimično preneta u zakonodavstvo, kroz Zakon i Pravilnik, rekao je Mušetoj. Potrebno je doneti izmene Zakona koje omogućavaju punu transpoziciju i daju osnovu za usvajanje podzakonskih akata u posebnim oblastima, a Pravilnik zameniti vladinom uredbom o ELV, dodao je on.

Ekspertkinja Vladica Čudić detaljno je predstavila analizu stanja u sektoru u Srbiji, gde je prosečna starost vozila 17 godina, a čak 78 odsto tržišta u 2019. godini činila su polovna vozila. Preporuke za unapređenje su jačanje administrativnih kapaciteta nadležnih institucija, uvođenje finansijskih podsticaja za poslednjeg vlasnika vozila da ga preda na otpad i mehanizma plaćanja poreza za one koji ne izvršavaju tu obavezu. Preporuka je takođe da se uvede produžena odgovornost proizvođača za skupljanje, skladištenje i reciklažu otpadnih vozila, kao i deponijska taksa koja se odnosi na drobljenje ostataka koji se odlažu kao neupotrebljivi. Prema rečima Mušetoja, potrebno je da se u Zakon o upravljanju otpadom uvede odredba o proširenoj odgovornosti proizvođača, dok je za uređenje odgovornosti ekonomskih operatera, kojima treba dati subvencije, preporuka da se izmene uvedu kroz podzakonske akte. Mušetoj je predstavio i moguće ekonomske instrumente za finansiranje upravljanja otpadnim vozilima kao otpadom kao što je finansiranje podsticaja za upravljanje ELV otpadom na period od 3-5 godina, nakon čega šeme rada postaju saomoodržive.

Foto galerija