Maja Stojanović

Pravne tekovine Evropske unije, dakle svi propisi na kojima EU počiva, su okvir sa kojim treba uskladiti zakone i praksu države Srbije kako bismo mogli da postanemo članica ove zajednice. U cilju lakšeg praćenja procesa integracije, EU je sve pravne tekovine podelila na 35 oblasti (pregovaračka poglavlja). Tačnije na 34 oblasti, jer je poslednja oblast takozvana tačka razno i razlikuje se od zemlje do zemlje. U Srbiji, ta oblast obuhvata i Kosovo tj. sve dogovore, implementaciju tih dogovora i ostale korake koji su neophodni kako bi do učlanenja Srbije u EU, odnos između Kosova i Srbije bio jasan.

I pre najavljivanih otvaranja poglavlja, ili tačnije, da bi se poglavlja otvorila, država Srbija u svakoj oblasti mora da definiše početno stanje kod nas i uporedi ga sa pravnim tekovinama EU (screening procesi). Nakon toga, mora da napravi detaljan plan sa dinamikom promene (u važnim oblastima -akcioni plan) na osnovu koga se sama poglavlja otvaraju. Na primer, akcioni plan za poglavlje 23, vraćen je od strane EU na doradu tri puta, a prihvaćen je konačno u septembru ove godine. Tek sada su, u stvari, ostvareni svi preduslovi kako bi poglavlje 23 uopšte moglo biti otvoreno.

Iako načelno sva poglavlja nose naziv po temama koja obuhvataju, ta podela nije i ne može biti striktna jer se neke oblasti društva mogu posmatrati iz više perspektiva. Takva je i oblast koja se tiče medija. Možemo reći da praćenje procesa u poglavljima 10 i 23 omogućava i konzistentno praćenje samog razvoja principa slobode medija u procesu EU integracija.

Poglavlja koja se tiču medijskih sloboda

Poglavlje 10,  Informaciono društvo i mediji, obuhvata tehničko uspostavljanje sistema u kojima funkcionišu mediji – frekvencije, definiše tržište telekomunikacijskih mreža i usluga, razmenu televizijskih prenosa unutar EU i slično. Takođe, u okviru ovog poglavlja bi trebalo da se osigura i nezavisnost nacionalnog Regulatornog tela za elektronske komunikacije (REM, bivši RRA). Ovo poglavlje definiše (u okviru dela koji se tiče audio-vizuelnih usluga) i potrebu za uspostavljanjem transparentnog finasiranja medija i njhovog vlasništva, privatizacijom medija, kao i primenom antidiskriminacione politike i zaštite ljudskih prava u programskim sadržajima.  Za poglavlje 10, još uvek nije objavljen screening izveštaj, a nije otpočelo (barem javno) ni definisanje narednih koraka. S obzirom na to, ovaj tekst će se više baviti poglavljem 23, za koje je akcioni plan prihvaćen od strane EK, a najavljuje se i skoro otvaranje poglavlja.

Poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava, bavi se i medijima iz perspektive osnovnih prava i sloboda.

S jedne strane, medijima se bavi indirektno u delu koje se tiče antikorupcije, tačnije obrađuje problem curenja informacija iz istraga u medije. Iako to nije tako izričito rečeno, ukoliko mere iz ove oblasti budu uspešne, korišćenje medija u političke svrhe (razračunavanje preko medija sa nepoželjnim političarima, biznismenima, i sl.) ne bi bilo moguće.

S druge strane, sloboda medija se uveliko obrađuje u delu koji se tiče slobode izražavanja i slobode i pluralizma medija. Ove mere se baziraju na dve preporuke koje su upućene iz Evropske komisije.

I preporuka(preporuka 3.5.1) Osigurati zaštitu novinara od pretnji nasilja, konkretno kroz primenu efektivnih istraga i sankcionisanjem izvršenih napada.

