Jedan od ciljeva koje je Evropska unija sebi postavila jeste kreiranje prostora pravde,
\nslobode i bezbednosti. Pravne tekovine u ovoj oblasti veoma brzo se razvijaju i \u2013 s dodatnim
\nnadle\u017enostima koje EU ima u ovim oblastima nakon svake izmene osniva\u010dkih ugovora \u2013 sve
\nje ve\u0107i broj propisa koji defini\u0161u zajedni\u010dke standarde.<\/p>\n
Kada je re\u010d o zahtevima iz pregovara\u010dkog procesa za dr\u017eave kandidate, ovo poglavlje
\npodeljeno je na vi\u0161e oblasti.<\/p>\n
\u2022 Azil<\/strong>. Pravne tekovine EU u vezi s azilom odnose se na zajedni\u010dke standarde koje dr\u017eave \u2022 Migracije<\/strong>. Pitanje legalnih i neregularnih migracija veoma je zna\u010dajno za EU, a pre svega \u2022 Vizna politika<\/strong>. Vizna politika EU definisana je Uredbom 539\/2001 (s brojnim usvojenim \u2022 Kontrola granica i \u0160engen<\/strong>. \u0160engen pravne tekovine kao deo pravnih tekovina najve\u0107i \u2022 Borba protiv organizovanog kriminala<\/strong>. Za ovu oblast, osim pravnih propisa EU, veoma su \u2022 Borba protiv trgovine ljudima<\/strong>. Osim pravnih propisa koji se odnose na represiju, kada je \u2022 Borba protiv terorizma<\/strong>. Terorizam kao pojava nakon napada u SAD i Madridu veoma \u2022 \u00a0Borba protiv droga<\/strong>. Osim strate\u0161kog okvira koji EU postavlja na svakih nekoliko godina, \u2022 Policijska saradnja<\/strong>. Osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru EU je saradnja \u2022 Pravosudna saradnja u gra\u0111anskim stvarima<\/strong>. Ova oblast odnosi se na evropsko ugovorno \u2022 Pravosudna saradnja u krivi\u010dnim stvarima<\/strong>. Pitanja koja se razmatraju odnose se na \u2022 Carinska saradnja<\/strong>. Najve\u0107i deo carinske saradnje pregovora se u vezi s posebnim \u2022 Krivotvorenje evra<\/strong>. Ovo pitanje razmatra se u okviru poglavlja 32 \u2013 Finansijska kontrola, Pregovara\u010dkom grupom za poglavlje 24 \u2013 Pravda, sloboda i bezbednost \u2013 predsedava Jedno od najve\u0107ih dostignu\u0107a zajedni\u010dkih politika EU je ukidanje unutra\u0161njih granica TEME POGLAVLJA I PREGOVORA Jedan od ciljeva koje je Evropska unija sebi postavila jeste kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. Pravne tekovine u ovoj oblasti veoma brzo se razvijaju i \u2013 s dodatnim nadle\u017enostima koje EU ima u ovim oblastima nakon svake izmene osniva\u010dkih ugovora \u2013 sve je ve\u0107i broj propisa koji defini\u0161u zajedni\u010dke standarde. […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"parent":8442,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":[],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/8450"}],"collection":[{"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8450"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/8450\/revisions"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/8442"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8450"}],"wp:term":[{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/euinfo.rs\/plac2\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8450"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u010dlanice moraju da usvoje. To su direktive koje defini\u0161u: osnovne procedure za re\u0161avanje
\nzahteva za azil; prava koja imaju tra\u017eioci azila dok traje procedura odlu\u010divanja o
\nnjihovim zahtevima; uslove koje tra\u017eilac azila mora da ispuni da bi mu bio odobren
\nazil; prava koja imaju lica kojima je odobren zahtev za azil; privremenu za\u0161titu u
\nslu\u010daju masovnog priliva izbeglica, kao i sistem koja je dr\u017eava \u010dlanica EU nadle\u017ena za
\nre\u0161avanje o podnetom zahtevu za azil, a da bi se spre\u010dile zloupotrebe (tzv. Dablinski
\nsistem). Direktivom je ustanovljena i prate\u0107a baza podataka EURODAK, koja sadr\u017ei
\nbiometrijske podatke tra\u017eilaca azila. Evropska unija formirala je i posebnu agenciju
\n\u2013 Zajedni\u010dku kancelariju za podr\u0161ku politici azila (EASO \u2013 European Asylum Support
\nOffice) sa sedi\u0161tem na Malti.<\/p>\n
\nkako je to pitanje re\u0161eno u tre\u0107im dr\u017eavama, koje se grani\u010de s EU. Republika Srbija ima
\nspecifi\u010dan geografski polo\u017eaj i nalazi se na migratornim rutama ka Evropskoj uniji.
