Generalno, Evropska unija je ubedljivo najveći investitor, najveći trgovinski partner i najveći donator Srbije:

1) U proteklih 10 godina kumulativne strane direktne investicije EU u Srbiju su iznosile 15,4 milijarde evra ili 67% ukupnog priliva SDI u tom periodu.

2) Trgovinska razmena između EU i Srbije čini 62% ukupne trgovine Srbije

3) EU je ubedljivo najveći donator u zemlji sa više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći u Srbiji kroz najrazličitije projekte od 2001. i taj trend raste: EU trenutno donira Srbiji oko 300 miliona evra godišnje – to je novac koji Srbija nikada neće morati da vrati. Dok je Evropska unija generalno najveći pružalac pomoći na svetu, sama Srbija je u stvari među prve 3 zemlje koje dobijaju najviše finansijske pomoći od EU.

Taj budžet se realizuje potpuno transparentno i može da se prati na veb-sajtovima Evropske unije.

Finansijsku pomoć EU čine programi koji se realizuju zajedno sa Srbijom. Pored dobro definisanih prioriteta, one zajedno odlučuju gde i kako da ih ostvare, kako bi Srbija postala prosperitetnija, održivija, pravednija, bezbednija i više demokratska i tako spremna da se pridruži Uniji. Glavni sektori finansijske podrške su obrazovanje, poljoprivreda, lokalni razvoj, istraživanje i inovacije, životna sredina, transport, energetika, javna uprava, pravosuđe i vladavina prava, kao i zdravstvo.

1. 20 godina EU pomoći zdravstvenom sistemu Srbije:

Samo u zdravstvenom sektoru, ono što je EU uradila za Srbiju u prethodnih 20 godina je od fundamentalnog značaja za funkcioniosanje sistema koji danas postoji. EU je donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona drugima da bi sistem zdravstvene zaštite u Srbiji učinili jačim. To je osnova koja će pomoći Srbiji da prevaziđe virus COVID-19.

EU je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i zavode za transfuziju krvi i obezbedila 252 ambulantna vozila za zdravstvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa ventilatorima/respiratorima, koji su krucijalni za borbu protiv virusa COVID-19. EU je samo za taj projekat donirala 8,7 miliona evra.

EU je takođe pomogla čitavu mrežu zdravstvene zaštite u Srbiji: kroz Evropsku investicionu banku – Banku EU –sredstva u iznosu od 250 miliona evra su iskorišćena za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, uključujući Institut Torlak, koji je sada u fokusu borbe protiv koronavirusa.

Samo prošle godine su završeni izgradnja nove zgrade i renoviranje i proširenje Kliničkog centra Niš. To obuhvata radove na postojećim objektima, nove blokove, dvorišta i parking mesta. Rekonstruisano je ukupno 45.000m2, a taj značajan univerzitetski centar najvišeg nivoa zdravstvene zaštitedobio je 600 bolničkih kreveta, od kojih 38 za intenzivnu negu, a 42 za poluintenzivnu negu.

Danas u tom objektu 2,5 miliona građana Srbije mogu da dobiju najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu i negu, a to obuhvata i složene hirurške zahvate, jer se u njemu nalazi 17 najmodernijih operacionih sala. EIB je finansirala izgradnju sa 34 miliona evra, dok je iz budžeta Republike Srbije opredeljeno 16 miliona evra za nabavku opreme. Zahvaljujući pomoći EU, milioni građana Srbije i u drugim gradovima imaju bolju i  moderniju zdravstvenu zaštitu.

EU je omogućila nove modernije operacione sale, urgentne centre, veliki broj bolničkih kreveta, nova ambulantna vozila i bolničke kuhinje i opremu za higijenu kupljene za centre u Kikindi, Pančevu, Somboru, Subotici, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Paraćinu, Ćupriji, Jagodini, Zaječaru, Čačku, Kruševcu, Užicu, Novom Pazaru, Leskovcu, Pirotu a posebno u Beogradu u četiri velike zdravstvene ustanove (KBC Zvezdara i Zemun, GAK Narodni Front i Institut za majku i dete).

