Uz suzbijanje epidemije, trenutni prioritet u zemljama širom sveta je ekonomija. Lekcija koju smo naučili poslednjih nekoliko meseci jeste da dalji razvoj i klimatski programi moraju biti uzajamno podržavajući i usaglašeni. Globalni oporavak jednostavno mora biti zeleni oporavak.

O tome su na vebinaru koji je EU info centar organizovao povodom Međunardnog dana zaštite životne sredine razgovarali  Duška Dimović iz World Wild Fund for Nature – WWF Srbija, Dragana Radulović iz Ministarstva zaštite životne sredine – ekspertkinja za klimatske promene, zatim Žarko Petrović iz UNDP Serbia, a u razgovor se uključio i Antoan Avinjon, iz Delegacije EU u Srbiji. Razgovor je moderirala novinarka Slavica Gligorović.

„Priroda jeste malo odahnula, ali ne dovoljno. Ova kriza je pokazala ranjivost nas kao društva i svesnost koliko zavisimo od prirode i koliko nam je priroda nedostajala“, rekla je Duška Dimović.

„Od svih sisara na planeti ima 36 posto ljudi, 60 posto su domaće životinje, a samo 4 posto su divlje životinje koje žive u divljini i to je jasan pokazatelj disbalansa, kako prekomerno trošimo resusrse“, dodala je ona, ukazavši na konkretan podatak da 4000 tigrova danas živi u divljini, dok je broj onih koji su u zoo vrtovima – veći.

„Momenat solidarnosti je nešto na čemu treba raditi za zeleni oporavak, jer smo i tokom ove krize bili solidarni“, kazala je Dimović.

„Evropski Zeleni dogovor će mnogo doprineti, jer vodi konkretnom cilju, a to je klimatski neutralan kontinent do 2050, i sastoji se iz niza strategija i planova. Mnogi ciljevi se prostavljaju do 2030. godine, do kada bi trebalo da ostavitmo konkretan progres“, smatra Žerko Petrović.

Prema njegovom mišljenju, već „mnogo kasnimo kada je zeleni sistem u pitanju, jer se klima već toliko promenila da će to uticati na naše živote.“

„Evropska unija je naše najveće tržište za izvoz i najveća količina investicija dolazi iz EU. Mi smo organski povezani sa onim što se događa u Evropi“, rekao je Petrović, govoreći o tome da će kompanije koje žele da uspešno posluju, morati da isprate ekološke inicijative. One kompanije koje ne budu koristile energiju iz obnovljivih izvora, imaće skuplje proizvode na tržištu.

„Oni koji to ne rade, imaju konkretan trošak, što će njihov model rasta usporiti i neće biti konkurentni na tržištu.

Moderatorka je podsetila da je Srbija od Evropske unije samo za polje životne sredine od 2000. godine dobila donacija u vrednosti od 400 miliona evra, ne računajući dodatne kredite.

Dragana Radulović ukazala je na to da je Ministartvo zaštite životne sredine pripremilo nacrt zakona o klimatskim promenama, uz podršku Evropskeunije, koja je važan partner.

„Povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u industriji,u domaćinstvima, povećana energetska efikasnost, više površine pod šumama, moderniji pristupi u poljoprivredi. Sve te mere koje su definisane u akcionom planu, imaće višestruke pozitivne uticaje na našu privredu i društvo. To će pozitivno uticati i na zdravlje ljudi“, rekla je ona.

„Dugoročno moramo da planiramo da naš razvoj mora da bude niskougljeničan. To je proces koji traje i u koji moramo da se uključimo“, dodala je.

“Vrhunac pandemije polako prolazii i sada je jasnije nego ikad da nam je potrebna zdrava planeta sa zdravim ljudima. Danas je Svetski dan ekologije, a fokus proslave je na biodiverzitetu. Podsetimo se da milion biljnih i životinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja, najviše zbog aktivnosti ljudi. Naučnici upozoravaju da ako ne promenimo način na koji tretiramo divlja staništa, rizikujemo nove epidemije. Dobra vest je da je Evropska komisija usvojila 20. maja novu Strategiju  za biodiverzitet, kako bi prirodu vratila u naše živote, kao i novu Strategiju „od njive do trpeze“, čiji je cilj uspostavljanje ekološki prihvatljivog prehrambenog sistema. Ove strategije se udružuju, i u skladu su sa evrospkim Zelenim sistemom”, rekao je Avinjon u video poruci.