\nKada je re\u010d o legalnim migracijama, RS \u0107e morati da uskladi svoje zakonodavstvo koje se
\nodnosi na spajanje porodica, dozvole za rad za strane dr\u017eavljane, dokumenta za strance
\ni uop\u0161te pravila o kretanju i boravku stranaca s pravnim aktima EU koja se odnose na
\nto pitanje. Neregularne migracije predstavljaju zna\u010dajan problem u svim evropskim
\ndr\u017eavama, pa je neophodno da se propisi koji se odnose na to pitanje u potpunosti usklade.
\nZna\u010dajan deo teme neregularnih migracija \u010dini i pitanje readmisije. Na\u0161a dr\u017eava ima
\npotpisan sporazum s EU o readmisiji lica koja u nekoj dr\u017eavi nezakonito borave, kao i
\nvi\u0161e implementacionih protokola, te \u0107e tokom pregovar\u010dkog procesa biti pra\u0107eno da
\nli se ta procedura neometano odvija. Na RS \u0107e biti zadatak reintegracije povratnika da
\nse ne bi javile sekundarne migracije.<\/p>\n
\nizmenama), a sadr\u017ei listu dr\u017eava \u010dijim dr\u017eavljanima je potrebna viza za prelazak spoljnih
\ngranica EU i listu dr\u017eava \u010diji dr\u017eavljani su izuzeti od te obaveze. RS se nalazi na listi
\ndr\u017eava kojima nije potrebna viza za \u201e\u0160engen dr\u017eave\u201c. Srbija \u0107e odmah po prijemu morati
\nda uskladi svoju listu s viznom listom EU. Tako\u0111e \u0107e biti neophodno da se uskladi s Viznim
\ninformacionim sistemom EU koji postoji izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica EU. Kodeks o vizama je
\nnajva\u017eniji pravni akt EU za sprovo\u0111enje vizne politike.<\/p>\n
\nsu nivo integracije dr\u017eava \u010dlanica EU u ovom poglavlju. Ukidanjem unutra\u0161njih granica
\nizme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica EU uveden je sistem koji poma\u017ee spre\u010davanje zloupotreba. On je do
\ndanas evoluirao u \u0160engen informacioni sistem II, za koji \u0107e na\u0161a zemlja morati da bude
\nspremna. Potrebno je ista\u0107i da datumom prijema u EU RS ne\u0107e postati deo \u0160engen sistema,
\nve\u0107 \u0107e to biti predmet naknadne odluke Saveta, kada RS bude ispunila sve kriterijume
\ni kada bude procenjeno da je spremna za prijem. U oblasti kontrole spoljnih granica EU
\nnajva\u017eniji pravni akt je Kodeks o granicama \u0160engena, s kojim \u0107e RS morati u potpunosti
\nda se uskladi kada je re\u010d o upravaljanju granicom. EU je formirala agenciju koja se bavi
\nupravljem granicama \u2013 FRONTEKS.<\/p>\n
\nzna\u010dajne i konvencije UN i Saveta Evrope, ali pre svega treba ista\u0107i Palermo konvenciju \u2013
\nKonvenciju UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja defini\u0161e
\nosnove za dalje re\u0161avanje ovog pitanja. Rezultati \u0107e pokazivati u kojoj meri RS napreduje
\nu ovoj oblasti s obzirom na to da je zakonodavni okvir postavljen, ali \u0107e statistika i
\nbroj kona\u010dnih presuda pokazivati u kojoj meri re\u0161avanje ovog pitanja ide u dobrom pravcu.
