Intervju Majkla Devenporta novosadskom Dnevniku: Srbija neće morati da bira između EU i Rusije

Srbija neće morati da bira između Evropske unije i Rusije, od nje se ne traži da prizna nezavisnost Kosova, nije izgubila korak na putu ka EU, niti je došlo do bilo kakvog kašnjenja u procesu evropskih integracija,kaže u novogodišnjem intervjuu „Dnevniku” ambasador Majkl Devenport, šef delegacije EU u Republici Srbiji. Ovaj intervju prenosimo u celini.

Devenport201412-31-Inervju_Dnevnik

Kada je u pitanju proces evropskih integracija, sve teče po planu, skrininzi se odvijaju u predviđenim rokovima, završili smo do sada 26 poglavlja – naveo je britanski diplomata. – Na tok procesa nisu uticali ni vanredni izbori ove godine, pa čak ni katastrofalne poplave, koje su Srbiju pogodile u maju i onda opet u septembru 2014. Sve se odvija u predviđenim rokovima.

Prvi čovek EU u Srbiji je dodao i da otvaranje pregovaračkih poglavlja uopšte nije prolongirano, kako se poslednjih mesec dana spekulisalo u domaćim medijima.

Ja sam u više navrata rekao da otvaranje prvih poglavlja očekujemo početkom 2015. godine. U centru naše pažnje na početku pregovora su poglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava, sudstva i bezbednosti. Srbija mora još mnogo da uradi u ovim i njima srodnim oblastima pre, ali i nakon što otvori ova poglavlja. Ponovio bih da je odluka o trenutku otvaranja konkretnog poglavlja u rukuma zemalja članica EU. Evropska komisija je spremna, mi smo o tome u nekoliko navrata obavestili zemlje članice i sada one treba da o tome odluče.

Ne dovodi li stav Nemačke da otvaranja poglavlja 35, koja se odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom, neće biti dok se Briselski sporazum u potpunosti ne sprovede, Beograd u poziciju da zapravo zavisi od Prištine? Jer, ispada da se Beograd kažnjava i zbog krize vlasti u Prištini, zbog koje je proteklih meseci na Kosovu sve stajalo.

Poglavlje 35 je mehanizam za praćenje sprovođenja Briselskog sporazuma, ali ono obuhvata još niz drugih stvari koje će doći na red tokom pregovora. Naravno, želimo da obe strane dosledno sprovedu Briselski sporazum od 19. aprila 2013. Uprkos srpskim i kosovskim izborima tokom 2014. došlo je do određenog napretka u vezi sa implementacijom. Ali Beograd i Priština, recimo, još uvek nisu zaključili dogovor o pravosuđu, koji predstavlja važan element ovog sporazuma.Pozitivan korak je saglasnost obe strane da idu u Brisel na sledeću rundu dijaloga 9. februara. Inače, ne bih složio s tim da je sve stajalo i da je Srbija na bilo koji način kažnjena. Srbija ima jasan reformski plan koji je u vezi sa evropskim integracijama i taj plan treba da se sprovede. A Srbija je na tom planu dosta toga učinila tokom 2014. godine.

Može li se i kako izbeći opasnost da u perspektivi Priština po sličnom modelu, kada god joj to zatreba, utiče na dinamiku koračanja Srbije na putu kao EU?

Jedan od osnovnih principa Briselskog sporazuma je da Beograd i Priština ne sputavaju i blokiraju jedan drugog u procesu evropskih integracija. Napredak Srbije na putu ka članstvu zavisi pre svega od Srbije, od spremnosti da se sprovede to što je dogovoreno, bez obzira da li je reč o dijalogu sa Prištinom ili o bilo kojoj drugoj oblasti. U interesu je svih građana i oba društva da dođe do opipljivog napretka u normalizaciji i da se otvore tržišta i srpskom i kosovskom biznisu.

Predsednik Nikolić izjavio je da će Brisel otvoreno tražiti da se opredelimo između Kosova i Evrope, dok premijer Vučić uverava da takav uslov nije niti će biti postavljen Beogradu. Nije nam cilj da arbitrirate ko je od dva visoka srpska zvaničnika u pravu, već nas zanima razjašnjenje pozicije EU?

Pozicija Evropske unije je jasna i EU o tome ima jedinstven stav: od Srbije se ne traži da prizna nezavisnost Kosova. Od Beograda i Prištine se očekuje da dosledno sprovedu u delo sve što je dogovoreno i da doprinesu zajedničkom cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa.

