Srpski mediji se uglavnom bave evropskim integracijama na dnevnom nivou, na osnovu izjava zvaničnika i bez većeg upuštanja u suštinu i širi kontekst, rečeno je 16. novembra u debati o izazovima izveštavanja o EU. Na skupu je ocenjeno i da borba za tržište i gledanost određuje teme, a da je u Srbiji prisutno i “apokaliptično izveštavanje” o EU, kakvo možda još postoji u Rusiji. Ukazano je i da su Hrvatska i Slovenija tokom pristupanja imale veći broj novinara u Briselu nego sada Srbija.

Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić rekao je da se o evropskim integracija uglavnom izveštava na dnevnom nivou i kada vlada veliko intresovanje za to, odnosno da “nivo interesovanja zavisi od političke agende”.

Dušan Gajić

Dušan Gajić

Gajić je rekao da su u izveštavanju medija “prisutniji politika i retorika” i da se mediji manje bave suštinom integracija, što, kako je dodao, nije tipično samo za Srbiju.

Prema njegovim rečima, izveštavanja o EU iz novinarskog ugla zahteva interesovanje, u određenoj meri specijalizovanost i poznavanje teme.

Dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević je rekao da je teško biti stručan za različite kompleksne oblasti, i da novinari često moraju da se oslone na zvaničnike stručne za neka pitanja, koji informacije “daju na parče”.

Dragan Blagojević

Dragan Blagojević

Blagojević je rekao da su Hrvatska i Slovenija tokom pristupanja imale više novinara u Briselu, ali da i danas vodeći hrvatski listovi imaju svoje dopisnike, a slovenačko Delo, na primer, dopisnika za ekonomska pitanja.

Na skupu je rečeno da za medije u Srbiji sada izveštava tri novinara iz Brisela.

Urednica u Produkcijskoj grupi Mreža Maja Divac je rekla da je Hrvatska radiotelevizija svojevremeno formirala timove za poglavlja dok takav pristup ne postoji u Srbiji.

Ona je ocenila da se u izveštavanju o EU prilike nisu mnogo popravile u odnosu na pre nekoliko godina, mada se sada više izveštava o integracijama u, kako je rekla, kvalitetnijim medijima.

Maja Divac

Maja Divac

Maja Divac je ocenila da novinari nisu dovoljno specijalizovani za pravljenje medijskih sadržaja o EU, a da su problem nedovoljna informisanost i to što se ne poklanja dovoljno pažnje temama o EU. Ocenila je da stvari zavise od uređivačke politike i strukture medija.

“Činjenica je da se mediji bave integracijama tako što prenose izjave zvaničnika i izolovanim događajima koje ne stavljaju u širi kontekst”, rekla je ona.

Dodala je da “osnovni problem taj to što redakcije gledaju iz perspektive dnevnog izveštavanja”.

Odgovorni urednik nedeljnika NIN Nikola Tomić je rekao da je loše praćenje evropskih integracija posledica neznanja, manjka interesovanja, kao i nedostatka novca i ljudi.

On je ocenio i da u medijskoj sferi dominira borba za tržište i gledanost koja određuje i teme.

Nikola Tomić

Nikola Tomić

Naveo je i da su na uticajnim mestim u medijima često osobe čije lično opredeljenje antievropsko, kao i da je za srpske medije specifično “apokaliptično izveštavanje” o EU – da je EU mrtav projekat i da se već raspada, što se još jedino može možda videti u Rusiji.

Tomić je rekao da u medijima nije data objektivna slika o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije jer je interpetirana kroz izjave premijera Aleksandra Vučića.

Gajić je rekao da se od novinara traži da o tome izveštaju iznese tvrdnju da li je pozitivan ili negativan i ocenio da je bolje preneti glavne poruke bez kvalifikacija.

Maja Divac je rekla da je izveštaj Evropske komisije o naprektu “savršeno polazište za mnoge teme” i složila s Gajićem da je potrebno usmeriti novinare na stvari koje možda ne deluju zanimljivo na prvi pogled, ali i da “bez uredničke motivacije to nema svrhe”.