Plan je da se ova preporuka sprovede kroz set od pet aktivnosti. Prva aktivnost predstavlja analizu Krivičnog zakonika kako bi se utvrdilo da li postoji potreba za promenama ovog zakona u cilju bolje pravne zaštite novinara. Analizu, po planu, treba uraditi do kraja ove godine. Propust u akcionom planu je definisanje roka za izmenu zakona ukoliko se potvrdi potreba za promenom. Druga aktivnost obuhvata kontinuiran rad Komisije za istragu ubistava novinara, sa definisanim jednogodisnjim rokovima za izradu izveštaja po čijim preporukama nadležni organi moraju da vrše istrage i podižu optužnice. Treća i četvrta aktivnost se odnose na ustanovljenje pravila prioritetnog postupanja tužilaštva i policije u slučajevima pretnji i napada na novinare, kao i hakerskih napada na medijske sajtove. Ove mere bi takođe trebalo da budu sprovedene do kraja ove godine. Poslednja aktivnost vezana za ovu preporuku se odnosi na preventivno postupanje u cilju zaštite novinara od pretnji. Pored analize rizika koja se predviđa kao kontinuirana aktivnost, ostaje nejasno na koji način će se „praćenjem stanja u pisanim i elektronskim medijima“ od strane MUPa adekvatno preduprediti pretnje koji se upućuju novinarima.

II preporuka (preporuka 3.5.2.) Sagledavanje i izmena i dopuna legislative i institucionalnog okvira za zaštitu slobode medija implementacijom strategije o medijima u pogledu prikladnog regulisanja državnog finansiranja i okončavanje kontrole medija od strane države. Preduzeti hitne mere da se zaustave pretnje i nasilje nad novinarima kao i curenje informacija o tekućim ili planiranim krivičnim istragama. Mere u okviru ove preporuke će takođe biti realizovane u vezi sa PG 10.

Sprovođenje ove preporuke obuhvata čak trideset aktivnosti. Prvi set aktivnosti odnosi se na implementaciju seta medisjkih zakona, analizu stare i izradu nove strategije razvoja sistema javnog informisanja i pratećeg akcionog plana, kao i uspostavljanje i efikasno funkcionisanje registra medija i registra medijskih usluga. Kako je definisano, ove aktivnosti se uglavnom sprovode zbog: daljeg jačanja transparentnosti vlasništva nad medijima, daljeg praćenja efekata privatizacije medija, sprečavanja kontrole medija na osnovu prekomerne zavisnosti od državnog oglašavanja,  osnaživanja medijskog pluralizma, jačanja medijske pismenosti i jačanja samoregulacije. Sve ove aktivnosti, pored onih koje se nakon toga sprovode kontinuirano (implementacija), treba da se urade najduže do kraja marta 2016. godine.

Sledeće dve aktivnosti se odnose na samoregulaciju medija, što predstavlja, u najmanju ruku, začuđujuće rešenje. Naime, država u akcionom planu treba da definiše samo svoje aktivnosti u okviru svog delokruga i nadležnosti. Samoregulacija medija, je kao što samo ime kaže, nešto čime bi sami mediji trebalo da se bave. Takođe, Savet za štampu, kao samoregulativno telo, ne može da bude nosilac aktivnosti (kako je stavljeno u akcionom planu) jer nije državna institucija. Ukoliko se još jednom podsetimo da su ove aktivnosti definisane u cilju „okončavanja kontrole medija od strane države“, definisanje aktivnosti nezavisnih i samostalnih medija od strane države predstavlja kontradikciju per se.

Sledećih nekoliko mera obuhvata praćenje i/ili uspostavljanje mehanizama za praćenje finasiranja medija iz budžetskih sredstava.  Od organizacije seminara, na kome se očekuju preporuke eksperata, do obaveze organa vlasti da prijave svu državnu pomoć, subvencije, oglašavanja, i slično, ove aktivnosti bi trebalo da omoguće punu transparentnost tokova novca koji se iz državnog budžeta sliva u medije. Takođe, još nekoliko aktivnosti je vezano za uvođenje kriterijuma za jave nabavke medijskih usluga, obavezu javnih servisa da objavljuju spiskove dobavljača, kupaca i klijenata, ugovore sa nezavisnim produkcijama i marketinškim agencijama i sl. Ove aktivnosti bi trebalo da se sprovedu tokom i do kraja 2016. godine.

eu-integ

Komisija za zaštitu konkurencije je nadležna samo za jednu aktivnost u delu akcionog plana i to za kontiunirano sprovođenje nadzora nad nedozvoljenom medijskom koncentracijom i efikasno okončanje započetih postupaka. Analiza, godišnji izveštaji i izricanje upravnih mera bi trebalo da budu pokazatelji uspešnog sprovođenja ove aktivnosti. S obzirom da ova aktivnost ne unosi novine u odnosu na prethodnu situaciju, postavlja se pitanje da li je logično da se očekuju različiti rezultati u odnosu na dosadašnje.

