Kriza izazvana aktuelnom pandemijom otvorila je neke nove dileme i pitanja, a do izražaja su došle i činjenice koje su nam od ranije bile poznate ali nismo previše o njima govorili. Situacija sa pandemijom pokazala je koliko su žene više opterećene kada su kuće postale i kancelarije, vrtići i igrališta u isto vreme.

Kakav je položaj i zastupljenost žena na tržištu rada, kako napraviti balans između privatnog života, odgajanja dece i poslovnih obaveza? Koliko se u Srbiji radi na politikama ravnopravnosti polova i šta bi nam po tom pitanju donelo članstvo u Evropskoj uniji? Ovo su samo neka od pitanja o kojima su razgovarale učesnice vebinara, koji je održan u okviru serije debata koju Delegacija EU u Srbiji organizuje sa Centrom za evropske politike, sa ciljem da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližim građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju. 

Istraživanja su pokazala da je teret učenja od kuće i proces onlajn školovanja dece tokom pandemije u najvećoj meri bio briga žena, odnosno majki koje su preuzimale obavezu da i na tom polju brinu o deci.

Kompletan snimak vebinara pogledajte u nastavku:

„Društva u kojima su roditelji jednako zastupljeni u odgajanju deteta su najprosperitetnija i najsrećnija“ navodi Valentina Čolić Mihajlović, šefica istraživanja i razvoja iz udruženja All for All (AFA)

Kako dodaje Čolić Mihajlović, važno je da „neplaćene poslove“ koji podrazumevaju pre svega brigu o deci i domaćinstvu prepoznamo i prihvatimo kao stvarne poslove i da se oni ravnomerno raspodele između roditelja.

“U Srbiji je samo 328 očeva u prethodnoj godini uzelo odsustvo za negu deteta, na koje imaju pravo od trećeg do dvanaestog meseca od rođenja deteta, što znači da je to iskoristio tek svaki 200-ti otac. Deca ne treba očeve da gledaju kao pomoć majci u odgajanju već kao nekog ko ravnopravno učestvuje u tome” kaže Čolić Mihajlović.

Prema rečima dr Jelene Žarković, vanredne profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na tržištu rada u Srbiji ne postoji dovoljna zastupljenost žena jer je stopa zaposlenosti 42% dok je sa druge strane zaposleno 55% muškaraca, iako žene u proseku imaju viši nivo obrazovanja što pokazuje da postoje izvesne prepreke ka većem uključivanju žena na tržište rada.

“Zaposlenost žena je najmanja, to pokazuju podaci, upravo u periodu kada su deca mala odnosno do treće godine života deteta. Tu je potrebna najveća podrška ” dodaje dr Jelena Žarković.  

“Ova direktiva je temu ravnopravnosti polova i usklađivanja privatnog i poslovnog života opet vratila u fokus” kaže Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju (DG EMPL)

Direktiva, na primer, predviđa fleksibilnije radne aranžmane za oba roditelja, četiri meseca odsustva roditelja radi nege deteta, kao i mere kao što su minimum od 10 dana odsustva očeva nakon rođenja deteta, oko čega je, prema rečima Ivanković Knežević, bilo „jako teško usaglasiti se“, iako je u pitanju samo 10 dana.

Ivanković Knežević primećuje da o pitanju ravnopravnosti polova i osnaživanju žena uglavnom diskutuju žene, pa da je i među učesnicima ovog vebinara ogromna većina žena. Kako dodaje, treba ohrabrivati i podsticati muškarce da ravnopravno učestvuju u tome jer se tiče svih nas.

Brankica Janković, doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže da je obrazovanje od nemerljivog značaja za otklanjanje rodnih stereotipa i predrasuda.

„Planiramo da jedan projekat u okviru IPA programa bude obuka nastavnog kadra, analiza čitavih kurikuluma, celog okvira, da bismo krenuli da otklanjamo probleme za buduće generacije jer i dalje nastavni planovi i udžbenici obiluju streotipima“ navodi Janković.

Ovom prilikom, Brankica Janković je istakla da više od polovine svih žalbi koje su tokom desetogodišnjeg postojanja institucije Poverenika stigle bile u vezi sa diskriminacijom na poslu i pitanjima porodiljskog odsustva.

„Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije koji je u velikoj meri harmonizovan sa zakonodavstvom EU, međutim, poteškoće se javljaju kod primene. Neophodne su jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, poput fleksibilnog radnog vremena, ali tako da ne dođe do smanjenja penzija“ ističe Janković.

Pratite i naredne vebinare u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, EU info mreže i Centra za evropske politike. Sve informacije će pravovremeno biti objavljene na našem sajtu.

Share and Enjoy !

0Shares