Srbija je ove godine dobila čak tri evropska priznanja: nagradu za restauraciju Paviljona „Knez Miloš“ u Bukovičkoj Banji, za dva toma Kataloga državne umetničke zbirke u Dedinjskim dvorovima i Veliku nagradu za konzervaciju i revitalizaciju za projekat „Vekovi Bača“. Nedovoljno se, međutim, govorilo o tome šta je sve još potrebno uraditi, koliko ima spomenika koje treba zaštititi ili obnoviti, koliko je propušteno šansi da se upravo ove godine završe neki započeti i decenijama neokončani projekti.

Irina Subotić

Uskoro se kalendarski završava 2018. – proglašena od strane Evropske komisije  Evropskom godinom kulturnog nasleđa sa jasnim ciljem da se skrene pažnja ne samo na bogatstvo kulturnih  repertoara evropskih vrednosti, već i na stanje ugroženosti  baštine širom sveta – zbog vrlo različitih, uglavnom ljudskih faktora u koje spadaju ratovi, nebrige, individualna, prevashodno finansijska moć, ali i promena klimatskih uslova života na Zemlji, i još mnogo drugih uzročnika…

Istovremeno, to je bio i poziv da se aktivira svest o značaju kulturnog nasleđa u najširem smislu, i kao svedočanstvo trajnih vrednosti, i kao kohezioni  faktor različitih zajednica ali i kao važan činilac u traganjima za identitetima.

Te činjenice su od posebnog značaja u novim vremenima i različitim društvenim, političkim i ekonomskim  uslovima kada smo svedoci prevlasti bezobzirnih materijalnih interesa nad poštovanjem nematerijalnih – duhovnih, istorijskih, kulturnih ili estetskih recidiva nekih drugih epoha.

Komesar Tibor Navračič i Sneska Queadvlieg Mihailović generalni sekretar Europa Nostra

Istovremeno, ova specijalno proglašena godina podsticajno je delovala na mnogo šira područja od uobičajeno ciljanih profesionalnih krugova, jer se obraćala svima, svim generacijama, stimulišući interesovanja širokih  krugova potencijalnih  ljubitelja i korisnika kulturnih vrednosti, kao segmenta  neotuđivih ljudskih prava – prava na kulturno nasleđe.

U tom cilju je krajem juna ove godine u Berlinu bio organizovan prvi evropski samit posvećen ovoj temi (European Cultural Heritage Summit) kada su se okupili mnogi poklonici baštine, kao i ugledne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i politike: za Evropsku Uniju je ti bio centralni događaj vezan za celu Godinu kulturnog nasleđa.

Značaju skupa doprineli su svojim prisustvom predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (FrankWalter Steinmeier) , brojni evropski ministri  kulture, obrazovanja i drugi zvaničnici, ali i ogroman broj profesionalaca i ljudi okupljenih u građanskim, privatnim, korporativnim ili državnim aktivnostima iz cele Evrope, spremnih da pomognu da se kulturno nasleđe odista shvati kao naša zajednička briga i odgovornost, a ne samo kao predmet stručnog angažmana, zadovoljstva i uživanja.

Taj Evropski samit, podržan od strane programa Kreativna Evropa,  pod sloganom „Zajedničko nasleđe – zajedničke vrednosti („Sharing Heritage – Sharing Values”),  priređen je u saradnji panevropske nevladine organizacije Evropa Nostra (Europa Nostra), čiji je slogan „glas kulturnog i prirodnog nasleđa Evrope“ sa dve nemačke institucije – Pruskom fondacijom za baštinu (Stiftung Preußischer Kulturbesitz / Prussian Cultural Heritage Foundation – SPK) i Nemačkim komitetom za baštinu (German Cultural Heritage Committee – DNK), koji je bio nacionalni koorodinator za Evropsku godinu kulturnog nasleđa u Nemačkoj.

Oni su svečano objavili proglas „Berlinski poziv za akciju“ („Berlin Call for Action“) s predlogom da se što više organizacija i pojedinaca priključi ovoj inicijativi  kako bi se svest o značaju nasleđa širila i podsticala brigu u različitim oblastima i na različitim nivoima, a pre svega da se kako evropske, tako i lokalne ustanove s više pažnje odnose prema zajedničkim, opštim  vrednostima često osporavane ili zaboravljene  prošlosti, ali ipak onim vrednostima koje čine Evropu jedinstvenim, tako raznovrsnim i bogatim  kulturnim prostorom.

