Neobičan prostor u bolničkoj zgradi 150 km južno od Beograda. Zidovi nežno roze boje, besprekorno čisti hodnici, prijatna atmosfera. Na kraju dugačkog hodnika sa desne strane, budući dnevni boravak i moderno opremljena kuhinja. Sve bolesničke sobe sa dva kreveta i kupatilom. Ljubazno i brižno medicinsko osoblje posvećeno teško obolelim pacijentima.To je slika jedinice za palijativno zbirnjavanje u Opštoj bolnici u Ćupriji. Uz finansijsku podršku Ministarstva zdravlja,jedinica je renovirana pre pola godine, a uz podršku projekta “Razvoj palijativnog zbrinjavanja” koji finansira Evropska unija (EU), nabavljena je oprema, a zaposleni su stekli nova znanja i veštine za pružanje palijativnog zbrinjavanja.

“Na smrt bolesnom čoveku olakšava se umiranje ako mu pomognemo da podnese ostatak života, ako ga, dakle, ne ostavimo da na nečovečan način odboluje svoj život.”

Dr Kübler-Ross E.

Bolnica u Ćupriji postoji više od 120 godina. U njoj se leči oko 300.000 pacijenata iz Pomoravskog okruga, a često su korisnici usluga i pacijenti iz drugih delova Srbije. Od februara 2014. na novom Odeljenju za palijativno zbrinjavanje smeštaju se pacijenti sa teškim oboljenjima kojima se 24 časa dnevno pruža adekvatna briga.

Na odeljenju se čuje tiha muzika. Vrata odeljenja na drugom spratu, do kojih vode dva lifta, uvek su otvorena porodicama pacijenata i starateljima. Na odeljenju radi dr Vladan Milošević, šef odeljenja i sedam medicinskih sestara. Neke su radile i više od 20 godina u ćuprijskoj bolnici, poput glavne sestre odeljenja Vojislave Stanojević koja kaže da je njen motiv da tu radi taj što je imala lično iskustvo sa bolesnim članom porodice. “Znam kroz šta prolaze ovi ljudi”, kaže ona.

Mladi dr Zvezdan Đorđević ovde volontira i stiče nova znanja.I on želi da se bavi palijativnim zbrinjavanjem u budućnosti i da tu oblast specijalizira. Uz podršku EU projekta „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji”, palijativna medicina uvedena je kao predmet na Medicinskim fakultetima u Srbiji.

Svetski standardi

Odeljenje za palijativno zbrinjavanje ćuprijske bolnice smešteno je u zgradi u kojoj se nalazi i odeljenje za dijalizu. Na 400 kvadratnih metara renoviran je prostor koji nimalo ne liči na bolnički. Osim natpisa na vratima “bolesnička soba”, teško bi se poverovalo da su tu smešteni pacijenti sa neizlečivim bolestima. Dr Milošević ističe kako će uskoro na odeljenju biti 9 kreveta, a da ih sada ima 4, te da je odeljenje renovirano i opremljeno prema standardima za palijativno zbrinjavanje koji važe u svetu.

“Naša jedinica za palijativno zbrinjavanje otvorena je krajem 2013, a od februara ove godine do sada zbrinuli smo 50 pacijenata sa teškim oboljenjima, malignim i drugim bolestima. O njima brinemo zajedno sa bolničkim psihologom i socijalnim radnikom”, objašnjava dr Milošević. Porodicama tih pacijenata puno znači što su pacijenti ovde. Njihov boravak na odeljenju omogućava članovima porodica da predahnu jer mnogi godinama brinu o najbližima bez ikakve podrške. “Ljudi odmore kad ostave svoje najbliže kod nas, pa kad dođu na odeljenje vidi se da su se odmorili i skupili snagu za dalje”, priča jedna sestra.

