Rezultati pokazuju da većina Evropljana sve više prepoznaje značaj svemira za EU i generalno imaju pozitivno mišljenje o trenutnoj i budućoj ulozi svemirske tehnologije i uslugama u vezi sa svemirom.

Skoro šest od deset Evropljana misli da svemirske aktivnosti doprinose stvaranju radnih mesta u EU, da ulaganje u istraživanje svemira od strane ljudi može dovesti do medicinskog napretka ili da svemirske tehnologije imaju ulogu u izbegavanju pretnji kao to su asteroidi, komete, sudari svemirskih ruševina. Ovo su neki od glavnih zaključaka novog istraživanja Evrobarometra koje je predstavljeno danas u Briselu. Rezultati pokazuju da Evropljani sve više prepoznaju značaj svemira za EU i generalno imaju pozitivno mišljenje o trenutnoj i budućoj ulozi svemirske tehnologije i uslugama u vezi sa svemirom. Ispitanici u istraživanju očekuju da će svemirski sektor pomoći u oblasti zapošljavanja, medicinskih dostignuća, efikasne poljoprivrede i upravljanja životnom sredinom i klimatskih promena i drugim sektorima. Evropljani predviđaju i da će energetski sektor i životna sredina biti oblasti u kojima će svemirske aktivnosti verovatno igrati najvažniju ulogu u narednih 20 godina.

Na današnjoj konferenciji o svemirskoj politici, potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani, komesar za industriju i preduzetništvo, rekao je: „Drago me je da vidim da Evropljani podržavaju naše svemirske programe. Svemir je sektor rasta, važan za stvaranje radnih mesta i inovacija. Ovo istraživanje potvrđuje da su Evropljani svesni da su svemirske tehnologije i usluge zasnovane na svemiru važan deo svakodnevnog života evropskih građana”.

Više informacija

IP/14/80 Evropski satelitski navigacioni sistem Galileo počeće krajem 2014.

Poseban Evrobarometar 403: Stav Evropljana prema svemirskim aktivnostima

ec.europa.eu/enterprise/policies/space/documents/index_en.htm

Današnja godišnja konferencija o svemiru, sada u svom šestom izdanju, baviće se temom: “Koji je pravac Evrope u svemiru od sada do 2020. godine?”

Društveno-ekonomski značaj svemira široko priznat od strane javnosti
Svemirski sistem i svemirske tehnologije su ključni deo svakodnevnog života svih evropskih građana. Od telekomunikacija do televizije, od vremenske prognoze do globalnih finansijskih sistema, većina ključnih usluga koje uzimamo zdravo za gotovo u modernom društvu zavisi od svemirske industrije kako bi pravilno funkcionisale. Rezultati današnjeg Evrobarometra pokazuju da je uticaj svemira na društvo veoma priznat od strane Evropljana:

 

  • Skoro šest od deset Evropljana i većina ispitanika u svim državama članicama – osim u Slovačkoj gde su ispitanici podeljeni – misli da svemirske aktivnosti doprinose stvaranju radnih mesta u EU.
  • Skoro šest od deset Evropljana misli da ulaganje u istraživanje svemira od strane ljudi može dovesti do medicinskog napretka.
  • Više od sedam od deset Evropljana misli da svemirske aktivnosti mogu da imaju pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i efikasnije poljoprivredne aktivnosti (72%), predviđanje vremenskih faktora (74%) i razumevanje klimatskih promena (73%).
  • Više od jedne trećine Evropljana kaže da će buduća kombinacija posmatranja sa satelita i iz bespilotnih letelica poboljšati bezbednost u EU.
  • Više od šest Evropljana od deset se slaže da svemirske tehnologije igraju važnu ulogu u sprečavanju pretnji kao što su asteroidi, komete i sudari svemirskih ruševina.
  • Evropljani koji misle da sr dalja ulaganja u istraživanje svemira važna, ističu sledeće razloge: za razvoj i testiranje novih tehnologija (63%) i za neočekivana naučna otkrića (53%).
  • Skoro tri četvrtine Evropljana misli da bi uključivanje tema povezanih sa svemirskim aktivnostima u obrazovne materijale podstaklo studente da se odluče za karijeru u nauci, tehnologiji, mašinstvu i matematici (73%), i da predavanje nastavnih predmeta povezanih sa svemirskim aktivnostima u školi pomoglo deci da bolje zamišljaju društvo budućnosti (71%).

Cilj istraživanja je bio da se ispitaju stavove evropske javnosti prema svemirskim aktivnostima u Evropskoj uniji i Hrvatskoj. Sprovedeno je između 25. maja i 9. juna 2013. godine. Nekih 27 680 Evropljana uzrasta od 15 ili više godina intervjuisano je licem u lice u tada 27 država članica, plus Hrvatska.

Predistorija

Značaj svemirskih aktivnosti za Evropsku uniju istaknuto je u Komunikacijama Evropske komisije „Ka strategiji za svemir za Ervopsku uniju od koje će njeni građani imati koristi” objavljena 2011. godine i „Svemirska industrijska politika EU: Oslobaćanje potencijala za rast u svemirskom sektoru” objavljena u februaru 2013. godine. U njima je identifikovan niz ključnih ciljeve za strategiju za svemir EU, uključujući potrebu da se promoviše tehnološki i naučni napredak; da se stimulišu industrijske inovacije i konkurentnost; da se doprinese ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta; i da se osigura da evropski građani imaju ogromnu korist od evropskih svemirskih programa.