Evropa Nostra okuplja, s jedne strane, hiljade individualnih poklonika – profesionalaca i volontera koji brinu o baštini širom Evrope i sveta, a s druge – stotine civilnih organizacija različitih profila, sa veoma inventivnim programima rada na očuvanju, istraživanju i obrazovanju u vezi sa nasleđem. Zajedno – to čini nekoliko miliona  umreženih ljubitelja baštine.

Berlin je bio prilika da se istovremeno održi i velika ceremonija dodele nagrada Evropske Unije i Evrope Nostre za najuspešnije projekte konzervacije i restauracije spomenika kulture, naučnih istraživanja i digitalizacije, rada s publikom i posvećenosti struci.

Tako su bili sagledani uspešni rezultati rada na svim prostorima Evrope, uključujući i Srbiju koja je ove godine dobila čak tri priznanja: nagradu za restauraciju Paviljona „Knez Miloš“ u Bukovičkoj Banji, za dva toma Kataloga državne umetničke zbirke u Dedinjskim dvorovima, autorki dr Jelene Todorović i mg Biljane Crvenković, dok je Velika nagrada za konzervaciju i revitalizaciju pripala multidisciplinarnom projektu „Vekovi Bača“ koji obuhvata različite tipove spomenika na prostoru severo-zapadne Vojvodine, raznih konfesija i iz različitih istorijskih perioda.

Tim projektom s velikim uspehom rukovodi  dr arhitekture Slavica Vujović sa saradnicima iz više ustanova na nivou Republike i Pokrajine i sa lokalnim zajednicama koje u potpunosti podržavaju ovaj rad i dobijaju stimulanse za nove vidove korišćenja nasleđa na svome tlu. Velikim delom „Vekovi Bača“ se finansiraju sredstvima iz evropskih fondova.

Takvo veliko priznanje prvi put je dodeljeno jednom projektu u Srbiji, a od posebnog značaja je upravo činjenica da je nagrada došla u Evropskoj godini kulturnog nasleđa. Da bi se istakla evropska dimenzija ovog projekta i nagrade dodeljene u Berlinu, na centralnoj proslavi obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa u Srbiji, tokom nacionalne ceremonije u Baču učestvovali su, uz brojne goste pristigle iz cele zemlje, i evropski komesar za kulturu, sport i omladinu Tibor Navračič (Tibor Navracsics), generalni  sekretar Evrope Nostre Sneška Kvedvlih (Quaedvlieg) Mihailović, predstavnici Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i pokrajinske Vlade i lokalnih vlasti, i dr.

U Srbiji su tokom Evropske godine kulturnog nasleđa brojne ustanove i organizacije prigodinim manifestacijama obeležavali ili slavili baštinu na nivou nacionalnih ili lokalnih događaja, a poseban doprinos je dala i Delegacija Evropske Unije – između ostalog – i dokumentarnom izložbom sa pratećom publikacijom o spomenicima diljem Srbije koji su obnovljeni ili zaštićeni zahvaljujući evropskim fondovima. Evropa Nostra Srbija je, sa svoje strane, imala nekoliko obrazovnih projekata u cilju podizanja svesti i znanja o različitim aspektima baštine.

Ipak, po mom mišljenju, vrlo malo se, u svakom slučaju nedovoljno, govorilo o tome šta je sve još potrebno uraditi, koliko ima spomenika koje treba zaštititi ili obnoviti, koliko je propušteno šansi da se upravo ove godine završe neki započeti i decenijama neokončani projekti.

U to spada i Memorijalni kompleks na Starom Sajmištu – jer Beograd i Srbija nikada nisu na dostojanstven i sveobuhvatan način obeležili  mesta na kojima su, na ovoj teritoriji, stradale desetine hiljada  nedužnih žrtava Holokausta.

S druge strane, umesto da se čuvaju slojevi kultura i civilizacija na kojima Beograd živi već više od dve hiljade godina, svedoci smo aktuelnih projekata za strašna razaranja prošlosti i svakodnevnog beskrupuloznog brisanja svih tragova tradicionalnog  grada voljom vlasti koja ne čuje ni glas građana ni znanje stručnjaka a ne poštuje ni slovo zakona.

Irina Subotić, potpredsednica Evrope Nostre /predsednica Evrope Nostre Srbija

Share and Enjoy !

0Shares