Informativno-obrazovni serijal “Moje pravo”, realizovan je uz pomoć Delegacije EU i Ministarstva kulture i informisanja, uz podršku institucije Zaštitnika građana. Serijal koji govori o osnovnim ljudskim i građanskim pravima, nije mogao da bude prikazan ni na jednoj “velikoj” televiziji, već samo na nekoliko lokalnih televizija, portala i na YouTube kanalu

Bojana Maljević

Danas je Svetski dan slobode medija, ili Dan slobode štampe. Širom sveta održavaju se međunarodne konferencije na kojima se ističe značaj bezbednosti novinara, slobode informisanja i pristupa informacijama od javnog značaja. Postavljaju se pitanja: da li je sloboda štampe zastarela ideja? Da li današnje doba “post-istine” ukazuje da je novinarstvo mrtvo? Šta mi, zapravo, sada branimo i da li to nešto možemo odbraniti? Danas je 2017. godina a svi, više nego ikad, podsećaju vlade svojih država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja, zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Organizacija “Reporteri bez granica” objavila je Indeks slobode medija u svetu 2017, u kojem upozorava da sloboda medija nikada nije bila ugroženija. O ovoj temi napisani su brojni, kvalitetni i potresni tekstovi, naročito kada je reč o novinarima koji su stradali.

A gde smo mi, u Srbiji? Tačno pre tri godine, 3. maja 2014., u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima je rečeno: “Sloboda izražavanja je jedan od osnovnih temelja svakog demokratskog društva. Ona se može ostvariti samo u slobodnom medijskom okruženju, i zato će se nova Vlada Republike Srbije zalagati za poštovanje slobode i pluralizma medija.” A šta smo potom dobili? Svega mesec dana kasnije ukinuta je emisija “Utisak nedelje” u kojoj su građani mogli da čuju različita mišljenja, dok je polusatna emisija o aktuelnim temama, “Kažiprst”, svedena na kratak intervju od nekoliko minuta u okviru vesti. Karikaturista Politike Dušan Petričić više ne crta za najstariji dnevni list na Balkanu… Postoje i drugi primeri.

Društveno-politički ambijent i medijsko okruženje u Srbiji prilično su razočaravajući. Najpre, od petooktobarskih promena do danas nijedna vlast nije učinila ništa da umanji svoj uticaj na medije i da se od njih distancira – štaviše, taj je uticaj iz godine u godinu bivao sve veći, dok je konkretno danas uticaj na privatne medije nezapamćeno veliki. Umesto institucionalnih imamo “medijska hapšenja”. Umesto dijaloga i debata imamo neprestano stvaranje moralne panike kroz najave brojnih “državnih udara”. Imali smo i “izložbu” u kojoj “eksponate” čine kritički tekstovi o nerešenim aferama koje se tiču svih građana, ali i svaki kritički tvit – koji se ne tiče maltene nikog. Postoje kontinuirani napadi na istraživačke novinare, nezavisne institucije, nevladine organizacije, političke neistomišljenike, javne ličnosti i građane koji slobodno govore. To, razume se, nisu nekakvi “normalni napadi”, recimo argumentima – već omalovažavanja, prozivke, vređanja i klevete, uz prateću tabloidnu diskreditaciju neistomišljenika. Neretko i veoma opasnu. Vršene su velike, nezapamćene medijske hajke. Savet za štampu redovno vrši monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije i izdao je Izveštaj koliki je rast broja kleveta u poslednjih godinu dana.

Ove činjenice nam govore da tu, izgleda, ima nečeg za šta se vredi boriti. Zato što kreiranje iskrivljene stvarnosti kroz manipulaciju i tabloidizaciju uspostavlja vrhovnu arbitražu u medijskim istinama. Pluralizam mišljenja i medijske slobode jesu važni, jer zašto bi se toliko trudili da nam ih oduzmu? Kako se boriti? Da li?

Nisam novinar. Ali jesam producent i autor različitih medijskih projekata koji sadrže važne informacije za naše društvo. U projektima sarađujem sa novinarima. Programi koje sam producirala imali su za cilj da na drugačiji način pomognu građanima da razumeju teme o organizovanom kriminalu kako bi, između ostalog, mogli sebe i druge da zaštite. Mnoge važne društvene teme građani bolje razumeju kroz ovakve programe nego kroz informativu i vesti. Građani shvataju postojanje i značaj problema tek kada se identifikuju sa žrtvama, kao u igranom filmu o trgovini ljudima “Sestre” ili u dokumentarcu “Gram.Kilogram.Tona” – u kojem je Janko Baljak na vešt način prikazao mehanizme uvlačenja maloletnika u organizovani kriminal ilegalne trgovine narkoticima.

Informativno-obrazovni serijal “Moje pravo”, realizovali smo prošle godine, uz pomoć Delegacije Evropske unije i Ministarstva kulture i informisanja, uz logističku podršku institucije Zaštitnika građana Republike Srbije. Serijal od 12 epizoda, koji upravo govori o osnovnim ljudskim i građanskim pravima, nije mogao da bude prikazan ni na jednoj “velikoj” televiziji, već samo na nekoliko lokalnih televizija, portala i na YouTube kanalu. U serijalu nije izgovorena nijedna ružna reč o sadašnjoj vlasti. Sagovornici su imali kritički odnos prema društvenim i socijalnim temama, ali najviše su isticali važnost ljudskih prava. Kroz različite primere hteli samo da ohrabrimo građane da istraju u borbi za svoja prava, da podsetimo institucije da uvek moraju da poštuju zakone, ali i da pokažemo da administracija i građani ne moraju da budu neprijatelji. Niko nije sporio produkcione i ostale kvalitete serijala. Zašto, onda, serijal nisu mogli da gledaju svi građani? Zato što u Srbiji više nije važno šta neko govori – već ko govori. Da citiram jednu osobu na “visokoj medijskoj funkciji”, koja je tiho dala iskren komentar o sagovornicima i autorima ovog serijala: “Vi ste svi obeleženi”. Govorilo se da je serijal zabranjen. Reditelj Miloš Pavlović rekao je bolju reč: neodobren.

E sad, kako da se kao “obeleženi” i “neodobreni” borimo dalje – nemam pojma. Izgleda da samo pojedini – novinari, autori i ljudi koji su dovoljno ludi da pomisle da su ljudska prava važna i da su slobodni mediji ključni korektiv društva – upravo jesu i jedini koji u tome uspevaju.

p.s.

Pogledajte kratku epizodu o medijima i informisanju, iz serijala “Moje Pravo”. Jedan građanin, entuzijasta, titlovao je epizodu na srpski jezik, kako bi i osobe sa oštećenim sluhom mogle da je razumeju – https://www.youtube.com/watch?v=ckgsxA92OfE

Bojana Maljević, glumica i producentkinja serijala „Moje pravo“ koji je rađen uz podršku Delegacije EU u Srbiji

Share and Enjoy !

0Shares