Godinama unazad svedoci smo da je vazduh u Srbiji sve zagađeniji. U Srbiji se vazduh tokom nekih dana, a u nekim mestima stalno, može videti, probati i pomirisati.

Uzroci su različiti – od nedovoljnog ulaganja i izostanka ulaska u energetsku tranziciju, povećanja ekonomskih aktivnosti, energetskog siromaštva itd. Naravno, ovo nije pojava koja se odnosi isključivo na Srbiju, kvalitet vazduha širom sveta je sve lošiji.

Šta EU i Srbija rade u borbi za čistiji vazduh? Podaci o zagađenju su neumoljivi i nedvosmisleni – ali šta nam oni tačno govore? Odakle dolazi zagađenje? Kakve su posledice? Neki gradovi u Srbiji prednjače po zagađenju vazduha, i lokalno stanovništvo je veoma ugroženo. Da li su građani dobro obavešteni? Ko zagađuje? Kako izgleda borba za čistiji vazduh na lokalnom nivou? Kada ćemo prestati da vidimo vazduh? Evropska zelena agenda i investicioni paket za zapadni Balkan su sjajni instrumenti koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha i životne sredine, ali …

Odgovori na ova pitanja dali su nam učesnici drugog panela u organizaciji Green Festa i EU info centra pod nazivom “Kvalitet vazduha – od Evropskog do lokalnog nivoa”: Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji Evropske unije, Mirjana Jovanović, projektna menadžerka, Beogradska otvorena škola, u ime Koalicije 27, Dragan Nedeljković, organizacija Protok 21 uz moderaciju Stevana Vujasinovića, koordinatora komunikacija Mreža za klimatske akcije (CAN Europe).

Sa stanovišta EU, u ovom trenutku jedina dobra vest, a tiče vazduha koji udišemo, je ta što je Srbija poslala svoje pregovaračke pozicije januara ove godine Evropskoj komisiji, koje uključuju i ovu temu, i ovo je velika stvar, navodi Avinjon.

“Sada čekamo Komisiju da izadje sa svojim zajedničkim stavom i koja će nastaviti dijalog sa Srbijom po ovom pitanju u cilju prenošenja regulative za naredni period. Nemaju svi pristup ovom dokumentu ali radi se na tome da se ovaj dokument učini dostupnim svima”, ističe Avinjon.

Što se tiče zagađenja vazduha, prošle nedelje smo videli da se gotovo ništa nije promenilo.

“Situacija u Smederevu i Boru je loša, ali dobro je da se o tome razgovara i da imamo više svesti o tome. Možda će evropski Zeleni dogovor biti nova prilika da se ovaj problem adresira na pravi način i da se naprave neki pomci u clju rešavanja ovog problema. Zagađenje vazduha je dosta izraženo u Srbiji i štetno je po zdravlje, naročito kada pričamo o širenju virusa tokom pandemije. Dobra vest je da imamo Zeleni dogovor, ali on nije dovoljan, pošto moramo da vidimo i da vlade u ovom regionu  stavljaju ovu temu visoko na listu prioriteta”, zaključuje Avonjon.

Vlada Srbije je početkom godine donela Nacionalnu strategiju za smanjenje zagađenja za čiju realizaciju je, prema proceni Ministarstva za zaštitu čovekove okoline, potrebno 2,4 milijarde evra. Predlozi za rešenje problema su zabrana uvoza polovnih automobile, prelazak na druge energente umesto uglja i mazuta, subvencija kod kupovine električnih automobila, i sl.

“Kada govorimo o Nacionalnoj strategiji, važno je kako se ona spušta do lokalnog nivoa jer pojedine lokalne samouprave ni ne znaju šta se odnosi na njih, ko je za šta zaduzen i ko treba da sprovodi regulative i politike – da li građani, Agencija, Ministarstvo, lokalna samouprava… Ovo je veliki je izazov i mislim da na nacionalnom nivou mora da se brine o velikim zagađivačima jer se čini da su oni iznad lokalnih samoupava i lokala u kojima posluju. Stvar koja je poražavajuća je što lokalna samouprava donosi plan bez konsultovanja najvećih zagađivača na lokalu, bez znanja njihovih planova u narednih 5 godina. To ne znamo i to nije dobro. Ovo je praksa koja mora da se promeni”, ističe Nedeljković.

Problem je i primena regulative i zakona u okviru Nacionalne strategije. “Strategija može da dovede do usvajanja mera ali je uvek pitanje njenog sprovođena. Dobar plan bez sprovođenja je loš plan i on mora da bude mnogo efikasniji u tom smislu”, kaže Avinjon.

“Jedna od osnovnih mera je Vladina odluka da subvencioniše kupovinu električnih automobila. Saobraćaj jeste veliki zagađivač ali nije jedini. Bojim sa da mere koje je Vlada donela u januaru nisu donele neki pomak i sada je prilika da sa novom Vladom na osnovu podataka koje imamo donesemo nove mere i politike u vezi sa ovim problemom”, kaže Jovanović.

Nacionalna strategija je važna jer ako je nemamo onda ne možemo znati kako da rešimo problem, napominje ona.

 

Značajan doprinos ovom problemu su i individualna ložista.

“Ovo je kompleksno pitanje jer ima puno aspekata o kojima treba voditi računa ne samo o zagađenju već i o socijalnim i ekonomskim aspektima jer su često u pitanju slabije razvijene sredine”, navodi Jovanović. “Mnogi i dalje lože Smederevac gde koriste drva i ugalj i neophodno je da se stvore uslovi za njih i da se stanovništvo uključi u izradu politika i regulative. Standard je odgovor na ovo pitanje, ne životni već standard kvaliteta uređaja za koje znamo koliko da emituju odredjenu količinu štetnih materija koja je dozvoljena”, zaključuje Jovanović.  

Železara u Smederevu jedan je od velikih zagađivača i razgovor sa upravom nije ni malo lak. “Trenutno, saradnja sa Železarom je kao da pričate sa drvetom”, navodi Nedeljković.

“Železara ne daje mnogo odgovora, a i kada ih i da to je šturo i nesuvislo. Ne zna se ko može da im se obrati za konkretne informacije i znamo da zagađenje eskalira i da se tamo ništa nije promenilo. Obecanja koja su data nisu ispunjena i probijaju se rokovi za instalaciju filtera i sl. Mi sve veme pričamo da mi nismo protiv Železare, ili rudnika I topinice u Boru recimo, ali trazimo da oni rade u skladu sa zakonskim normama naše zemlje”, zaključuje Nedeljković.

Problem zagađenja je kompleksan i ne postoji lak način da se ovaj problem reši. Rešenja treba tražiti u zavisnoti od izvora zagađenja, edukaciji stanivništva i uključivanju njih I struke u okviru procesa donošenja nove Nacionalne strategije, koja bi identifikovala najveće zagađivače i poređala po važnosti uz rokove za otklanjanje problema. Ti planovi bi definisali ko je za šta odgovoran I koje mere je potrebno preduzeti na lokalnom i nacionalnom nivou. Energetika koja uključuje fosilna goriva je veliki problem i potrebna je dekarbonizacija velikih sistema jer vazduh je nešto sto svi delimo i treba ga posmatrati kao javno dobro. 

Ova panel diskusija se realizuje u saradnji sa Koalicijom 27, i deo je ovogodišnjeg GreenFesta. Vebinar je podržan od strane Delegacije EU, i deo je serije vebinara na temu: „Zelena agenda za Srbiju“.

Share and Enjoy !

0Shares