Evropska unija će i ubuduće podržavati proces reforme javne uprave u Srbiji. Trenutno se razvija nova strategija reforme javne uprave koja će obuhvatiti period 2021-2030. EU pruža direktnu podršku Vladi u ovom procesu planiranja kroz IPA projekat. Nastavićemo sa nadgledanjem procesa i napretka reformi, kao i vođenje i promovisanje dalje modernizacije administracije, navodi ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, za bilten Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – Reforma javne uprave.

-Poznato je da je EU najveći donator Republike Srbije i da snažno podržava, između ostalog, i reformu javne uprave. Koliko je sredstava EU uložila u ovaj važan segment reformi u Srbiji?

Evropska unija je, od demokratskih promena, najvažniji partner Srbije, što se, između ostalog, reflektuje i kroz značajan iznos realizovanih donacija. Tačnije, u poslednje dve decenije EU je Srbiji donirala preko tri milijarde evra.
Pored toga, Srbiji su odobreni značajni preferencijalni krediti Evropske investicione banke, koji su u najvećoj meri namenjeni infrastrukturnim projektima. U tom smislu, jasno je da Evropska unija podržava Srbiju, kako kroz finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata kao što je izgradnja škola, vrtića, bolnica, puteva i mostova, tako i kroz tzv. „meke projekte“, uključujući tu i oblasti obrazovanja i javne uprave.
Između ostalog, trenutno je aktuelan program vredan 80 miliona evra koji je, zapravo, podrška sveobuhvatnom nizu reformi koje bi trebalo da dovedu do veće transparentnosti državnih institucija, poboljšanja kvaliteta javnih usluga koje se pružaju građanima i privredi, daljeg razvoja e-usluga, promocije što odgovornijeg trošenja javnih sredstava, kao i veće profesionalnosti državne administracije.
Ovaj projekat samo je nastavak permanentne finansijske podrške reformama javne uprave koju je Evropska unija u poslednje dve decenije pružila Srbiji i koja iznosi preko 200 miliona evra.

-Koja vrsta finansijske podrške je preovlađujuća – pomoć budžetu ili kroz korišćenje nekih drugih instrumenata pomoći EU?

U nastojanjima da podrži Srbiju, Evropska unija koristi sve postojeće mehanizme saradnje i pomoći. Kao glavni oblik podrške može se izdvojiti IPA – instrument pretpristupne pomoći. Ovaj mehanizam, koji je EU kreirala za podsticanje razvoja na Zapadnom Balkanu, osmišljen je tako da zadovolji sve potrebe država ovog regiona za institucionalnim reformama i sistemskim unapređenjem procesa pristupanja EU.
IPA fondovi se mogu koristiti kao: tehnička pomoć, koja najčešće podrazumeva angažovanje stručnjaka za rad direktno sa srpskim institucijama, za sprovođenje tvining projekata, odnosno uspostavljanje saradnje između institucija u Srbiji i sličnih administracija u državama članicama EU, sa ciljem realizacije projekta i razmene znanja i iskustava. u svrhu implementacija projekta i razmjena znanja i iskustava. Tehnička pomoć može da se koristi i za sprovođenje investicionih projekata, pre svega kroz finansiranje nabavke opreme i sprovođenje finansijskih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i za dodelu bespovratnih sredstava za projektno finansiranje.
Kao što sam već pomenuo, Srbija od 2016. godine koristi posebnu sektorsku budžetsku podršku za reformu sektora javne uprave vrednu 80 miliona evra. Ovo predstavlja svakako najvažniji sporazum Srbije i EU u oblasti reforme javne uprave. Kroz sektorsku budžetsku podršku Evropska unija direktno uplaćuje, u nekoliko tranši, bespovratna sredstva u budžet Republike Srbije. Plaćanja se vrše nakon ispunjenja konkretnih pokazatelja, odnosno opipljivog napretka ostvarenog u procesu reformi javne uprave.

-Kada se uporede iznosi uloženih sredstva i ostvareni rezultati u reformi javne uprave, može li se reći da su projekti iskorišćeni u punom obimu?

Teško je na ovom primeru primeniti u potpunosti cost – benefit analizu, jer kada govorimo o složenim procesima, oni ne uključuju samo kratkoročne, merljive rezultate već i dugoročne ciljeve čije ostvarenje služi uvođenju sistema koji se zasniva na primeni novih procedura i unapređenje kvaliteta. Ispravno je reći da je napredak u reformama javne uprave primetan od 2014/2015 godine. S druge strane, proces još uvek nije završen, odnosno ima prostora za poboljšanja, posebno u specifičnim sektorima javne uprave. Ovo pokazuju izveštaji o sprovođenju akcionih planova koji prate Strategiju reforme javne uprave, koju svake godine objavljuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Za pojedinačne i specifične projekte, EU ima detaljne mehanizme praćenja i evaluacije koji uključuju i finansijsku reviziju, odnosno ekspertsku kontrolu da li su sredstva utrošena za određenu svrhu, kao i evaluaciju na osnovu rezultata, odnosno proveru da li su projekti postigli svoj cilj. To je način praćenja svakog projekta i utvrđivanja njegovog uspeha ili neuspeha.

-Koliko je na napredak u reformama javne uprave tokom 2014. godine uticala činjenica da je upravo ova aktivnost postala jedna od ključnih elemenata procesa pristupanja Srbije EU?

