Nasmešite se, u skriningu ste!

Tokom procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji građani Srbije će imati priliku da se upoznaju sa ustavno-pravnim uređenjem Evropske unije i njenim politikama, ali i da obogate svoj rečnik pomalo čudnim pojmovima tako karakterističnim za ovu organizaciju.

Poslednjih nedelja preko medija saznajemo da je u toku skrining, pominju se pravne tekovine, komunitarno pravo, direktive, regulative… Polako počinjemo da se navikavamo na te “koloritne” pojmove, uzimajući ih često zdravo za gotovo, ne razmišljajući mnogo o njihovom značenju koje nam često nije najjasnije. Pravna terminologija, koja je inače prilično nerazumljiva široj javnosti, dobija još više na nerazumljivosti kada je reč o Evropskoj uniji.  Mnogi od pravnih pojmova Evropske unije vode poreklo iz međunarodnog prava ili nacionalnih prava država članica, ali vrlo često imaju drugačije značenje od onog koje im se pridaje u orginalnom kontekstu. Neki se, međutim, mogu naći samo u pravu Evropske unije i razumljivi su samo pravnicima koji se bave ovom materijom. Odakle ta specifičnost pravnih pojmova Evropske unije? Odgovor leži u posebnoj pravnoj prirodi ove organizacije.

skrining-1-EU_parlamentEvropska unija vodi poreklo iz međunarodnog prava. Evropske zajednice, a zatim i Evropska unija su počele svoj život kao međunarodne organizacije. One su osnovane  međunarodnim ugovorima zaključenim po pravilima međunarodnog prava. Međutim, tokom svog postojanja Evropske zajednice/Evropska unija su evoluirale u pravno-politički entitet sa izrazitim nadnacionalnim karakteristikama koji se u mnogim svojim aspektima približio modelu federalnog organizovanja. Ta mešovita pravna priroda uzrokovala je da, pojedini pravni pojmovi i instituti koji su preuzeti iz međunarodnog i nacionalnih prava, u Evropskoj uniji dobiju modifikovano ili novo značenje. Prosto rečeno, postojeći pravni termini su se teško mogli uklopiti u potpuno originalan koncept ustavno-pravne organizacije Evropske unije. Stvar dodatno komplikuje okolnost da u Evropskoj uniji postoje 24 jezika u službenoj upotrebi. Prevođenje pravnih propisa na sve službene jezike nije nimalo jednostavno, posebno kada se radi o pravnim pojmovima i institutima koji nisu bliski postojećim pravnim tradicijama nekih od država članica. Sve te okolnosti su doprinele nastanku i razvoju specifične pravne terminologije Evropske unije sa kojom se sada mi susrećemo.

Pre nego što se osvrnemo na značenje pojma skrining potrebno je da se podsetimo nekih osnovnih činjenica o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji kako bismo razumeli kontekst u kome se taj pojam koristi. Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo EU. Odlukom Evropskog saveta od 1. marta 2012. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU. Dobijanje statusta kandidata ne znači nužno i početak pregovora o članstvu. Odluku o otvaranju pregovora donosi jednoglasno Evropski savet na osnovu mišljenja Evropske komisije o pripremljenosti države kandidata.  Na zasedanju od 27. i 28. juna 2013. godine Evropski savet je doneo odluku o otvaranju pregovora sa Srbijom. Prva međuvladina konferencija bi trebalo da bude održana najkasnije u januaru 2014. godine.

Pre toga Evropska komisija će sačiniti predlog pregovaračkog okvira koji treba da sadrži ciljeve, načela, progaram i procedure pregovaranja sa Srbijom. O tom predlogu odlučivaće Savet, a potvrdiće ga Evropski savet na decembarskom zasedanju. Nakon toga sledi otvaranje međuvladine konferencije koja će pripremiti tekst ugovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Predmet pregovora predstavlja celokupno pravno nasleđe Evropske unije koje je podeljeno na 35 poglavlja. U suštini, proces pregovaranja se svodi na određivanje uslova i rokova u kojima Srbija treba da usvoji i primeni pravna pravila Evropske unije u pojedinim oblastima.  Pregovori se vode na bilateralnoj osnovi između Srbije i država članica EU u okviru međuvladine konferencije. Po uspešnom okončanju pregovora i zatvaranju svih poglavlja pristupa se izradi teksta ugovora o pristupanju. Između ostalog, ugovor o pristupanju sadrži datum pristupanja nove države članice Evropskoj uniji, uslove za pristupanje, zaštitne mere i prelazne periode u oblastima u kojima postoji takva potreba, kao odgovarajuće izmene institucionalnog okvira EU. Odluku o zaključivanju ugovora o pristupanju na strani Evropske unije donosi Savet jednoglasno, na predlog Evropske komisije, i po dobijenoj saglasnosti Evropskog parlamenta. Ugovor o pristupanju stupa na snagu nakon što bude ratifikovan od strane države kandidata i svih država članica EU.