Porodice su veoma zadovoljne smeštajem i brigom osoblja.U knjizi utisaka ne kriju svoje zadovljstvo i veliku zahvalnost osoblju. Neki članovi porodica nastavljaju posete odeljenju i nakon smrti člana porodice. “Jedna baka, kojoj je suprug preminuo, donela nam je lekove koji su mu ostali. Želela je da posluže drugim pacijentima ”, kaže sestra Vojislava.

Dnevni boravak

Na odeljenju će uskoro biti opremljen i dnevni boravak u kome će članovi porodica moći da borave tokom poseta svojim najbližima.Osoblje se nada da će donacijama uspeti da opreme dnevni boravak. Kada neko od članova porodice dođe iz udaljenih mesta, moći će da odmori pa i da prespava ukoliko to želi. U bolnici u Ćupriji palijativno zbrinjavanje se pruža prema svetskim i evropskim standardima.

Ivan Kojić iz Ćuprije svakodnevno dolazi da obiđe svog oca koji je primljen na odeljenje u lošem zdravstvenom stanju. “Ne postoji ustanova u kojoj moj otac može da bude, i čim smo saznali za ovo odeljenje, doveli smo ga. Ovde mu je pružena velika pomoć i pažnja, a tako su pomogli i meni i mojoj majci. Ovde zaista rade izuzetni ljudi”, zahvalan je Ivan. “Svestan sam da ne možemo da utičemo na očevu bolest, ali makar možemo da mu poboljšamo kvalitet života”, dodaje on.

Na odeljenju vlada specifična atmosfera.Sobe nisu klasične bolesničke, već isključivo dvokrevetne.Oseća se porodična atmosfera, a to je veoma bitno za sve pacijente koji ovde dođu.“Osmeh pacijenata nam znači najviše i to ne može da se meri ni sa čim. Došla nam je baka koja nije ni jela niti je mogla da govori. Sada jede i priča i svi su iznenađeni kako se oporavila.Mi pružamo veliku podršku pacijentima i porodicama i nismo samo služba u koju pacijenti dolaze neposredno pred smrt. Jeste teško, ali je humanost uvek na prvom mestu”, objašnjava sestra Vojislava.

Kućna atmosfera

Na odeljenju palijativnog zbrinjavanja uslovi su sasvim specifični. “Neguje se kućna atmosfera jer je važno da pacijent bude u prijatnom okruženju. Cilj boravka je da se se pacijentima pruži sveobuhvtno zbrinjavanje, regulišu simptomi poput mučnine, povraćanja, gubitka apetita, gušenja, ublaži bol, ali i da se porodici pacijenta omogući predah.”

Zbrinjavanje pacijenta sa ciljem da se omogući „predah“ njegovim starateljima/članovima porodice važna je komponenta usluga koje pružaju jedinice za palijativno zbrinjavanje. Takvo zbrinjavanje pruža se u unapred definisanom periodu (maksimalno 2 nedelje) i dostupno je samo pacijentima prethodno zavedenim u registar pacijenata kojima se pruža palijativno zbrinjavanje (u zavisnosti od raspoloživosti slobodnih kreveta). Na ovaj način se starateljima koji konstantno nose teret zbrinjavanja teško bolesnog pacijenta, pruža mogućnost odmora i oporavka kako bi bili u stanju da se i dalje staraju o pacijentu kod kuće.

Doktor Milošević, predsednik novoosnovanog Koordinacionog tima za palijativno zbrinjavanje pri Savetu za zdravlje opštine Ćuprija, smatra da će osnivanje ovog tima doprineti razvoju i daljem unpaređenju palijativnog zbrinjavanja i unaprediti koordinaciju rada svih službi koje pružaju palijativno zbrinjavanje. U timu se nalaze predstavnici lokalne samouprave, Opšte bolnice, Doma zdravlja Ćuprija, Zavoda za javno zdravlje, Centra za socijalni rad, Gerontološkog centra Jagodina, opštinske organizacije Crvenog krsta, Srpske pravoslavne crkve i ostalih verskih zajedinica, organizacije civilnog društva kao i filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Pomoravskog okruga.

Share and Enjoy !

0Shares