Postavljajući reformu javne uprave među tri ključna stuba proširenja Evropska unija je, uz vladavinu zakona i ekonomsko upravljanje, snažno pokrenula reformske procese u ovoj oblasti od početka procesa pristupanja. Zajedno sa Strategijom proširenja EU, još jedan važan dokument usvojen početkom 2014. godine bila je Strategija reforme javne uprave u Srbiji. Ova dva dokumenta, zajedno sa pokretanjem projekata i stručnom podrškom koju finansira EU, poslužila su kao osnova za Vladu da izradi detaljan višegodišnji akcioni plan za sprovođenje reformi. Reforma javne uprave ključni je pokretač i multiplikator svih reformi, važnih ne samo za građane već i za privredu.

-Već tri godine, Srbija i EU su partneri na veoma važnom projektu koji je nazvan Sektorska budžetska podrška. Koliko je ovaj program i po čemu specifičan u odnosu na druge?

Svrha ovog programa je da pomogne Vladi Srbije da poboljša opštu efikasnost, odgovornost i transparentnost javne uprave, kao i kvalitet pružanja usluga i upravljanja javnim finansijama. Specifičnost ovog aranžmana leži u činjenici da se zasniva na precizno definisanim pokazateljima koji omogućavaju doslednost, obim i dubinu reforme u svim oblastima javne uprave. Isplata sredstava je direktno povezana sa pokazateljima uspešnosti, što znači da za svaki pojedinačni iznos koja se isplaćuje moraju biti ispunjeni indikatori vezani za tu specifičnu tranšu. Sektorska budžetska podrška pomaže da se doprinese budžetu na jednostavan i relativno brz način, pod uslovom da se naprave posebni merljivi koraci u reformi javne uprave.
Podrška je usmerena na postizanje šest ključnih rezultata: 1) bolja organizacija i funkcije centralne javne uprave; 2) poboljšanje razvoja i koordinacije javnih politika; 3) veće učešće građana i organizacija civilnog društva u procesu kreiranja politika; 4) poboljšani sistem upravljanja ljudskim resursima, zasnovan na uspešnim rezultatima zaposlenih u javnom sektoru; 5) smanjeno administrativno opterećenje za građane i privredu, kroz podršku reformi inspekcijskih službi; i 6) bolje upravljanje javnim finansijama.

-Evropska komisija intenzivno obezbeđuje i saradnju domaćih sa institucijama država EU. Kako se pokazao ovaj vid direktnog prenošenja iskustava?

Institucionalna saradnja kroz razmenu iskustava i znanja, studijske posete, memorandume o razumevanju i širenju najboljih praksi svakako je jedna od važnih karakteristika unapređenja znanja u EU. Institucije iz država članica otvoreno dele svoje znanje i praksu sa javnim institucijama iz Srbije. Na osnovu razgovora sa državnim službenicima i rukovodiocima u javnom sektoru, naš je utisak da je ovaj vid podrške veoma važan. Ova vrsta saradnje je posebno značajna iz perspektive uvođenja novih modaliteta rada, jer se ljudi po prirodi nerado menjaju. Stoga, kada javni službenici upoznaju drugačiji modalitet rada i u praksi vide da on funkcioniše i da im se posao zapravo pojednostavljuje uz povećanje produktivnosti, otpor prema uvođenju noviteta bledi. To je najveća vrednost i prednost ovog oblika saradnje.

-Šta vidite kao najbolje poteze nadležnih u RS kada je u pitanju reforma javne uprave?

Ključno je staviti zadovoljstvo građana u središte reforme javne uprave. Mnogo toga je učinjeno na poboljšanju kvaliteta usluga koje se nude građanima i privredi, prvenstveno kroz razvoj e-uprave i smanjenje administrativnih procedura, ali još uvek ima mnogo prostora za poboljšanje. Takođe, za pohvalu je fokus koji je stavljen na aktivnosti lokalne uprave, s kojom građani prvo stupaju u kontakt. Vlada Srbije se, do 2014. godine, bavila pre svega reformom države uprave, ali usvajanjem Strategije u 2014. obim je proširen i vertikalno, odnosno na republički-lokalni nivo, kao i horizontalno, odnosno na državnu upravu, javne agencije, javne institucije i javna preduzeća. Ipak, informacije o sprovođenju aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije za reformu javne uprave pokazuju da u mnogim delovima reformskog procesa ima još dosta nezavršenog posla, ali i nekih unakrsnih pristupa – poput profesionalizacije državnih službenika, koji samo potvrđuju da su nastavak reforme i podrška EU još uvek potrebni.

Pandemija ubrzala proces
Poslednjih godina Srbija intenzivno razvija e Upravu. Mislite li da je to značajno pomoglo da se uprava bolje snađe tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije virusa Kovid 19 i radi u ovoj, kako je sve češće zovu, „novoj normalnosti“?
Nema sumnje da su se brojne institucije koje su razvile e-usluge i e-komunikacije sa građanima i preduzećima, ali i sa drugim institucijama, mnogo lakše prilagodile ovoj situaciji. Kada su u pitanju specifične usluge, najbolji primer su usluge koje se nude na putem kog građani mogu upisati dete u predškolsku ustanovu ili školu. Upravo je to pravac koji treba da slede i sve ostale institucije koje mogu da digitalizuju svoje usluge namenjene građanima i privredi i ponude ih elektronskim putem. Smatram da bi pandemija trebalo da ubrza proces kako bi se i građani i javna uprava više navikli na e-usluge koje su postale važne naročito u zdravstvenom sektoru, ali i u e-obrazovanju i inovativnim delatnostima.

Bilten MDULS – Javna uprava možete preuzeti ovde

Share and Enjoy !

0Shares