U ovom momentu Srbija se nalazi u pripremnoj fazi pregovaračkog procesa tzv. skriningu (screening /eng./: proveravanje, pregled) u kojoj se ocenjuje  pripremljenost države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Evropska komisija, zajedno sa predstavnicima države kandidata, vrši pregled postojećih politika i zakonodavstva države kandidata u poglavljima koja su predmet pregovora i identifikuje pitanja u kojima je potrebno izvršiti usklađivanje propisa, sudske i administrativne prakse, kao i odgovarajuće institucionane reforme. To je prilika i da se predstavnici države kandidata upoznaju sa važećim pravom skrining-2Evropske unije i instrumentima njegovog tumačenja. Nakon toga Evropska komisija sačinjava izveštaj o pregledu koji dostavlja Savetu. U tom izveštaju Evropska komisija daje preporuku da li treba započeti pregovore ili zahtevati da država kandidat prvo ispuni određene uslove. Izveštaj takođe sadrži i kriterijume ili repere za okončanje pregovora u određenim poglavljima i u tom pogledu služi kao osnova za njihovo vođenje. Država kandidat potom iznosi svoju pregovaračku poziciju. Na predlog Evropske komisije, Savet usvaja zajedničku poziciju EU, odobravajući početak pregovora.

Izveštaj o pregledu se priprema za svako pregovaračko poglavlje. Trenutno se procedura skrininga, odnosno pregleda, sprovodi u poglavljima: 23. Pravosuđe i osnovna prava i 24. Pravda, sloboda, bezbednost. Ova poglavlja se tradicionalno prva otvaraju i poslednja zatvarju na pregovorima o članstvu. Reč je o ključnim poglavjima koja su u neposrednoj vezi sa uslovima za članstvo propisanim Ugovorom o Evropskoj uniji. U skladu sa članom 49. Evropske unije, članstvo u Uniji je otvoreno za svaku evropsku državu koja poštuje i spremna je da unapređuje osnovne vrednosti Unije: poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda,  demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući i prava pripadnika manjina.

U okviru poglavlja 23. Pravosuđe i osnovna prava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, pregledom će biti obuhvaćena ustavna i zakonska pravila o organizaciji pravosuđa, izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, procesni propisi, kao i primena tih propisa u praksi. Ovde treba napomenuti da pravo Evropske unije ne predviđa jedinstvena pravila u pogledu organizacije pravosuđa. To pitanje je u nadležnosti država članica čiji pravosudni sistemi odražavaju njihove posebne ustavne i pravosudne tradicije. Osnivački ugovori EU samo zahtevaju od država članica da obezbede puno poštovanje prava EU, efikasnu sudsku zaštitu prava i sloboda, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i potpunu nezavisnost i nepristrasnost sudova. Kada je reč o osnovnim pravima i slobodama,  predmet razmatranja će biti ustavne i zakonske garancije, ali i sposobnost institucija da obezbede punu primenu i zaštitu tih prava i sloboda. Evropska unija takođe insistira na punoj primeni relevantnih međunarodnih sporazuma u oblasti ljudskih prava i sloboda, posebno onih koji su zaključeni u okviru Saveta Evrope, među kojima je svakako najznačajnija Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Ti sporazumi se smatraju delom pravnog nasleđa Evropske unije koje je nova država članica dužna da poštuje.

skrining-3Pregled poglavlja 24. Pravda, sloboda, bezbednost, obuhvata sva pitanja koja su deo istoimenog poglavlja Ugovora o funcionisanju EU: kontrolu i prelazak granica, politiku viza, azil, imigraciju, pravosudnu saranja u krivičnim i građanskim stvarima, policijsku saradnja, borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, terorizma, trgovine oružjem, drogom i ljudima. U tom segmentu procenjivaće se postojeća zakonska rešenja, praksa u njihovoj primeni, kao i organizacija, obučenost i spremnost odgovarajućih srpskih bezbednosnih, carinskih, poreskih i ostalih nadležnih službi i pravosudnih organa da odgovore navedenim izazovima.

Sama procedura skrininga, odnosno pregleda, sprovodi se kroz dijalog Evropske komisije i pregovaračkog tima države kandidata. U tom dijalogu strane razmenjuju informacije o postojećem stanju zakonodavstva i prakse u datim oblastima. Od suštinskog je značaja da dijalog bude otvoren i sveobuhvatan i da se u njemu identifikuju svi problemi i otvorena pitanja, kako bi se pregovori što bolje pripremili i izbegla neželjena iznenađenja. Takođe, od stručnosti i pripremljenosti članova pregovaračkih timova u velikoj meri zavisi tempo kojim će se odvijati procedura skriniga, ali i sami pregovori. Za sad je dobro krenulo…..

Dr. Vladimir Medović je ekspert za pravo Evropske unije i član Tima Evropa

Share and Enjoy !

0Shares