Manje zajednice takođe su imale koristi od EU pomoći za razvoj njihovih sistema zdravstvene zaštite, na primer:

  • Donacija od više od 4,6 miliona evra omogućila je medicinskim centrila u devet opština da dobiju opremu za bolju zdravstvenu zaštitu i negu, posebno za najosetljivije grupe – žene, decu, osobe sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom, itd.
  • EU podržava izgradnju Centra za hemodijalizu koji će koristiti ne samo stanovništvo te opštine, već i stanovništvo Medveđe i Bojnika.
  • Podrška se pruža izradi dva glavna projekta za renoviranje Opšte bolnice u Prijepolju i Doma zdravlja Blace, i medicinske opreme za Domove zdravlja u Aleksincu, Babušnici, Beloj Palanci, Brusu, Doljevcu, Gadžinom Hanu, Merošini, Svrljigu i Zdravstveni centar Knjaževac.
  • Grad Novi Pazar je pored prethodne rekonstrukcije sredstvima EU dobio i novi urgentni centar za koji je EU donirala 680,000 evra 2018. Više od 120,000 ljudi u Novom Pazaru i mnogo više u celom regionu će imati koristi od te investicije.
  • Ivanjica je takođe dobila novi rendgen aparat koji košta više od 66,000 evra. Poboljšani tehnički resursi ustanove omogućiće visoko kvalitetan i bezbedan rad, a pacijenti će bitimanje izloženi zračenju.
  • Samo neke investicije EU u srpsko zdravstvo uključuju 2,8 miliona evra za završetak izgradnje vranjske bolnice.

EU je pomogla da se uspostavi Nacionalni program za skrining protiv raka u Republici Srbiji, a do sada je donirano preko 6,6 miliona evra.

Kupovina zaliha osnovnih lekova i ostalih sanitetskih sredstava za javne apoteke i zdravstvene ustanove u Srbiji ne treba zaboraviti, imajući u vidu donaciju EU u iznosu od preko 43 miliona evra.

EU je pružila potrebnu podršku srpskim laboratorijama, sa savremenom opremom i zalihama u ukupnoj vrednosti donacije od 4,9 miliona evra.

2. Neodložna pomoć EU Srbiji u borbi protiv COVID-19:

U martu 2020. godine Evropska komisija ponudila je Srbiji paket od 93 miliona evra za borbu protiv COVID-19, a dodatni deo od 290 miliona evra je ponuđen zapadnom Balkanu.

Raspodela 93 miliona evra:

  1. Hitne mere: 15 miliona evra
  • Transport hitne medicinske opreme i materijala koje Srbija nabavlja u inostranstvu:

(do sada je finansirano 15 kargo letova, koji su dopremili više od 700 tona robe, kako donacija EU tako i opreme koju je kupila Vlada Srbije)

Ukupna vrednost svih letova: 7,12 miliona evra

  • Nabavka dodatne hitne medicinske opreme i materijala (kao što su respiratori, maske, rukavice, itd.) namenjenih zdravstvenom osoblju i opštoj populaciji; kao i druge hitne potrepštine koje su dogovorene sa Vladom RS za zdravstvenu i socijalnu negu.

Do sada su stigla sledeći materijali:

  • 800.000 zaštitnih maski
  • 100 trijažnih kontejnera (svi proizvedeni u Srbiji)
  • Oprema za trijažne kontejnere (ležaj za pregled, sto sa dve stolice, bezkontaktni toplomer, manji kontejneri za medicinski i infektivni otpad i kanta za otpatke)
  • 300 infracrvenih bezkontaktnih toplomera
  • 100 koncentratora kiseonika
  • 20 monitora za intenzivnu negu
  • 25 visokotehnoloških respiratora
  • 1 laboratorisjkski uređaj za PCR testiranje u realnom vremenu
  • Reagensi za 14.500 testova za COVID-19

U narednim danima se očekuje da stigne još:

  • 30 monitora za intenzivnu negu
  • 50 respiratora
  • 1 laboratorisjkski uređaj za PCR testiranje u realnom vremenu
  • Reagensi za 10.500 testova za COVID-19
  • Podrška osetljivim grupama – Romska zajednica:
    • 100.000 evra za romska naselja u 4 grada u Srbiji (Beograd, Niš, Subotica, Valjevo)
  • Podrška osetljivim grupama – žene i starija lica u zabačenim mestima:
    • Žene (100.000 evra za pomoć ovim osobama u 50 opština)
  • Podrška tranzitnim centrima za migrante:
    • 600.000 evra za ćebad, šatore, dušeke, jastuke, veš, posteljinu, grejalice na gas, sklopive stolove, itd