Sedam aktivnosti, dakle skoro četvrtina celokupnog broja aktivnosti, odnosi se na sprečavanje curenja informacija iz tekućih ili planiranih krivičnih istraga i sudskih procesa. Broj aktivnosti ukazuje na veliku problematičnost ove pojave kao i važnost uspostavljanja efikasnog mehanizma u ovoj oblasti. Aktivnosti iz ove oblasti, po akcionom planu treba da se završe do juna 2016. godine, što s obzirom na činjenicu da obuhvata izmene različitih pravilnika, zakona i kodeksa, deluje nerealno.

Važna aktivnost koja jeste usamljena, ali je dovoljno konkretna jeste obezbeđivanje ujednačenog postupanja prema svim medijima koji imaju status poreskog dužnika, odnosno sa kojima se potpisuje sporazum o reprogramu duga. S druge strane, ne uliva nadu nepostojanje roka za izvođenje ove aktivnosti (barem inicijalnog dok si trenutni poreski dužnici ne dobiju isti tretman), već se ona kontinuirano sprovodi.

Transparentnost procesa i privatizacije i digitalizacije se definiše kroz nekoliko aktivnosti, dok se u jednoj aktivnosti planira potpuna depolitizacija sastava upravnog odbora i direktora javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze, koja se bavi izgradnjom i održavanje emisione strukture na teritoriji Srbije. Takođe, definiše se jednak tretman otpisa dugova emiterima od strane ovog javnog preduzeća. (Korisnici usluga JP ETV su Radiodifuzne ustanove Srbije (RTS) i Vojvodine (RTV),Telekom Srbija, Telenor, VIP, Orion telekom, Prva srpska televizija, Heppy TV, B92, Pink TV, emiteri, internet provajderi, korisnici funkcionalnih sistema veza, korisnici od posebnog značaja, radio amateri itd).

Kao poslednja aktivnost u ovom delu akcionog plana, koja prilično odudara od ostalih, definiše se „revizija finansijskih izveštaja parlamentarnih političkih stranaka u vezi sa oglašavanjem su-finansiranim novcem iz budžeta tokom izborne kampanje 2014. godine“. Ovako definisana aktivnost ukazuje na posebnu pažnju koja se poklanja kontroli medija od strane političkih partija (mada, samo kroz mehanizam oglašavanja u predizbornim kampanjama). Državnoj revizorskoj instituciji je dat rok do marta 2016. godine da uradi ovu reviziju. Rezultate će svakako biti zanimljivo pratiti.

 Da li nam medijske slobode zavise od evropskih integracija?

Medijske slobode se grade i čuvaju od strane građana svake države. Evropske integracije su samo sredstvo koje nam pomaže da sistemski pratimo proces, uvidimo probleme i ukazujemo na najbolje načine za njihovo rešavanje. U nekim momentima će tome doprineti sami mediji, neki put civlno društvo, neki put i međunarodna zajednica.

Ovaj akcioni plan kao i sve što država Srbija stavi sebi u zadatak u procesima EU integracija, treba gledati kao obećanje građanima ove zemlje. Svaka tri meseca ćemo videti koliko je urađeno, a koliko smo u zaostatku. Svaka tri meseca, mi građani moći ćemo da procenjujemo rezultate naše vlade. Na nama je na kraju kolika su nam očekivanja i koliko ćemo biti glasni u tome šta nam ne odgovara.

Više od polovine aktivnosti nalaze se u akcionom planu za poglavlje 23 zbog jakog pritiska javnosti i ukazivanje na određene teme (curenje informacija iz istraga, pritisci na novinare i sl.). Možemo da mislimo da javnost nema pravo na reč osim na izborima, ali koliko god nam se činilo da je tako, ima stvari koje smo kao građani uspeli da stavimo na agendu.

maja-stojanovicMaja Stojanović
izvršna direktorka Građanskih inicijativa,
članica Tima Evropa i članica radne grupe
Nacionalnog konventa za poglavlje 23

Share and Enjoy !

0Shares