\nVisokotehnolo\u0161ki kriminal i pravni propisi koji se na to odnose tako\u0111e su predmet
\nrazgovora u okviru ovog poglavlja. Spre\u010davanje pranja novca, odnosno, krivi\u010dni aspekt tog
\npitanja razmatra se i u ovom poglavlju, iako se obra\u0111uje u okviru poglavlja koje se odnosi
\nna kretanje kapitala.<\/p>\n
\nre\u010d o trgovini ljudima, dosta pa\u017enje u okviru ove teme mora biti posve\u0107eno i prevenciji,
\nali i za\u0161titi \u017ertava. Posebna pa\u017enja u pravnim propisima EU koji normiraju ovu temu
\nposve\u0107uje se za\u0161titi dece i \u017eena.<\/p>\n
\nje visoko na agendi EU, tako da RS treba da uskladi svoje standarde sa standardima EU i
\nda aktivno u\u010destvuje u spre\u010davanju teroristi\u010dkih napada, da onemogu\u0107i finansiranje
\nterorizma, da razmenjuje informacije i dr.<\/p>\n
\nRS \u0107e i u ovoj oblasti statistikom dokazivati rezultate primene. Tako\u0111e, kada je re\u010d o
\nborbi protiv droga, preventivno delovanje je veoma bitan aspekt i bi\u0107e neophodan
\nintenzivan rad da bi se smanjio broj zavisnika od droga. Jedno od zna\u010dajnih pitanja koje se
\njavlja je i uni\u0161tavanje zaplenjenih droga, kao i pitanje kontrolisanih supstanci i liste
\nprekursora. Evropski monitoring centar za droge i zavisnost od droga je forum na kom
\ndr\u017eave \u010dlanice razmenjuju prakse i iskustva da bi se to pitanje na nivou EU \u0161to efikasnije
\nre\u0161avalo. Od dr\u017eave kanidata o\u010dekuje se aktivno u\u010de\u0161\u0107e, a RS je ve\u0107 aktivna u okviru tog
\ncentra.<\/p>\n
\nme\u0111u policijama dr\u017eava \u010dlanica. Zato je neophodno da Srbija poka\u017ee spremnost na saradnju
\nsa svim dr\u017eavama \u010dlanicama EU u vezi sa svim pitanjima koja su zna\u010dajna za efikasan rad
\ntih slu\u017ebi. EVROPOL kao Evropska policijska kancelarija je agencija EU s kojom RS ima
\npotpisan sporazum o strate\u0161koj saradnji, a u toku su pregovori za potpisivanje sporazuma
\no operativnoj saradnji. CEPOL kao institucija koja se bavi obukom policijskih slu\u017ebenika
\nveoma je va\u017ena kada je u pitanju saradnja policije RS i dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n
\npravo, na prava u gra\u0111anskim i trgovinskim stvarima, na pravo koje se primenjuje na
\nugovorne obaveze, priznavanje i izvr\u0161enje presuda u gra\u0111anskim pitanjima, medijaciju,
\nste\u010dajno pravo, nasle\u0111ivanje i dr.<\/p>\n
\nekstradiciju, Evropski nalog za hap\u0161enje, saradnju s Evropskom jedinicom za pravosudnu
\nsaradnju (EUROJUST), Evropski nalog za dokaze, diskvalifikacije i dr.<\/p>\n
\npregovara\u010dkim poglavljem 29, koje se odnosi Carinsku uniju, a u okviru poglavlja 24
\nrazmatraju se samo pitanja saradnje carinskih slu\u017ebi u kontekstu borbe protiv svih
\noblika kriminalnih radnji. Kao jedan od osnovnih dokumenata kojima \u0107e RS pristupiti
\nnakon \u010dlanstva navodi se Napulj II konvencija, koja se odnosi na saradnju carinskih slu\u017ebi
\ndr\u017eava \u010dlanica EU.<\/p>\n
\nosim njegovog krivi\u010dnog aspekta, za koji se uskla\u0111ivanje o\u010dekuje pregovaranjem u vezi s
\novim poglavljem.<\/p>\nINSTITUCIJE KOJE U\u010cESTVUJU U PREGOVARA\u010cKOJ GRUPI ZA PRAVDU, SLOBODU I BEZBEDNOST<\/h3>\n
\nMinistarstvo unutra\u0161njih poslova, a \u010dine je predstavnici slede\u0107ih institucija: Ministarstva
\npravde, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede
\ni za\u0161tite \u017eivotne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane, Ministarstva
\nza rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Ministarstva dr\u017eavne uprave i lokalne
\nsamouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Kabineta ministra bez portfelja zadu\u017eenog
\nza evropske integracije, Bezbednosno-informativne agencije, Komesarijata za izbeglice i
\nmigracije, Republi\u010dkog javnog tu\u017eila\u0161tva, Agencije za borbu protiv korupcije, Kancelarije za
\nsaradnju sa civilnim dru\u0161tvom, Vrhovnog kasacionog suda, Kancelarije za ljudska i manjinska
\nprava, Republi\u010dkog sekretarijata za zakonodavstvo i Kancelarije za evropske integracije.<\/p>\nKOJA JE KORIST ZA SRBIJU I KOJE REZULTATE TIME POSTI\u017dEMO?<\/h3>\n
\nizme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica. To je stvorilo potrebu za ve\u0107om unutra\u0161njom bezbedno\u0161\u0107u svih
\ngra\u0111ana, koja je neraskidivo povezana sa saradnjom s drugim dr\u017eavama radi spre\u010davanja
\nspoljnih pretnji. U svakom slu\u010daju, i u procesu pristupanja i kada RS postane \u010dlanica, uvo\u0111enjem
\nstandarda i uskla\u0111ivanjem s pravnim tekovinama u ovoj oblasti bezbednost gra\u0111ana RS bi\u0107e
\nve\u0107a, pravna dr\u017eava i vladavina prava bi\u0107e za\u0161ti\u0107ene, a Srbija \u0107e postati deo jednog velikog
\nsistema koji sve izazove, kada je re\u010d o bezbednosti gra\u0111ana, re\u0161ava razmenom informacija i
\nbliskom saradnjom sa dr\u017eavama \u010dlanicama EU.
\n\n