Sve se češće iz pojedinih diplomatskih krugova ukazuje na jačanje uticaja Rusije na prostor Balkana, sa posebnim akcentom na Srbiju. Čak se ide dotle da se upozorava kako bi Srbija, ako postane članica EU, mogla biti „trojanski konj” u funkciji Kremlja. U kojoj meri takvi stavovi i ocene realno utiču na poziciju Srbije u nastavku evropskih integracija? I da li će Beograd morati da bira: EU ili Rusija?

Evropska unija ima razumevanje za specifične odnose Srbije i Rusije. Srbija nije izuzetak u tome da ima veoma bitne bilateralne odnose sa Rusijom ili bilo kojim drugim partnerom. Sama EU takođe želi da razvija svoje odnose sa Rusijom, pre svega sa predvidljivom i partnerskom Rusijom koja sprovodi svoje obaveze, uključujući one prema Ukrajini.

I ne vidim nikakav argument koji bi govorio u prilog tezi da će Srbija biti stavljena pred izbor „ili EU ili Rusija”. Srbija je izrazila opredeljenje da postane članica EU i za to je dobila status kandidata i proces pregovora je počeo u decembru 2013. godine. Nisam čuo da se Srbija kandidovala za status „oblasti” Ruske Federacije, pa da treba da bira između EU i RF. I kad postane punopravna članica EU, siguran sam da Srbija neće biti ničiji „trojanski konj”.

I evropski i srpski zvaničnici tvrde da se pred Srbijom suštinski nisu našli nikakvi dodatni uslovi, ali je nesporno da međunarodne okolnosti sada stavljaju u fokus i neka pitanja koja možda ranije nisu bila toliko dominantna, poput zahteva za usaglašavanje spoljne politike. Da li se, međutim, može očekivati da u godinama koje dolaze ipak bude i novih zadataka u agendi?

Usaglašavanje spoljne politike nije nikakva novost. To je poglavlje 31. Jedina novost je što se takve stvari pojavljuju u medijima u skladu sa njihovim interesovanjem za pojedine oblasti. Tu nema nikakvih iznenađenja, Srbije će tokom pregovora morati da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa zajedničkom politikom EU. To će biti jedini zadatak.

Unaprediti investicionu klimu

Hoće li realno srpska ekonomija imati koristi od najavljenog plana predsednika EK Žana-Kloda Junkera za oporavak evropske ekonomije, ukupno po svim efektima „teškog”, ako je verovati procenama, čak 315 milijardi evra?

Oporavak evropske privrede svakako će se odraziti i na Srbiju preko povećanog obima investicija iz EU koje bi ovde mogle da stignu. Jačanje evropske privrede će otvoriti nove mogućnosti i za srpski izvoz. Međutim, da bi do toga došlo, Srbija mora da ozbiljno radi na unapređenju investicione klime, na uprošćavanju zakonodavnog okvira za takve investicije, na osnaživanju pravnog poretka, na stvaranju predvidivog okruženja i jednakih uslova za investitore bez obzira odakle oni dolazili. Ovo bi trebalo da budu prioriteti za srpsku vladu u periodu koji je pred nama, pošto mere štednje koje su uvedene mogu doneti rezultate samo ako su praćene merama za privlačenje investitora, što ujedno dovodi do porasta zapošljavanja.

I Unija za partnerstvo sa Kinom

Beograd je sredinom decembra bio domaćin trećem Samitu lidera zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine. Ima li osnova da se strahuje od eventualnih negativnih reakcija Brisela na kinesko investitiranje u Srbiju?

Premijeri i drugi visoki predstavnici 11 zemalja članica EU su učestvovali na ovom samitu. I ja sam prisustvovao u ime EU. Lično sam čestitao premijeru Vučiću na uspešnoj organizaciju samita. Kada je o Kini reč, EU i Kina su do sada održale 16 samita. Prva dva samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope održani su u Budimpešti i Bukureštu, dakle u zemljama članicama EU. Kina je drugi trgovinski partner EU, sa trgovinskom razmenom od 428 milijardi evra u 2013. godini. Uostalom, kineski premijer je i na samitu u Beogradu veoma jasno rekao da će kineske investicije u ovaj region biti u skladu sa evropskim pravilima i normama, i to je veoma važna i pozitivna poruka koja se čula.

Miroslav Stajić

Share and Enjoy !

0Shares