Kako smanjiti ambalažni otpad i postići ciljeve EU

Prenošenje pravnih tekovina Evropske unije u oblast upravljanja ambalažnim otpadom u nacionalno zakonodavstvo Srbije bila je tema radionice održane 23. marta 2021. u organizaciji projekta Pravna podrška pregovorima.

Radionica je održana kao završni deo projektne aktivnosti u okviru poglavlja 27 – podrška Ministarstvu zaštite životne sredine u punom usaglašavanju zakona u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, imajući u vidu da je zakonodavstvo EU u toj oblasti unapređeno u skladu sa planovima Unije za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji.

Projektna ekspertkinja Simona Gica predstavila je relevantno EU zakonodavstvo i primere evropske prakse.

Direktiva 94/62/EZ o ambalaži i ambalažnom otpadu je delimično transponovana u zakonodavstvo Srbije kroz Zakon o upravljanju otpadom i pripadajuće podzakonske akte. Potrebno je da se transponuje i Direktiva 2018/852 kojom se menja Direktiva o ambalažnom otpadu. Nova direktiva propisuje ciljeve za zemlje članice Unije koji treba da postignu: najmanje 65 odsto težine svih ambalažnih pakovanja treba da bude reciklirano do kraja 2025. godine, kao i 50 odsto plastičnih proizvoda, 70 odsto stakla i 75 odsto papirne i kartonske ambalaže.

Direktivom 2015/720 izvršene su izmene Direktive o ambalažnom otpadu kada se radi o smanjenju upotrebe lakih plastičnih kesa. Postavlja se kao cilj ograničenje upotrebe lakih plastičnih kesa na najviše 40 po jednoj osobi u toku godinu dana, što takođe treba postići do kraja 2025. godine.

Gica je predstavila uporednu analizu modela u zemljama članicama EU, kao i iskustva Rumunije: 2005. godine ta zemlja je počela primenu šeme proširene odgovornosti proizvođača (EPR),  kompanije su odgovorne da ili same sakupljaju otpad ili da imaju EPR šemu, kao i da investiraju u sakupljanje gradskog otpada u saradnji sa lokalnim vlastima.

U Srbiji postoje EPR šeme, a ciljevi postavljeni u Direktivi su dostignuti za papir, kartonsku ambalažu, plastiku i drvo, ali ne i za staklo i metal. Analiza pravne usklađenosti pokazala je da treba dovršiti transpoziciju izmenjene Direktive o ambalažnom otpadu i jasno definisati sistem upravljanja i obaveze svih aktera. U praksi, problem je nedostatak sortiranja otpada i podsticaja za proizvodnju ambalaže koja se može ponovno upotrebiti, kao i velika usmerenost na odlaganje otpada na deponije i nedostatak smernica lokalnim vlastima kako da se organizuje sortiranje otpada . Potrebno je unaprediti monitoring i transparentnost EPR šema, primeniti „zeleni princip“ pri javnim nadmetanjima, kao i povećati kapacitete za recikliranje i ponovnu upotrebu.

Gica je istakla i važnost vođenja kampanja podizanja svesti javnosti, što je takođe propisano Direktivom. Ukazala je i na problem postojanja onlajn prodaje, gde rade neregistrovani operateri ambalažnim otpadom.

Ekspertkinja Vladica Čudić govorila je o trenutnom stanju u Srbiji, institucionalnim kapacitetima u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, kao i o preporukama. Ona je posebno istakla  da je potrebno uvesti finansijske podsticaje za reciklažu, jačati lokalne samouprave kako bi se postigla primena lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planirati uspostavljanje regionalnih kompanija za upravljanje otpadom koje omogućavaju odvojeno sakupljanje materijala koji se mogu reciklirati.

Na radionici je predstavljena i Direktiva 2019/904 o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu. Tom direktivom se zabranjuje upotreba 10 plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i ona se nadovezuje na onu o ambalažnom otpadu jer se neki od ovih plastičnih proizvoda smatraju i ambalažom. Prema rečima Simone Gice, Evropska komisija je pripremila smernice kako da se paralelno sprovode obe direktive i dokument se očekuje u narednih nekoliko meseci.

Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Privredne komore Srbije, kao i operatera.

Foto galerija