  1. Kratkoročne i srednjoročne mere: 78 miliona evra

– Podrška radnim mestima i malim i srednjim preduzećima

– O tome kako će se opredeliti sredstva razgovaraće se sa vlastima u Srbiji

Generalno, EU je uvek pružala hitnu pomoć Srbiji u teškim vremenima:

  • Nakon poplava 2014. godine, EU je donirala Srbiji 170 miliona evra za spašavanje života, obnovu kuća, škola i farmi, rekonstrukciju puteva i nasipa, kako bi sistem postao bezbedan za budućnost.
  • Isto je i sa migrantskom krizom koja je izbila 2015. godine. EU je donirala Srbiji preko 100 miliona evra za upravljanje vanrednim situacijama, za pripremu policije i graničnih stražara, za stvaranje sistema za azil i repatrijaciju.
  • EU je takođe donela 230 miliona evra kako bi pomogla onima koji su sve izgubili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i ostali bez ičega. Već 3.500 porodica dobilo je novi dom u Srbiji zahvaljujući ovom regionalnom programu stanovanja (a program se nastavlja).

III. EU mehanizam solidarnosti takodje dostupan Srbiji

Kada je u Evropi izbila kriza COVID-19, EU je pokrenula i uspostavila mehanizme solidarnosti za Evropu da se zajedno bave krizom, a ne pojedinačno. Ovi mehanizmi su takođe otvoreni i za Srbiju i uključuju između ostalog:

Srbija je deo Mehanizma civilne zaštite EU koji je Srbiji hitno pružio pomoć:

  • Direktna podrška država članica EU (Slovenija, Irska, Austrija) već je stigla u tranzitne centre (ćebad, šatori, kreveti, grejači itd.)
  • Putem mehanizma civilne zaštite EU vraćeno je 40 državljana Srbije iz celog sveta (u više od 15 letova)
  • Ovo se nadovezuje na konzularnu repatrijaciju organizovanu u odličnoj koordinaciji između EU, država članica EU i Srbije. Preko 2000 državljana Srbije vraćeno je avionima ili autobusima koje su organizovale države članice EU. Sama Srbija je u velikoj meri doprinela naporima jer nije samo organizovala i finansirala repatrijaciju državljana Srbije u Srbiju, već je organizovala i finansirala repatrijaciju preko 550 državljana EU u zemlju porekla.

Srbija je uključena u Evropski fond solidarnosti i ispunjava uslove za dobijanje dodatne pomoći koja će se precizno metodologijom deliti između najugroženijih zemalja Evropske unije. Ovaj fond postoji kao dodatak napora za zenlju da se pokrije deo troškova nastalih  za pružanje pomoći stanovništvu protiv COVID 19 i / ili za mere preduzete za sprečavanje širenja.

Srbija se pridružila zajedničkom ugovoru Evropske unije o nabavkama zdravstvene opreme. Ovaj instrument nabavke koristi se svim državama članicama EU da zajedno pregovaraju o boljoj opremi i boljim cenama i bržoj isporuci sa industrijom i obezbede koordinisane nabavke medicinske opreme i lekova, poput lične zaštitne opreme, respiratornih ventilatora i druge opreme neophodne u borbi protiv koronavirusa.

Srbija i Zapadni Balkan su uključeni u mehanizme „zelenih traka“ (Green lanes) koje je Evropska unija uspostavila da obezbedi brze prelazne granice na unutrašnjim i spoljnim granicama EU i zapadnog Balkana za osnovne proizvode kao što su lekovi i hrana. 22. aprila objavljeno je da je prvog dana pod tim režimom 1.912 kamiona prešlo Zelene koridore na Zapadnom Balkanu. Od toga, 21% je prevozilo osnovne proizvode sa prvenstvom prelaska.

Srbija je takođe deo drugog ključnog programa, kao što je Horizont 2020, koji su trenutno Istraživanje i inovacije za lekove, lekove i vakcine protiv COVID-19

Share and Enjoy !

0Shares